Tipovi tržišta,Vrste Berzi,Učesnici

Berza hartija od vrednosti predstavlja jedan od najznačajnijih delova finansijskog tržišta. Predmet trgovine su različite vrste hartija od vrednosti. Berza nema svojih hartija kojima se trguje, niti sama obavlja kupoprodaju hartija. Nju obavljaju članovi berze u predviđenom prostoru za trgovinu (sala za trgovanje), gde se može trgovati samo hartijama koje se nalaze na listingu berze. Berzansko tržište ima stabilizacionu ulogu u tržišnoj privredi. Osnovna funkcija je smirivanje tržišnih oscilacija, a cilj utvrđivanje stvarne vrednosti hartije.

Osnovne karakteristike berze hartija od vrednosti su:
• radi po strogim i unapred utvrđenim pravilima
• rad se odvija na sastancima koji se održavaju u tačno određeno vreme
• poslovi se obavljaju preko predstavnika i posrednika ili neposredno između članova
• članovi berze mogu biti samo registrovani berzanski trgovci ili posrednici
• poslovi se obavljaju pod kontrolom berzanskih organa i uprave, kao i pod nadzorom države
• poslovi  se  obavljaju  na  najbrži  mogući  način  putem  aukcije,  uz  korišćenje  velikog  broja  berzanskih

• skraćenica i oznaka ili elektronski.
Osnovni zadaci berze hartija od vrednosti se mogu svesti na:
• stvaranje kontinuiranog (likvidnog) tržišta
• stvaranje uslova za formiranje objektivne tržišne cene
• indirektna pomoć u finansiranju preduzeća
• predviđanje i anticipiranje uspešnosti poslovanja
• obezbeđivanje tačnih i neprestanih izveštaja o količini prodaje i cenama hartija od vrednosti
• pružanje informacija o hartijama od vrednosti na listingu
• zaštita interesa investitora u hartije od vrednosti kroz regulaciju kojom se eliminiše nepoštena i neregularna praksa u brokerskim poslovima.

Učesnici na berzi su:

• berzanski posrednici (interni učesnici koji posreduju u zvaničnoj trgovini i utvrđuju kurs na berzi)
• berzanski trgovci (banke, investicioni fondovi i druge posredničke institucije; berzanski trgovci se smatraju eksternim učesnicima (oni trguju u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za tuđ račun i/ili u ime i za račun klijenta))

• ostali učesnici (banke i drugi posrednici bez ovlašćenja za trgovinu, novinari i posetioci)

Za sve berze zajedničko je postojanje:
• organa rukovođenja ili poslovnog organa
• komisije za registraciju i dozvolu plasmana emisije
• komore, odnosno udruženja berzanskih posrednika

Tipovi berzi hartija od vrednosti
• anglosaksonski
• kontinentalni (francuski) i
• mešoviti tip

Anglosaksonski tip berze karakteriše činjenica da je berza privatna institucija osnovana kao akcionarsko društvo. Uticaj države je zanemarljiv. Članovi berze ne mogu biti banke i drugi finansijski posrednici, pri čemu je broj članova unapred utvrđen, tako da se novi članovi primaju na slobodna mesta kooptiranjem. Primer berzi ovog tipa su berze u Londonu, Nju Jorku i Tokiju.

Prema kontinentalnom tipu, berze su institucije javno-pravnog karaktera koje su osnovane posebnim zakonom. Država učestvuje u rukovođenju i upravljanju. Banke ne mogu biti članovi berze, ali broj članova nije fiksiran. Primer berzi ovog tipa su berze u Parizu, Belgiji, Italiji, Španiji i Portugaliji.

Berzu mešovitog tipa osniva država, koja upravlja, rukovodi i vrši kontrolu nad radom berze. Kod ovog tipa članovi mogu biti samo banke i druge finansijske organizacije, s tim što broj članova nije ograničen. Berza radi na neprofitnoj osnovi, tj. troškovi se pokrivaju iz kotizacije članova. Primer beri ovog tipa su berze u Frankfurtu, Beču i Cirihu.


Razlikuju se:
• berze sa čistim aukcijskim sistemom trgovanja
• berze sa dilerskim trgovanjem i
• berze koje kombinuju prethodna dva sistema trgovanja

Berze koje koriste čistu aukciju,rade na taj način što kupci i prodavci upućuju cene ponude i tražnje za datu hartiju na centralno mesto, gde naloge uparuje broker koji ne poseduje hartije, ali koji radi kao posrednik. Ova berza se često naziva i berzom koja je uslovljena cenom.

Berzu sa dilerskim trgovanjem karakteriše činjenica da pojedinačni dileri obezbeđuju likvidnost kroz kupovinu i prodaju hartija za sebe.

Berze se, osim po sistemu trgovine, mogu razlikovati i po uslovima pod kojima se trguje hartijama. U tom kontekstu, razlikujemo:
• berze na kojima dolazi do trgovine pojedinačnim hartijama i
• berze koje odlikuje kontinuirana trgovanje hartijama


Ovo tržište čini grupa dilera koja ima dozvolu za poslovanje hartijama odvrednosti van berze, tj. to je tržište hartija koje nisu na listingu berze, odnosno kojima se trguje na berzi. Vanberzanski dileri mogu poslovati i na primarnom i na sekundarnom tržištu. Hartije od vrednosti kojima se trgujuje navanverzanskom tržištu obuhvataju, kako nerizične hartije (npr. državne obveznice), tako i veoma rizične, špekulativne hartije od vrednosti (obične akcije). Naime, predmet trgovine predstavljaju obično hartije malih preduzeća koja ranije nisu istupala na tržištu, zbog čega se ove hartije nude u manjim količinama i smatraju se manje likvidnim, odnosno rizičnijim. Istorijski posmatrano, vanberzansko tržište je bilo značajnije kao tržište obveznica, a manje kao tržište akcija. I u savremenim uslovima je tako, s tim što se danas različitim vrstama dužničkih (kreditnih) hartija trguje i na ovom i na berzanskom tržištu. Na vanberzanskom tržištu se trguje sa oko 90% svih korporativnih obveznica.

Brokeri i dileri na vanberzanskom tržištu su organizovani kao: lična preduzeća, partnerska preduzeća ili kao korporacije (najveći broj). Brokersko-dilerske firme se mogu klasifikovati prema oblasti za koju su se specijalizovale, na:
• vanberzanske kuće
• investicione banke
• komercijalne banke ili trustovi
• kuće članovi berze
• pojedine kuće specijalizovane za trgovinu obveznicama.