Vrste kupoprodajnih naloga

Prema veličini, nalozi koje dobija posrednik po izvršenju, mogu biti: nalog za kupovinu (prodaju) svežnja i nalog za kupovinu (prodaju) pojedinačnih hartija.

Nalog za kupovinu (prodaju) svežnja za akcije se izražava u broju komada akcija, a za obvezniceu valuti zemlje u kojoj se nalazi berza. Svežanj čini skup pojedinačnih hartija, koje čine jedinicu kojom se trguje (npr.
100 ili 10 akcija).

Nalog za kupovinu (prodaju) pojedinačnih hartija znači nalog za kupovinu od 1 do 99 hartija, ukoliko je svežanj 100, odnosno od 1 do 9 hartija, ukoliko je svežanj 10. Razlog plasiranja ovakvih naloga je nemogućnost trgovine u svežnjevima usled visoke cene hartija.


U zavisnosti od vremenskog ograničenja, nalozi na berzi mogu biti: dnevni, nedeljni, mesečni i nalozi do opoziva.

Dnevni nalog je nalog za kupovinu (prodaju) koji automatski prestaje na kraju dana na koji je plasiran. Svi nalozi su dnevni ukoliko klijent ne naznači drugačije. Nalog pod najpovoljnijim uslovima je obično dnevni nalog.

Nedeljni nalog je nalog za kupovinu (prodaju) koji prestaje na kraju kalendarske nedelje (u petak u 15h). Ovi nalozi se retko plasiraju.

Mesečni nalog je nalog za kupovinu (prodaju) koji prestaje poslednjeg radnog dana u mesecu u kome su plasirani.

Nalog do opoziva je nalog za kupovinu (prodaju) koji traje sve dok ga klijent ne opozove. Ovaj nalog se daje onda kada je klijent spreman da čeka neodređen vremenski period, kako bi kupio ili prodao hartiju po željenoj ceni. Ovaj nalog se mora potvrđivati u redovnim vremenskim intervalima (obično na kraju radnog dana ili češće) ili nalog prestaje.


Nalozi za kupovinu su nalozi za kupovinu hartija od vrednosti koji se daju radi ostvarenja zarade ili iz
špekulativnih razloga.

Nalozi za prodaju su nalozi za prodaju hartija od vrednosti koji se daju ili kako bi se došlo do potrebne gotovine ili kako bi nalogodavac naovaj način sprečio gubitak na lošoj investiciji ili koji se daje iz špekulativnih razloga.
Nalozi za trgovinu sopstvenom hartijom mogu biti: nalozi za kupovinu i nalozi za prodaju.

Nalozi za trgovinu pozajmljenom hartijom-nalog za prodaju hartije koju je nalogodavac pozajmio ili kako bi preneo poreske obaveze u naredni period ili zbog špekulativnih razloga. Motiv je verovanje da će cena date hartije u budućnosti pasti. Na ovaj način se nastoji povećati ponuda, da bi se oborila cena, da bi se kasnije povećala tražnja radi zatvaranja prodaje na prazno i porasta cene.

Hartije od vrednosti obično pozajmljuje brokerska kuća za račun svog komitenta, na teret računa drugog komitenta unutar svoje kuće. Na pozajmljene hartije se plaća kamata, kaoi na kredit. Interes brokerske kuće se ogleda u tome što se na ovaj način povećava promet hartija i provizija.
Motiv vlasnika hartija da hartije da u zajam se ogleda u tome što hartije predstavljaju alternativni izvor gotovine po nižoj ceni od tržišne. Naime, on prima kamatni depozit koji je jednak tržišnoj vrednosti hartija na koji laća kamatu nižu od tržišne. Ukoliko vlasnik hartija, pored depozita, prima i dnevnu nadoknadu, onda on može i koristiti sredstva u depozitu. Konačno, vlasnik hartija prima kamatu ili dividende na hartije date u zajam, za vreme trajanja zajma.


Nalozi po najpovoljnijim uslovima su nalozi za kupovinu ili prodaju po najboljoj mogućoj ceni u vreme kada stignu na berzu. Ove naloge najčešće koriste trgovci, investitori i brokeri. Ovi nalozi su češći kod prodaje nego kod kupovine. Obično moraju biti izvršeni u roku od 5 radnih dana. Prednost ovih naloga je što je njihovo izvršenje izvesno i brzo. Ovi nalozi imaju prioritet u izvršenju u odnosu na druge naloge.

Nalozi sa limitiranom cenom su nalozi kod kojih komitent unapred određuje cenu po kojoj želi da kupi ili proda određenu hartiju i spreman je da sačeka sa kupovinom ili prodajom sve dok ne dobije traženu cenu. Ovde se utvrđuje najviša cena koju je komitent spreman da plati za kupovinu, odnosno najniža po kojoj je spreman da proda.
Broker može da prihvati bolju cenu od limitirane, ali ne sme da izvrši nalog pre nego što postigne naznačenu cenu. Ovi nalozi se takođe mogu dati kao nalozi do opoziva, što ih čini otvorenim (bez roka). Veliki broj brokerskih firmi naplaćuje nešto više provizije za ove naloge. Prednost ovih naloga je u tome što komitent ima šanse da kupi po nižoj ili proda po višoj ceni hartije, u odnosu na cenu koja je postojala u trenutku plasiranja naloga. Nedostatak ovih naloga se ogleda u tome da oni mogu ostati neizvršeni.


• stop nalog
• stop limit nalog
• nalog na otvaranju
• nalog na zatvaranju
• diskrecioni nalog
• nalog trenutno ili poništeno
• nalog sve ili ništa
• nalog sve ili ništa trenutno
• kontingentni nalog
• alternativni nalog
• nalog za poništavanje

Stop nalog je nalog koji se privremeno ne izvršava. Predstavlja suspendovan nalog pod najpovoljnijim uslovima, koji se izvršava po utvrđenoj ceni. Stop nalozi se često nazivaju i nalozima za sprečavanje gubitaka, zato što se oni obično koriste za prodaju akcija, ukoliko njihova vrednost padne ispod određenog nivoa. Nalog se izvršava ako i kada tržišna cena bude jednaka ili viša od cene navedene u nalogu i tada će biti izvršen pod najpovoljnijim uslovima. Nedostaci stop naloga su: nagomilavanje ovih naloga može izazvati pometnju u trgovini hartijama, postoji opasnost od gubitaka koji može biti izbegnut (kada je nalog blizu tržišne cene,nastaju nepotrebni troškovi, a kada je ispod tržišne cene, smanjuje se profit) i nema sigurnosti u pogledu izvršenja naloga u slučaju brže promene tržišne cene.


Stop limit nalog se retko koristi. Nalogodavac želi da iskoristi prednosti stop naloga i naloga sa limitiranom cenom. On želi da bude siguran u pogledu cene po kojoj će hartije prodati, odnosno kupiti. Stop limit nalog prodati se aktivira čim se na tržištu pojavi stop cena ili viša, dok se stop limit nalog kupiti izvršava po stop ceni ili nižoj. Prilikom korišćenja ovog naloga, potreban je oprez, posebno kada na tržištu postoji trend pada cene, jer se tada investitori moraju osloboditi hartija u što kraćem periodu, kako ne bi imali gubitak. To se lako postiže plasiranjem stop naloga ili stop limit naloga, ako tržišna nestabilnost nije prevelika.


Nalog na otvaranju se koristi iz taktičkih razloga, jer se veruje da bi cena hartije mogla naglo da poraste ili padne odmah nakon otvaranja. Otvaranje se odnosi na prvu kupovinu hartije po kojoj je dat nalog, a ne na početak rada berze. Ovi nalozi se retko koriste.


Nalog na zatvaranju je gotovo uvek vezan za nalog pod najpovoljnijim uslovima, s obzirom da je nalog sa limitiranom cenom neadekvatno plasirati na zatvaranju. Ovaj nalog se može plasirati iz više razloga. Primer: komitent želi da kupi hartije po niskoj ceni u toku dana. Međutim, kada broker ne uspeva da izvrši nalog po toj ceni, komitent zaključuje da je bolje da hartije kupi na kraju rada berze pod najpovoljnijim uslovima, nego da čeka sledeći dan. Broker može ovaj nalog izvršiti na samom zatvaranju berze (5-10 sekundi do zatvaranja). U cilju izbegavanja nesporazuma, berza definiše period zatvaranja (obično poslednjih 30 sekundi).


Diskrecioni nalog je nalog kojim nalogodavac daje brokeru diskreciju u pogledu izvršenja naloga, jer smatra da broker zbog poznavanja tržišta može ostvariti veći profit. Diskrecija može biti: potpuna ili ograničena. Kod potpunog diskrecionog naloga, broker odlučuje da li će hartije kupiti ili prodati, kao i o broju hartija koje će kupiti ili prodati, o ceni i vremenu izvršenja. Kod ograničenog diskrecionog naloga, broker može odlučivati samo o ceni i vremenu izvršenja.

Nalog trenutno ili poništeno je nalog u kome nalogodavac utvrđuje cenu po kojoj broker treba hartije da kupi ili proda i to trenutno ili se nalog poništava. Pri tome je ovde moguće delimično izvršenje.


Nalog sve ili ništa je nalog u kome je nalogodavac utvrdio cenu, s tim što broker nalog može izvršiti samo u celosti ili se nalog poništava. Izvršenje ovog naloga se odnosi na ceo radni dan, odnosno ovde nije dat period izvršenja kao kod naloga trenutno ili poništeno.
Nalog sve ili ništa trenutno je sličan nalogu trenutno ili poništeno, s tim što ovaj nalog ne može biti delimično izvršen.

Kontingentni nalog je nalog koji se može izvršiti samo ukoliko je izvršena neka druga transakcija.

Alternativni nalog se javlja u dve varijante, i to kao: alternativni nalog za kupovinu jedne od dve navedene vrste hartija sa limitiranom cenom ispod tržišne cene i alternativni nalog za kupovinu (prodaju) jedne vrste hartija. Prvi nalog se plasira kada nalogodavac želi da kupi jeftinije hartije, ali nema dovoljno novca da kupi obe vrste hartija. Drugi nalog je češći u praksi i njime se brokeru nalaže da proda (kupi) hartije po limitiranoj ili stop ceni, čime on nastoji da ostvari profit (limitirana cena) ili snizi gubitak (stop cena).


Nalog za poništavanje je nalog kojim se poništavaju svi prethodno navedeni nalozi. Pri tome se ovaj nalog može javiti u dve varijante: kao nalog za obično poništavanje i nalog za poništavanje uz zamenu. Nalog za obično poništavanje je nalog kojim se poništava prethodno dati nalog, pri čemu se on ne zamenjuje drugim nalogom. Nalog za poništavanje uz zamenu je nalog kojim se poništava prethodno dati nalog i ovaj zamenjuje drugim nalogom.