Events
Blog
Na tržištu izvedenih hartija se načelno trguje svim izvedenim hartijama od vrednosti. Najveći značaj ima trgovima fjučersima i opcijama. Trgovina ovim hartijama je najrasprostranjenija i standardizovana, zbog čega se njima često trguje na posebnim terminskim tržištima, dok ostalim izvedenim hartijama od vrednosti uglavnom trguje u okviru postojećih tržišta.
Trgovina i fjučersima i opcijama datira od davnina. Tržišta fjučersa su nastala razvojem terminskih tržišta, čiji počeci datiraju iz srednjevekovne trgovine u kojoj su trgovci često ugovarali odloženu isporuku robe po unapred utvrđenim cenama.
Savremena tržišta fjučersa nastaju sa nastankom čikaške opcione berze, koja je nastala usled potrebe rešavanja problema u trgovini žitaricama i omogućavanja njihove prodaje na neki termin u budućnosti, po prethodno utvrđenoj ceni.
Tokom vremena na čikaškoj berzi dolazi i do trgovine drugom vrstom robe i hartijama od vrednosti, tako da ona danas predstavlja drugu po veličini berzu fjučersa u svetu. Kada su 1971. godine privrede velikih zapadnoevropskih zemalja uvele fluktuirajući valutni kurs, dolazi do uvođenja fjučersa na strane valute. 1975. godine je uveden prvi fjučers na kamatnu stopu. 1976.
Međunarodni monetarni fond je uveo prvi fjučers na državnu hartiju i blagajnički zapis SAD sa rokom od 90 dana. 1977. godine čikaška opciona berza je lansirala fjučers na državne obveznice, koji je postao najuspešniji ugovor svih vremana. 1980.-ih se javljaju fjučersi na indekse akcija. Prvi fjučers na indeks akcija se pojavio u Kanzas Sitiju i odnosio se na indeks Value Line-a.
Slično fjučersima, i nastanak opcija u savremenom smislu reči vezuje se za XIX vek, kada su ponuđene kupovne i prodajne opcije na akcije. Zna se samo da su opcije korišćene na štetu ugovorne strane i da se trgovina karakterisala korupcijom. 1973. godine čikaška berza kao najveća berza fjučersa u svetu, formira čikašku opcionu berzu.
Između promptnog i terminskog tržišta fjučersa i opcija, postoje izvesne sličnosti. I fjučersi i opcije se odnose na akcije i obveznice koje su predmet trgovine na promptnog tržištu. Cene fjučersa i opcija su vezane za cene osnovnih hartija na koje se odnose preko nekoliko mehanizama, i to: arbitraže i zakona jedne cene, mehanizma skladištenja i mehanizma isporuke i saldiranja.
Uloga tržišta fjučersa i opcija se ogleda u upravljanju rizikom, otkrivanju cene, poslovnim prednostima, većoj tržišnoj efikasnosti i špekulaciji. Opcije i fjučersi se mogu koristiti za sniženje ili povećanje rizika investiranja u promptne hartije. Tržišta fjučersa su značajno sredstvo pribavljanja informacija o očekivanjima investitorima u pogledu budućih cena (spot).
Tržišta opcija ne pružaju direktna predviđanja o budućim spot cenama, ali pružaju informacije o promenljivosti i riziku osnovne hartije. Tržišta fjučersa i opcija pružaju određeni broj poslovnih prednosti, kao što su: niži transakcioni troškovi zbog nižih provizija, veća likvidnost zbog sposobnosti apsorbovanja velikih transakcija bez značajne promene cene i lakša prodaja na prazno. Tržišta fjučersa i opcija pružaju alternativno sredstvo za špekulisanje (umesto špekulisanja osnovnom hartijom).
Trgovina i fjučersima i opcijama datira od davnina. Tržišta fjučersa su nastala razvojem terminskih tržišta, čiji počeci datiraju iz srednjevekovne trgovine u kojoj su trgovci često ugovarali odloženu isporuku robe po unapred utvrđenim cenama.
Savremena tržišta fjučersa nastaju sa nastankom čikaške opcione berze, koja je nastala usled potrebe rešavanja problema u trgovini žitaricama i omogućavanja njihove prodaje na neki termin u budućnosti, po prethodno utvrđenoj ceni.
Tokom vremena na čikaškoj berzi dolazi i do trgovine drugom vrstom robe i hartijama od vrednosti, tako da ona danas predstavlja drugu po veličini berzu fjučersa u svetu. Kada su 1971. godine privrede velikih zapadnoevropskih zemalja uvele fluktuirajući valutni kurs, dolazi do uvođenja fjučersa na strane valute. 1975. godine je uveden prvi fjučers na kamatnu stopu. 1976.
Međunarodni monetarni fond je uveo prvi fjučers na državnu hartiju i blagajnički zapis SAD sa rokom od 90 dana. 1977. godine čikaška opciona berza je lansirala fjučers na državne obveznice, koji je postao najuspešniji ugovor svih vremana. 1980.-ih se javljaju fjučersi na indekse akcija. Prvi fjučers na indeks akcija se pojavio u Kanzas Sitiju i odnosio se na indeks Value Line-a.
Slično fjučersima, i nastanak opcija u savremenom smislu reči vezuje se za XIX vek, kada su ponuđene kupovne i prodajne opcije na akcije. Zna se samo da su opcije korišćene na štetu ugovorne strane i da se trgovina karakterisala korupcijom. 1973. godine čikaška berza kao najveća berza fjučersa u svetu, formira čikašku opcionu berzu.
Između promptnog i terminskog tržišta fjučersa i opcija, postoje izvesne sličnosti. I fjučersi i opcije se odnose na akcije i obveznice koje su predmet trgovine na promptnog tržištu. Cene fjučersa i opcija su vezane za cene osnovnih hartija na koje se odnose preko nekoliko mehanizama, i to: arbitraže i zakona jedne cene, mehanizma skladištenja i mehanizma isporuke i saldiranja.
Uloga tržišta fjučersa i opcija se ogleda u upravljanju rizikom, otkrivanju cene, poslovnim prednostima, većoj tržišnoj efikasnosti i špekulaciji. Opcije i fjučersi se mogu koristiti za sniženje ili povećanje rizika investiranja u promptne hartije. Tržišta fjučersa su značajno sredstvo pribavljanja informacija o očekivanjima investitorima u pogledu budućih cena (spot).
Tržišta opcija ne pružaju direktna predviđanja o budućim spot cenama, ali pružaju informacije o promenljivosti i riziku osnovne hartije. Tržišta fjučersa i opcija pružaju određeni broj poslovnih prednosti, kao što su: niži transakcioni troškovi zbog nižih provizija, veća likvidnost zbog sposobnosti apsorbovanja velikih transakcija bez značajne promene cene i lakša prodaja na prazno. Tržišta fjučersa i opcija pružaju alternativno sredstvo za špekulisanje (umesto špekulisanja osnovnom hartijom).
