Events
Blog
Osnovnim karakteristikama tržišta fjučersa bi se mogle smatrati: standardizovanost predmeta trgovine, pretežno berzanska regulisanost, trgovci fjučersima i margine (marže).
Na tržištu fjučersa se trguje fjučers ugovorima, koji su standardizovani u pogledu veličine, jedinice kotacije, minimalne fluktuacije cene, kvaliteta hartije za isporuku uslova i datuma isporuke.
Standardizacija fjučersa je i uslovila da se trgovina njima pretežno odvija na berzi, a manje na vanberzanskom tržištu. Fjučersima se trguje na centralizovanim berzama, koje predstavljaju entitet korporativnog tipa koga čine članovi. Jedna od najznačajnijih stalnih aktivnosti berze fjučersa je da identifikuje nove i korisne fjučers ugovore. Trgovina fjučersima na inostrane hartije, takođe, omogućava gotovo dvadesetčetvoročasovnu trgovinu određenim ugovorima. U SAD najveća berza je čilaška opciona berza, koja u ukupnom obimu trgovine
tržišta učestvuje sa preko 40%, slede čikaška merkantilna berza (preko 30%), njujorška merkantilna berza (fjučersi na energente), robna berza u Nju Jorku (COMEX) (fjučersi na plemenite metale).
Svaka berza fjučersa utvrđuje zahteve u pogledu minimalne finansijske odgovornosti članova, a u pojedinim slučajevima se može i ograničiti broj ugovora koji može posedovati pojedinačni trgovac.
Trgovina na berzi se može odvijati na klasičan način, odnosno aukcijski ili elektronski. Elektronsko trgovanje znači da se nalozi uparuju unošenjem podataka u računar i prenošenjem u sistem.
Trgovina fjučersima je u najvećoj meri regulisana u SAD, i to na tri nivoa: preko klirinških kuća i berzi, preko nacionalne asocijacije fjučersa i preko komisije za trgovinu robnim fjučersima, kao državne agencije. Regulacija ima za cilj da obezbedi pravičnu trgovinu postojećim i novim fjučersima.
Trgovci fjučersima se mogu klasifikovati na više načina. Prema opštoj klasifikaciji, svi trgovci fjučersima mogu biti trgovci fjučersima na parketu ili trgovci fjučersima van parketa.
Trgovci fjučersima naparketu su brokeri i lokalni trgovci. Brokeri mogu istupati nezavisno izvršavajući trgovinu za druge pojedince ili institucije, ali mogu istupati i kao predstavnici velike brokerske kuće. Brokeri ostvaruju zaradu naplatom provizije za svaku transakciju. Lokalni trgovci su pojedinci koji trguju u svoje ime i za svoj račun. Oni nastoje da ostvare profit kroz razliku u cnei. Njihova trgovina obezbeđuje likvidnost. Ovi trgovci polaze od određenog nivoa rizika i dobijaju naknadu za svoju veštinu u trgovini fjučersima.
Trgovci fjučersima na parketu se dele na: hedžerse, špekulante, sprederse i arbitražere. Hedžersi drže poziciju na promptnom tržištu, pri čemu mogu posedovati hartiju ili planirati kupovinu ili prodaju hartije u budućnosti. Oni ulaze u fjučers zauzimajući poziciju koja je suprotna poziciji na promptnom tržištu, kako bi snizili rizik kome su izloženi.
Špekulanti nastoje da ostvare profit po osnovu pogađanja pravca kretanja cena na tržištu. Špekulanti obuhvataju, kako lokalne trgovce, tako i pojedince i institucije van berzanskog parketa. Oni igraju značajnu ulogu na tržištu kroz obezbeđenje likvidnosti koja omogućava sniženje rizika. Oni koriste razliku u ceni fjučersa (spread), kako bi špekulisali na niskom nivou rizika. Arbitražeri nastoje da ostvare profit po osnovu razlike u cenama identičnih promptnih i fjučers pozicija. Oni ulaze na tržište i izvršavaju trgovinu kada cene izađu iz određenog okvira, nastojeći da cene vrate nazad u dati okvir.
Trgovci fjučersima na parketu se mogu klasifikovati i prema stilu trgovine koji primenjuju u praksi.
Postoje tri trgovinska stila:
• skalpiranje
• dnevno trgovanje
• trgovanje pozicijom
Skalperi nastoje da ostvare profit na osnovu male promene u ugovornoj ceni. Oni retko drže svoje pozicije duže od nekoliko minuta. Oni trguju na osnovu svoje veštine da osete pravac u kome će se kretati cene na kratak rok i kupovinom od javnosti po ceni tražnje i prodajući javnosti po ceni ponude. Oni su neprestano svesni velikih priliva naloga i kratkoročnih trendova. Zbog toga što posluju uz veoma niske transakcione troškove, oni mogu ostvariti profit na osnovu malih promena u ugovornim cenama.
Dnevni trgovci drže svoje pozicije ne duže od jednog trgovinskog dana. I oni nastoje da ostvare profit na osnovu kratkoročnih promena cena.
Trgovci pozicijama drže otvorenim svoje transakcije mnogo duže od skalpera i dnevnih trgovaca. Veruju da mogu ostvariti profit na taj način što će čekati da dođe do velikih promena cena na tržištu.
Pored ovih trgovaca, postoji veliki broj pojedinaca koji trguju van berzanskog parketa, a koji koriste iste tehnike.
Lice koje ulazi u fjučers ugovor mora uplatiti iznos koji se naziva marginom ili maržom na račun kod brokera (inicijalna marža). Broker koristi maržu za osiguranje pozicije pojedinca u slučaju gubitaka. Berza utvrđuje minimalnu maržu, s tim što broker može zahtevati i veću maržu ako je zabrinut u pogledu finansijske situacije pojedinca za čije je gubitke odgovoran. Broker mora deponovati marže kod klirinške kuće. Dobri klijenti brokera često kao maržu daju državne hartije od vrednosti, na koje im brokeri plaćaju kamatnu stopu tržišta novca.
Inicijalna marža ne predstavlja plaćanje koje se mora izvršiti da bi se ušlo u fjučers ugovor, već je obezbeđenje koje se plaća po izvršenju ugovora. Postoji i marža za održavanje, koja predstavlja minimalni iznos koji treba da stoji na računu marže i služi za obezbeđenje pozicije klijenta u slučaju promene cena na njegovu štetu.
Na tržištu fjučersa se trguje fjučers ugovorima, koji su standardizovani u pogledu veličine, jedinice kotacije, minimalne fluktuacije cene, kvaliteta hartije za isporuku uslova i datuma isporuke.
Standardizacija fjučersa je i uslovila da se trgovina njima pretežno odvija na berzi, a manje na vanberzanskom tržištu. Fjučersima se trguje na centralizovanim berzama, koje predstavljaju entitet korporativnog tipa koga čine članovi. Jedna od najznačajnijih stalnih aktivnosti berze fjučersa je da identifikuje nove i korisne fjučers ugovore. Trgovina fjučersima na inostrane hartije, takođe, omogućava gotovo dvadesetčetvoročasovnu trgovinu određenim ugovorima. U SAD najveća berza je čilaška opciona berza, koja u ukupnom obimu trgovine
tržišta učestvuje sa preko 40%, slede čikaška merkantilna berza (preko 30%), njujorška merkantilna berza (fjučersi na energente), robna berza u Nju Jorku (COMEX) (fjučersi na plemenite metale).
Svaka berza fjučersa utvrđuje zahteve u pogledu minimalne finansijske odgovornosti članova, a u pojedinim slučajevima se može i ograničiti broj ugovora koji može posedovati pojedinačni trgovac.
Trgovina na berzi se može odvijati na klasičan način, odnosno aukcijski ili elektronski. Elektronsko trgovanje znači da se nalozi uparuju unošenjem podataka u računar i prenošenjem u sistem.
Trgovina fjučersima je u najvećoj meri regulisana u SAD, i to na tri nivoa: preko klirinških kuća i berzi, preko nacionalne asocijacije fjučersa i preko komisije za trgovinu robnim fjučersima, kao državne agencije. Regulacija ima za cilj da obezbedi pravičnu trgovinu postojećim i novim fjučersima.
Trgovci fjučersima se mogu klasifikovati na više načina. Prema opštoj klasifikaciji, svi trgovci fjučersima mogu biti trgovci fjučersima na parketu ili trgovci fjučersima van parketa.
Trgovci fjučersima naparketu su brokeri i lokalni trgovci. Brokeri mogu istupati nezavisno izvršavajući trgovinu za druge pojedince ili institucije, ali mogu istupati i kao predstavnici velike brokerske kuće. Brokeri ostvaruju zaradu naplatom provizije za svaku transakciju. Lokalni trgovci su pojedinci koji trguju u svoje ime i za svoj račun. Oni nastoje da ostvare profit kroz razliku u cnei. Njihova trgovina obezbeđuje likvidnost. Ovi trgovci polaze od određenog nivoa rizika i dobijaju naknadu za svoju veštinu u trgovini fjučersima.
Trgovci fjučersima na parketu se dele na: hedžerse, špekulante, sprederse i arbitražere. Hedžersi drže poziciju na promptnom tržištu, pri čemu mogu posedovati hartiju ili planirati kupovinu ili prodaju hartije u budućnosti. Oni ulaze u fjučers zauzimajući poziciju koja je suprotna poziciji na promptnom tržištu, kako bi snizili rizik kome su izloženi.
Špekulanti nastoje da ostvare profit po osnovu pogađanja pravca kretanja cena na tržištu. Špekulanti obuhvataju, kako lokalne trgovce, tako i pojedince i institucije van berzanskog parketa. Oni igraju značajnu ulogu na tržištu kroz obezbeđenje likvidnosti koja omogućava sniženje rizika. Oni koriste razliku u ceni fjučersa (spread), kako bi špekulisali na niskom nivou rizika. Arbitražeri nastoje da ostvare profit po osnovu razlike u cenama identičnih promptnih i fjučers pozicija. Oni ulaze na tržište i izvršavaju trgovinu kada cene izađu iz određenog okvira, nastojeći da cene vrate nazad u dati okvir.
Trgovci fjučersima na parketu se mogu klasifikovati i prema stilu trgovine koji primenjuju u praksi.
Postoje tri trgovinska stila:
• skalpiranje
• dnevno trgovanje
• trgovanje pozicijom
Skalperi nastoje da ostvare profit na osnovu male promene u ugovornoj ceni. Oni retko drže svoje pozicije duže od nekoliko minuta. Oni trguju na osnovu svoje veštine da osete pravac u kome će se kretati cene na kratak rok i kupovinom od javnosti po ceni tražnje i prodajući javnosti po ceni ponude. Oni su neprestano svesni velikih priliva naloga i kratkoročnih trendova. Zbog toga što posluju uz veoma niske transakcione troškove, oni mogu ostvariti profit na osnovu malih promena u ugovornim cenama.
Dnevni trgovci drže svoje pozicije ne duže od jednog trgovinskog dana. I oni nastoje da ostvare profit na osnovu kratkoročnih promena cena.
Trgovci pozicijama drže otvorenim svoje transakcije mnogo duže od skalpera i dnevnih trgovaca. Veruju da mogu ostvariti profit na taj način što će čekati da dođe do velikih promena cena na tržištu.
Pored ovih trgovaca, postoji veliki broj pojedinaca koji trguju van berzanskog parketa, a koji koriste iste tehnike.
Lice koje ulazi u fjučers ugovor mora uplatiti iznos koji se naziva marginom ili maržom na račun kod brokera (inicijalna marža). Broker koristi maržu za osiguranje pozicije pojedinca u slučaju gubitaka. Berza utvrđuje minimalnu maržu, s tim što broker može zahtevati i veću maržu ako je zabrinut u pogledu finansijske situacije pojedinca za čije je gubitke odgovoran. Broker mora deponovati marže kod klirinške kuće. Dobri klijenti brokera često kao maržu daju državne hartije od vrednosti, na koje im brokeri plaćaju kamatnu stopu tržišta novca.
Inicijalna marža ne predstavlja plaćanje koje se mora izvršiti da bi se ušlo u fjučers ugovor, već je obezbeđenje koje se plaća po izvršenju ugovora. Postoji i marža za održavanje, koja predstavlja minimalni iznos koji treba da stoji na računu marže i služi za obezbeđenje pozicije klijenta u slučaju promene cena na njegovu štetu.
