Events
Blog
Tržište opcija karakteriše: standardizovanost predmeta trgovine, pretežno berzansko trgovanje, regulisanost i trgovci opcijama.
Opcijama se trguje i berzanski i vanberzanski, pri čemu se veći deo trgovine odvija preko berzi. Berze opcija su nastale usled nepostojanja standardizacije i likvidnosti vanberzanskih opcija. Danas se opcijama trguje na nekoliko berzi u SAD. Čikaška opciona berza je jedina berza koja je isključivo usmerena na trgovinu opcijama, dok se na drugim berzama, pored opcija, trguje i akcijama. Pored ove, značajne berze opcija u SAD, su filadelfijska, američka i pacifička. Berze opcija ograničavaju poziciju koja definiše maksimalan broj opcija koji investitor može posedovati u smislu držanja jedne strane na tržištu. Berza opcija objavljuje ograničenje pozicije za svaku akciju.
Trgovina opcijama je obično regulisana na nivou države, berze i klirinške kuće.
Berza opcija je pravno lice čiji su članovi pojedinci i firme. Svaki član ima ovlašćenje za trgovinu opcijama.
Trgovci opcijama se mogu podeliti na trgovce koji trguju na berzanskom parketu i van njega. Trgovci na berzanskom parketu se mogu klasifikovati na različite načine. Tako se u SAD trgovci opcijama razlikuju zavisno od toga da li se koristi sistem konkurentskog tržišta ili sistem specijalista i registrovanih trgovaca. Po sistemu konkurentskog tržišta koji primenjuju čikaška i pacifička opciona berza, trgovci na berzanskom parketu su: market mejkeri (kreatori tržišta), brokeri na parketu i službenik zadužen za knjigu naloga.
Svako lice koje je kupilo mesto na berzi može biti ili market mejker ili broker na parketu.
Market mejker je odgovoran za zadovoljenje tražnje za opcijama. To znači da u slučaju da neko želi da kupi (proda) opciju, a niko ne želi da je proda (kupi), market mejker vrši prodaju (kupovinu). Ovaj sistem pruža privatnom investitoru mogućnost kupovine određene opcije, kada ne postoje prodavci spremni da istu prodaju, odnosno mogućnost kasnije prodaje kupljene opcije kada ne postoji kupac. Sistem omogućava trenutno izvršenje trgovine. Da bi opstao, market mejker mora ostvariti profit na bazi razlike u ceni. Jedan od načina na koji on ovo može ostvariti je kotiranje cene ponude i cene tražnje, pri čemu je cena ponude maksimalna cena koju je kreator tržišta spreman da prihvati. Berza ograničava maksimalnu razliku između cene ponude i cene tražnje, koja se naziva razlikom u ceni.
Market mejkeri se mogu svrstati u tri grupe: skalpere, trgovce pozicijom i trgovce koji koriste razlike u ceni. Skalperi nastoje da kupe po ceni tražnje i prodaju po ceni ponude, pre nego što cena padne ili nakon što cena neznatno poraste, a pozicije drže svega nekoliko minuta. Trgovci pozicijom posluju na sličan način, s tim što nešto duže drže pozicije. Trgovci razlikom u ceni obuhvataju i pojedine skalpere i trgovce pozicijom. Oni kupuju jednu opciju i prodaju drugu nadajući se da će ostvariti mali profit uz nizak rizik.
Brokeri na parketu predstavljaju takvu grupu trgovaca opcijama koji trguju za račun drugih brokerskih kuća ili onih koji nisu članovi berzei ostvaruje ili fiksnu zaradu ili proviziju za svaki izvršen nalog. Za brokera nije važno da li se očekuje porast ili pad cene, već on nastoji da postigne najbolju cenu za nalogodavca.
Službenik zadužen za knjigu naloga predstavlja lice koje jezaposleno na berzi. Ovaj trgovac deluje tako što kada mu stigne nalog za kupovinu ili prodaju od brokera na parketu, isti unosi u računar zajedno sa svim drugim nalozima iste vrste, i ukoliko je moguće, uparuje naloge, odnosno izvršava ih.
Opcijama se trguje i berzanski i vanberzanski, pri čemu se veći deo trgovine odvija preko berzi. Berze opcija su nastale usled nepostojanja standardizacije i likvidnosti vanberzanskih opcija. Danas se opcijama trguje na nekoliko berzi u SAD. Čikaška opciona berza je jedina berza koja je isključivo usmerena na trgovinu opcijama, dok se na drugim berzama, pored opcija, trguje i akcijama. Pored ove, značajne berze opcija u SAD, su filadelfijska, američka i pacifička. Berze opcija ograničavaju poziciju koja definiše maksimalan broj opcija koji investitor može posedovati u smislu držanja jedne strane na tržištu. Berza opcija objavljuje ograničenje pozicije za svaku akciju.
Trgovina opcijama je obično regulisana na nivou države, berze i klirinške kuće.
Berza opcija je pravno lice čiji su članovi pojedinci i firme. Svaki član ima ovlašćenje za trgovinu opcijama.
Trgovci opcijama se mogu podeliti na trgovce koji trguju na berzanskom parketu i van njega. Trgovci na berzanskom parketu se mogu klasifikovati na različite načine. Tako se u SAD trgovci opcijama razlikuju zavisno od toga da li se koristi sistem konkurentskog tržišta ili sistem specijalista i registrovanih trgovaca. Po sistemu konkurentskog tržišta koji primenjuju čikaška i pacifička opciona berza, trgovci na berzanskom parketu su: market mejkeri (kreatori tržišta), brokeri na parketu i službenik zadužen za knjigu naloga.
Svako lice koje je kupilo mesto na berzi može biti ili market mejker ili broker na parketu.
Market mejker je odgovoran za zadovoljenje tražnje za opcijama. To znači da u slučaju da neko želi da kupi (proda) opciju, a niko ne želi da je proda (kupi), market mejker vrši prodaju (kupovinu). Ovaj sistem pruža privatnom investitoru mogućnost kupovine određene opcije, kada ne postoje prodavci spremni da istu prodaju, odnosno mogućnost kasnije prodaje kupljene opcije kada ne postoji kupac. Sistem omogućava trenutno izvršenje trgovine. Da bi opstao, market mejker mora ostvariti profit na bazi razlike u ceni. Jedan od načina na koji on ovo može ostvariti je kotiranje cene ponude i cene tražnje, pri čemu je cena ponude maksimalna cena koju je kreator tržišta spreman da prihvati. Berza ograničava maksimalnu razliku između cene ponude i cene tražnje, koja se naziva razlikom u ceni.
Market mejkeri se mogu svrstati u tri grupe: skalpere, trgovce pozicijom i trgovce koji koriste razlike u ceni. Skalperi nastoje da kupe po ceni tražnje i prodaju po ceni ponude, pre nego što cena padne ili nakon što cena neznatno poraste, a pozicije drže svega nekoliko minuta. Trgovci pozicijom posluju na sličan način, s tim što nešto duže drže pozicije. Trgovci razlikom u ceni obuhvataju i pojedine skalpere i trgovce pozicijom. Oni kupuju jednu opciju i prodaju drugu nadajući se da će ostvariti mali profit uz nizak rizik.
Brokeri na parketu predstavljaju takvu grupu trgovaca opcijama koji trguju za račun drugih brokerskih kuća ili onih koji nisu članovi berzei ostvaruje ili fiksnu zaradu ili proviziju za svaki izvršen nalog. Za brokera nije važno da li se očekuje porast ili pad cene, već on nastoji da postigne najbolju cenu za nalogodavca.
Službenik zadužen za knjigu naloga predstavlja lice koje jezaposleno na berzi. Ovaj trgovac deluje tako što kada mu stigne nalog za kupovinu ili prodaju od brokera na parketu, isti unosi u računar zajedno sa svim drugim nalozima iste vrste, i ukoliko je moguće, uparuje naloge, odnosno izvršava ih.
