Events
Blog
Svi poslovi na berzi hartija od vrednosti, ali i na drugim berzama, mogli bi se svrstati u tri osnovne grupe:
• promptne poslove
• terminske (i špekulativne)
• arbitražne
Promptni ili kasa berzanski poslovi su poslovi kod kojih se prava i obaveze partnera iz kupoprodajnog ugovora realizuju odmah po zaključenju, a najkasnije u roku od tri, odnosno pet radnih dana od dana zaključenja. Ovi poslovi znače obavezu kupca hartija da prodavcu doznači novčani iznos koji je jednak vrednosti kupljenih hartijana račun ili u gotovu, i to odmah, a najkasnije sa valutom petog radnog dana.
Istovremeno, ovde postoji obaveza prodavca hartija da kupcu preda ili doznači na depo račun naznačene hartije, i to odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana zaključenja ugovora.
Terminski berzanski poslovi su poslovi kod kojih se obaveze kupca i prodavca ne izvršavaju odmah po zaključenju kupoprodajnog ugovora, već u nekom kasnijem roku koji je unapred utvrđen ili jednog dana u okviru nekog budućeg perioda čiji je krajnji rok određen.
Suština je u zaključivanju bezuslovnog ili uslovnog kupoprodajnog ugovora, kojim se predviđa da će plaćanje i isporuka hartija biti izvršeni ili na budući dogovoreni datum ili unutar utvrđenog roka. Sve terminske berzanske poslove možemo podeliti na bezuslovne i tržištno uslovne. Bezuslovni terminski poslovi su poslovi čije izvršenje nije i u kojima se obaveze moraju izvršiti na tačno utvrđen rok.
Uslovni terminski berzanski poslovi su oni kod kojih kupac ili prodavac mogu odustati od posla ili promeniti neke svoje obaveze pod uslovom da su prethodno uplatili dogovorenu premiju kao naknadu drugoj strani za odustajanje od izvršenja obaveze ili izmena ranije preuzetih obaveza. Nezavisno od vrste, kod terminskih poslova se kao učesnici javljaju lica koja očekuju pad kursa (besisti) i lica koja očekuju porast kursa
(hosisti).
Posebnu vrstu terminskih poslova predstavljaju poslovi fjučersima i opcijama, u cilju sniženja rizika promene cena ili svođenja razlika u ceni na minimum.
Terminski poslovi se obavljaju ili na posebnim berzama (terminskim berzama) ili u okviru berze hartija od vrednosti, ali u posebnom prostoru i u posebno vreme.
Specifični terminski poslovi su stelaža i report. Stelaža je vrsta terminskog posla u kome kupac zaključujući ugovor, unapred plaća prodavcu proviziju i time stiče pravo izbora da ili izvesnu količinu hartija o roku, po izvesnom višem kursu preuzme ili po izvesnom nižem kursu isporuči. Stelaža se izražava razlomkom. Ako je data kao 120/105, to znači da o roku kupac može hartije da kupi po kursu od 120 ili da ih proda po kursu od
105.
Report, odnosno privremena kupovina hartija od strane banke u cilju produženja fiksno utvrđenog roka na koji dospevaju obaveze vlasnika hartije. Radi se o nekoj vrsti kredita koji banka odobrava svom prvoklasnom komitentu.
Radi obezbeđenja kredita, banka privremeno kupuje hartije od korisnika kredita. Report omogućava vlasniku hartija da njihovu prodaju na termin prolongira (odloži) do narednog termina. Report je veoma atraktivan posao za banku, jer se zaključuje na kratke rokove i omogućava banci da plasira kratkoročna sredstva uz potpunu sigurnost i uz kamatnu stopu koja je viša od kamatne stope na slične kratkoročne kredite.
Arbitražni berzanski poslovi su poslovi kupovine jedne vrste hartija na jednoj i njene istovremene prodaje na drugoj berzi pod povoljnijim uslovima, odnosno kupovine hartije po nižoj ceni na jednoj i istovremene prodaje hartije po višoj ceni na drugoj berzi. Ovi poslovi se obavljaju u cilju ostvarenja zarade kao razlike u ceni hartija. Onaj ko obavlja ovaj posao se naziva arbitražerom.
• metod trgovine po preovladavajućoj ceni
• metod trgovine po višestrukoj ceni
• metod neprekidne trgovine
Trgovina hartijama od vrednosti primenom metoda preovladavajuće cene se koristi kod nedovoljno aktivnih hartija od vrednosti, kao i kod hartija kod kojih postoji velika fluktuacija cena i razlika između cene ponude i tražnje- Kotaciju otvara rukovodilac kotacije cenom poslednje trasakcije ostvarene na berzi za tu hartiju. Nakon ovoga, predstavnici članova berze predaju naloge sa ponudom i tražnjom rukovodiocu kotacije, koji ih upisuje u knjigu.
Nakon jednog ili nekoliko minuta, zaključuje se prijem ponude i tražnje i pristupa utvrđivanju preovladavajuće cene. Preovladavajuća cena je ona pri kojoj se ostvaruje najveći promet.
Trgovina hartijama od vrednosti primenom metoda trgovine po višestrukoj ceni se koristi kod aktivnijih hartija od vrednosti. Trgovinu otvara rukovodilac kotacije ispisujuci naziv hartije kojom se trguje i početnu cenu. Početna cena je cena poslednje zaključene transakcije na berzi i ona je samo indikativna.
Rukovodilac kotacije poziva prisutne predstavnike članova berze da iznesu svoju ponudu i tražnju. Najniža cena ponude i najviša cena tražnje se objavljuju na tabli ili na drugom predviđenom mestu, a rukovodilac permanentno sučeljava ponudu i tražnju i onog trenutka kada se one podudare, po toj ceni dolazi do izvršenja transakcije.
Trgovina hartijama od vrednosti primenom metoda neprekidne trgovine se koristi kod veoma aktivnih hartija od vrednosti. Direktor berze deli hartije od vrednosti kojima se trguje, u grupe od najmanje deset hartija i svrstava ih prema prometu, prethodnoj aktivnosti, zajedničkom interesu za trgovinu i dr.
Ovako formirane grupe se dodeljuju jednom rukovodiocu kotacije. Hartijama od vrednosti iz određene grupe se trguje ili u određeno vreme u toku sastanka ili u fizički odvojenom delu sale. Principi trgovine su kao i kod metoda tgovine po višestrukoj ceni. Po završetku berzanskog sastanka, a najkasnije jedan sat nakon toga, članovi berze potpisuju zaključnice po svakoj izvršenoj transakciji.
Nezavisno od metoda trgovine hartijama, na sekundarnom tržištu je moguće trgovati i blokovima (paketima) hartija (obično akcija), ali i primenom određenih programa i kontaktiranjem sajberposrednika. Programsko trgovanje je trgovanje korišćenjem sofisticiranih računarskih programa koji omogućavaju automatsko donošenje odluka o kupovini ili prodaji.
Moguće je i tzv. sajbertrgovanje hartijama, koje predstavlja najinteresantniji novi trend na finansijskom tržištu. Umesto da dolazi u kancelariju brokera ili ga poziva telefonom, klijent može jednostavno iključiti računar u bilo kom trenutku i preko pretraživača otići na jedan od sajtova koji pružaju usluge elektronskog brokera, izabrati sajberbrokera i dati nalog. Ključne prednosti sajbertrgovine su brzina, sigurnost i uštede u troškovima.
• promptne poslove
• terminske (i špekulativne)
• arbitražne
Promptni ili kasa berzanski poslovi su poslovi kod kojih se prava i obaveze partnera iz kupoprodajnog ugovora realizuju odmah po zaključenju, a najkasnije u roku od tri, odnosno pet radnih dana od dana zaključenja. Ovi poslovi znače obavezu kupca hartija da prodavcu doznači novčani iznos koji je jednak vrednosti kupljenih hartijana račun ili u gotovu, i to odmah, a najkasnije sa valutom petog radnog dana.
Istovremeno, ovde postoji obaveza prodavca hartija da kupcu preda ili doznači na depo račun naznačene hartije, i to odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana zaključenja ugovora.
Terminski berzanski poslovi su poslovi kod kojih se obaveze kupca i prodavca ne izvršavaju odmah po zaključenju kupoprodajnog ugovora, već u nekom kasnijem roku koji je unapred utvrđen ili jednog dana u okviru nekog budućeg perioda čiji je krajnji rok određen.
Suština je u zaključivanju bezuslovnog ili uslovnog kupoprodajnog ugovora, kojim se predviđa da će plaćanje i isporuka hartija biti izvršeni ili na budući dogovoreni datum ili unutar utvrđenog roka. Sve terminske berzanske poslove možemo podeliti na bezuslovne i tržištno uslovne. Bezuslovni terminski poslovi su poslovi čije izvršenje nije i u kojima se obaveze moraju izvršiti na tačno utvrđen rok.
Uslovni terminski berzanski poslovi su oni kod kojih kupac ili prodavac mogu odustati od posla ili promeniti neke svoje obaveze pod uslovom da su prethodno uplatili dogovorenu premiju kao naknadu drugoj strani za odustajanje od izvršenja obaveze ili izmena ranije preuzetih obaveza. Nezavisno od vrste, kod terminskih poslova se kao učesnici javljaju lica koja očekuju pad kursa (besisti) i lica koja očekuju porast kursa
(hosisti).
Posebnu vrstu terminskih poslova predstavljaju poslovi fjučersima i opcijama, u cilju sniženja rizika promene cena ili svođenja razlika u ceni na minimum.
Terminski poslovi se obavljaju ili na posebnim berzama (terminskim berzama) ili u okviru berze hartija od vrednosti, ali u posebnom prostoru i u posebno vreme.
Specifični terminski poslovi su stelaža i report. Stelaža je vrsta terminskog posla u kome kupac zaključujući ugovor, unapred plaća prodavcu proviziju i time stiče pravo izbora da ili izvesnu količinu hartija o roku, po izvesnom višem kursu preuzme ili po izvesnom nižem kursu isporuči. Stelaža se izražava razlomkom. Ako je data kao 120/105, to znači da o roku kupac može hartije da kupi po kursu od 120 ili da ih proda po kursu od
105.
Report, odnosno privremena kupovina hartija od strane banke u cilju produženja fiksno utvrđenog roka na koji dospevaju obaveze vlasnika hartije. Radi se o nekoj vrsti kredita koji banka odobrava svom prvoklasnom komitentu.
Radi obezbeđenja kredita, banka privremeno kupuje hartije od korisnika kredita. Report omogućava vlasniku hartija da njihovu prodaju na termin prolongira (odloži) do narednog termina. Report je veoma atraktivan posao za banku, jer se zaključuje na kratke rokove i omogućava banci da plasira kratkoročna sredstva uz potpunu sigurnost i uz kamatnu stopu koja je viša od kamatne stope na slične kratkoročne kredite.
Arbitražni berzanski poslovi su poslovi kupovine jedne vrste hartija na jednoj i njene istovremene prodaje na drugoj berzi pod povoljnijim uslovima, odnosno kupovine hartije po nižoj ceni na jednoj i istovremene prodaje hartije po višoj ceni na drugoj berzi. Ovi poslovi se obavljaju u cilju ostvarenja zarade kao razlike u ceni hartija. Onaj ko obavlja ovaj posao se naziva arbitražerom.
Metodi trgovine
• metod trgovine po preovladavajućoj ceni
• metod trgovine po višestrukoj ceni
• metod neprekidne trgovine
Trgovina hartijama od vrednosti primenom metoda preovladavajuće cene se koristi kod nedovoljno aktivnih hartija od vrednosti, kao i kod hartija kod kojih postoji velika fluktuacija cena i razlika između cene ponude i tražnje- Kotaciju otvara rukovodilac kotacije cenom poslednje trasakcije ostvarene na berzi za tu hartiju. Nakon ovoga, predstavnici članova berze predaju naloge sa ponudom i tražnjom rukovodiocu kotacije, koji ih upisuje u knjigu.
Nakon jednog ili nekoliko minuta, zaključuje se prijem ponude i tražnje i pristupa utvrđivanju preovladavajuće cene. Preovladavajuća cena je ona pri kojoj se ostvaruje najveći promet.
Trgovina hartijama od vrednosti primenom metoda trgovine po višestrukoj ceni se koristi kod aktivnijih hartija od vrednosti. Trgovinu otvara rukovodilac kotacije ispisujuci naziv hartije kojom se trguje i početnu cenu. Početna cena je cena poslednje zaključene transakcije na berzi i ona je samo indikativna.
Rukovodilac kotacije poziva prisutne predstavnike članova berze da iznesu svoju ponudu i tražnju. Najniža cena ponude i najviša cena tražnje se objavljuju na tabli ili na drugom predviđenom mestu, a rukovodilac permanentno sučeljava ponudu i tražnju i onog trenutka kada se one podudare, po toj ceni dolazi do izvršenja transakcije.
Trgovina hartijama od vrednosti primenom metoda neprekidne trgovine se koristi kod veoma aktivnih hartija od vrednosti. Direktor berze deli hartije od vrednosti kojima se trguje, u grupe od najmanje deset hartija i svrstava ih prema prometu, prethodnoj aktivnosti, zajedničkom interesu za trgovinu i dr.
Ovako formirane grupe se dodeljuju jednom rukovodiocu kotacije. Hartijama od vrednosti iz određene grupe se trguje ili u određeno vreme u toku sastanka ili u fizički odvojenom delu sale. Principi trgovine su kao i kod metoda tgovine po višestrukoj ceni. Po završetku berzanskog sastanka, a najkasnije jedan sat nakon toga, članovi berze potpisuju zaključnice po svakoj izvršenoj transakciji.
Nezavisno od metoda trgovine hartijama, na sekundarnom tržištu je moguće trgovati i blokovima (paketima) hartija (obično akcija), ali i primenom određenih programa i kontaktiranjem sajberposrednika. Programsko trgovanje je trgovanje korišćenjem sofisticiranih računarskih programa koji omogućavaju automatsko donošenje odluka o kupovini ili prodaji.
Moguće je i tzv. sajbertrgovanje hartijama, koje predstavlja najinteresantniji novi trend na finansijskom tržištu. Umesto da dolazi u kancelariju brokera ili ga poziva telefonom, klijent može jednostavno iključiti računar u bilo kom trenutku i preko pretraživača otići na jedan od sajtova koji pružaju usluge elektronskog brokera, izabrati sajberbrokera i dati nalog. Ključne prednosti sajbertrgovine su brzina, sigurnost i uštede u troškovima.
