Events
Blog
U narednih nekoliko vezanih tekstova objaviću najzanimljivije delove iz knjige Savremeno Berzansko i Elektronsko poslovanje od autora ;Prof. dr Milorada Unkovića,Prof. dr Milana Milosavljevića,Doc. dr Nemanje Stanišića, i od izdavača Univerziteta Singidunum.
Napomena!
Zabranjeno je bilo kakvo kopiranje i objavljivanje teksta u bilo kom obliku na bilo kojim medijima.Mi smo dobili dozvolu od Univerziteta Singidunum kao izdavača za ovu akciju.
Savremeno Berzansko Poslovanje
Karakteristike berzi
Tržište u najširem smislu predstavlja organizovano mesto na kome se susreću ponuda i tražnja robe, pri čemu dolazi do formiranja cene. Tržište, normalno podrazumeva i plaćanje, koje se nalazi na strani tražnje. Time je novac postao sastavni deo tržišta, a svetski novac uslov nastanka i razvoja svetskog tržišta. Tržišna privreda je i nastala pojavom novca kao specifične robe.
Finansijsko tržište podrazumeva sve institucije i postupke pomoću kojih se kupci i prodavci povezuju da bi naplatili potraživanja, razmenili novac ili plasirali novčanu aktivu, bez obzira na poreklo robe, usluga, novčanih sredstava i kapitala. Tržište omogućava usmeravanje viškova tamo gde se mogu najbolje plasirati i popunu manjkova sa mesta gde se njihove potrebe mogu najbolje zadovoljiti.
„Materijalno bogastvo jednog društva u stvari određuje proizvodni kapacitet njegove privrede, odnosno roba i usluga koje njegovi članovi mogu da proizvedu. Ovi kapaciteti zavise od materijalih sredstava: zemlje, objekata, mašina i znanja koji mogu da se koriste za proizvodnju robe i usluga.
Nasuprot takvim materialnim sredstvima stoji finansijska aktiva, putem akcija i obaveznica. Ovakve hartije od vrednosti nisu ništa više od lista papira, što je verovatnije, podatak unet u kompjuter, i ne doprinose direktno proizvodnom kapacitetu privrede.
Umesto toga, finansijska aktiva predstavlja sredstvo pomoću kojih pojedinci i u dobro razvijenim privredama polažu pravo na materijalnu aktivu. Finansijska aktiva se odnosi na potraživanja prihoda stvorenih materijalnim sredstvima (ili potraživanjima državnih prihoda).
Ako ne možete da budete vlasnik fabrike automobila (materijalna aktiva), ipak možete da kupite akcije kompanije General Motors ili Toyota (finansijska aktiva), i na taj način dobijete deo prihoda stvorenog proizvodnjom automobila.
Dok materijalna sredstva stvaraju neto prihod u privredi, finansijska aktiva jednostavno određuje raspodelu prihoda ili bogastva među investitorima. Pojedinci mogu izabrati da li će svoje bogastvo potrošiti danas ili će ulagati za budućnost. Ako se odluče za investiranje, oni svoje bogastvo mogu uložiti u finansijsku aktivu kupujući različite hartije od vrednosti.
Kad investitori kupuju hartije od vrednosti kompanije, kompanije tako kupljen novac koriste za kupovinu materijalnih sredstava, kao što su fabrike, oprema, tehnologija ili zalihe. Dakle, prinos od hartiaja od vrednosti proizlazi iz prihoda stvorenog materialnim sredstvima koja su finansirana izdavanjem hartija od vrednosti.“
Berza je defiinisana kao: “organizacija, udruženje, ili grupa ljudi, koji čine, održavaju
ili organizuju mesto trgovanja ili opremu za spajanje kupaca i prodavaca hartija
od vrednosti i drugih berzanskih materijala”.
Trgovci su razvili čitav niz tržišnih institucija koje predstavljaju standardna mesta okupljanja:
- pijace,
- sajmove,
- aukcije,
- maloprodajne
- i velikoprodajne objekte i naravno berze.
Najveći stepen standardizacije doživele su berze. Danas berza predstavlja najefikasniju tržišnu instituciju koja omogućuje brzu kupoprodaju različitih vrsta berzanskih materijala u relativno kratkom vremenskom roku. Robe se prodaju u složenom sistemu kanala marketinga, a samo standardizovane robe se kupuju i prodaju preko berze.
Banke odobravaju različite kredite i te operacije spadaju u finansijsko tržište, a ne i u berzanske aktivnbosti. Preko berze se plasira i nabavlja novac, devize i kapital samo putem kupovine i prodaje hartija od vrednosti. Masa usluga zaključuje se na tržištu, a preko berze se plasiraju samo usluge brodskog i usluge avio prevoza. Berza je, dakle, samo deo tržišto, potpuno specifično tržište.
Kada govorimo o organizacionoj strukturi berzanskih tržišta ona mogu biti organizovana na dva načina: jedan od njih su berze, na kojima se sreću kupci i prodavci berzanskog materijala (ili njihovi agenti i posrednici) kako bi obavili trgovinu.
Drugi oblik je vanberzansko tržište, koje se još naziva i OTC (Over the counter) market, što bi u bukvalnom prevodu značilo: “preko šaltera”. Ovo tržište je manje formalizovano i manje rigorozno u odnosu na oficijelno berzansko tržište, ali je ujedno i veoma konkurentno. Kupovina i prodaja hartija od vrednosti i drugih berzanskih materijala na njemu se obavlja kroz direktne pregovore, aukciju ili elektronsko uparivanje naloga.
Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću koje obavlja delatnost organizovane prodaje različitih berzanskih materijala. Berza je defiinisana kao: “organizacija, udruženje, ili grupa ljudi, koji čine, održavaju ili organizuju mesto trgovanja ili opremu za spajanje kupaca i prodavaca hartija od vrednosti i drugih berzanskih materijala”.
Berza predstavlja organizovani prostor na kome se obavlja kupovina i pordaja određene vrste robe. U institucionalnom smislu reči to je poslovni prostor, odnosno poslovni objakat u okviru koga se trguje berzanskim materijalima.
Berza ne može trgovati sama sa sobom, nego obezbeđuje uslove da bi drugi mogli kvalitetno i sigurno trgovati. S obzirom na specifičnost organizacije i načina poslovanja na berzi, berza kao nerazdvojni deo tržišta i tržišne privrede uopšte, predstavlja jedan izuzetno važan segment, od čijeg poslovanja i uspešnosti zavisi i uspešnost drugih tržišta, odnosno tržišne privrede određene zemlje i svetske privrede u celini. Zbog toga berzu i smatraju najznačajnijom tržišnom institucijom.
Ukoliko je trgovanje organizovano tako da se obavlja:
- na tačno određenom mestu,
- između ovlašćenih berzanskih trgovaca,
- sa standardnom robom,
- u tačno određeno vreme i
- po strogo definisanim pravilima trgovanja,takvo tržište se naziva berzom, a trgovina koja se na njoj obavlja-berzanskom trgovinom. Sva ostala trgovina koja se obavlja van berze se naziva vanberzanskom trgovinom.
- Berza predstavlja tačno određeno mesto trgovanja. Tačno određeno mesto vekovima je krasilo poslovanje berzi, a ako se vide zgrade gde su berze organizovane to su, najčešće, arhitektonska remek dela.Sa uvođenjem elektronske trgovine mesto je izgubilo značaj u definiciji berze, mada je adresa berze ostala značajan simbol njenog funkcionisanja.
- Berze predstavljaju organizovano trgovanje gde se trgovina obavlja između ovlašćenih berzanskih trgovaca, zastupnika prodavaca i kupaca koji obavljaju kupoprodajni proces. Njihova osnovna funkcija je da obezbeđuju kontinuirano tržište (continuous market) tj. mogućnost da se robe kupuju i prodaju po cenama koje se formiraju na bazi realne ponude i tražnje i koje se malo razlikuju od prethodno sklopljenih cena.
- Standardizovana roba je značajna karakteristika berze. Na berzu ne mogu ići robe sumljivog kvalitete nego samo prvoklasne robe: zlato, platina i drugi plemeniti metali, obojeni metali, proizvodi crne metalurgije, žitarice, nafta i derivati, kafa, šećer, kaučuk, čaj i sl, usluge vazdušnog i pomorskog saobraćaja kojima se trguje na robnim berzama, te novac, devize i hartije od vrednosti kojima se trguje na finansijskim berzama. Preko deriviranih berzanskih materijala, berze sve više srastaju pa nestaje čisto razgraničenje robnih i finansijskih berzi.
Standardizacija odnosno fungibilnost robe omogućila je berzama da mogu trgovati i sa robom koja nije prisutna na berzi.Bilo koji berzanski materijal kao roba, domaći ili strani, da bi mogao biti uključen u promet na berzi mora biti registrovan, što znači da roba i njen vlasnik mora proći rigorozne kriterijume koje propisuje država i berza. Uključivanje berzanskih materijala na berzu naziva se berzanski listing.
Takođe sve berze imaju sopstvene berzanske kompozitne indekse putem kojih se mere i upoređuju kretanja na berzi, posebno berzanske cene (kotacije).Robne ili produktne berze mogu biti organizovane zajedno sa berzama efekata, a mogu biti i posebno organizovane.
- Tačno određeno vreme je sadržano u pravilima svake berze. Rad berze odvija se na sastancima koji se održavaju u tačno određeno vreme. Čak i ako berze rade 24 časa u prikupljanju naloga za kupovinu i prodaju na svakoj berzi se i dalje zna u koje vreme se oglašava da su ti i ti nalozi upareni.
Kod robnih berzi kada je pitanju više roba kao berzanskih materijala, tačno se zna koliko se minuta sa kojom robom trguje na berzi (na primer koliko se na Londonskoj berzi metala trguje bakrom, koliko olovom, koliko cinkom, koliko kalajem i sl., a u pitanju su minute). Znači, da je tačno vreme, kada se zaključuju berzanski poslovi, sastavni deo berzanskog poslovanja. Poslovi se obavljaju na najbrži mogući način, sa najmanjim gubljenjem vremena, putem aukcije uz usmeno izvikivanje i korišćenje velikog broja skraćenica i oznaka ili pak elektronski, što je praksa XXI veka.
- Precizna pravila trgovanja su, takođe, značajna u definiciji berze. Današnje berze su visoko organizovana tržišta. Berzanski poslovi se obavljaju preko posrednika ili neposredno među članovima berze.
Članovi berze mogu biti samo registrovani berzanski trgovici. Svi poslovi obavljaju se preko ovlašćenih berzanskih trgovaca koji direktno učestvuju u kupovini i prodaji, a drugi brokeri i dileri, kao berzanski posrednici, moraju trgovati tako što daju naloge ovlašćenim trgovcima. Na berzi se radi po strogim i unapred poznatim pravilima.
Pošto se berzansko poslovanje zasniva na poverenju pravila trgovanja su morala biti standardizovana i unapred poznata svim učesnicima u berzanskoj trgovini. Berzanski poslovi se obavljaju pod kontrolom berzanskih organa i uprave, kao i pod nadzorom države i njenih organa. Od postanka rada berzi interni organi berze pratili su svaku reč i pokret berzanskih trgovaca, tako da jednom data reč u trgovini nije mogla biti povučena.
Kasnije su snimani telefoni učesnika, a danas se kamerama prati celokupno poslovanje berzi. Pored toga berze imaju i šire društvene regulatone organe, koja kontrolišu rad berzi. Ovo iz razloga što berze utiču na poslovanje ukupne nacionalna privrede.
U vreme prosperiteta imaju pozitivne-stabilizirajuće, a u krizama mogu imati izuzetno negativne i destabilizirajuće uticaje na poslovanje cele nacionalne privrede. Brz i efikasan razvoj berze i berzanskog poslovanja širi tržišnu privredu i ima blagotvoran uticaj na robno i finansijsko tržište, uključiv i tržišta koja su u razvoju i tranziciji, kao što je tržište Srbije.
