Events
Blog
Teorija da finansijska tržišta brzo i efikasno obrađuju sve važne informacije o hartijama od vrednosti poznata je kao teorija o efikasnosti tržišta. Implicitna pretpostavka te teorije je da tržište ne greši, odnosno da cene hartija od vrednosti u potpunosti odražavaju sve dostupne informacije. U tom smislu, ne postoje ni precenjene, ni podcenjene hartije i samo će nove (nepredvidive) informacije uzrokovati promenu cena.
Uprkos dugogodišnjim nastojanjima da se pronađu dokazi za ili protiv ove teorije, čini se da razlike između onih koji zastupaju suprotna stajališta ostaju nepremostive. U tom smislu, u praksi su se iskristalisale dve osnovne investicione strategije:[You must be registered and logged in to see this link.].
Zastupnici teorije efikasnosti tržišta smatraju da je aktivno investiranje neproduktivno i ne opravdava uložene napore (i troškove). Oni zagovaraju pasivnu strategiju investiranja koja ne pokušava da nadmaši tržište, nego za cilj ima postizanje i zadržavanje dugoročnog dobitka. Zato se često zove strategijom "kupi i zadrži" (buy and hold).
Pasivno upravljanje može da se primeni i na odluke o alokaciji imovine i na izbor hartija od vrednosti. Jednom kada definiše svoj portfolio, pasivni investitor ne odstupa od postavljenih procenata strukture ulaganja, bez obzira na prognoze o tržišnim kretanjima. Portfolio će se prilagođavati jedino kao odgovor na promene u svojoj
toleranciji prema riziku. Budući da veruje da ne može da se predvidi kojoj će hartiji porasti/pasti cena u bližoj budućnosti, potpuno je prirodno da [You must be registered and logged in to see this link.] mora imati široko diversifikovan portfolio sa "pomalo od svega".
To obično podrazumeva ulaganje u indeksne hartije, odnosno one koje su sastavni deo nekog berzanskog indeksa. Reč je o obveznicama sa visokim rejtingom i akcijama prvorazrednih i dokazanih firmi, koje predstavljaju relativno sigurno ulaganje.Prednost ove strategije je u tome što ne traži brze promene, tj. često trgovanje, pa nemate velike transakcione troškove, niti morate stalno da pratite tržišna kretanja.Rizik ulaganja je manji, ali je isto tako manji i prinos.
Ako govorimo o procentima, aktivnim investiranjem moguće je dugoročno ostvariti prinos 20-40% godišnje, dok pasivnim investiranjem nećete ostvariti ništa veće prinose od proseka tržišta, a to je na duži rok 10-15% godišnje. Naravno, uz pretpostavku da preživite sve padove i uspone tržišta.
Pasivna strategija pogodna je za ljude starijeg uzrasta i uopšte one koji iz bilo kog razloga nisu spremni da preuzmu veći rizik. U odnosu na ostale investicione strategije, ovo je možda najjednostavniji način investiranja i zahteva relativno malo vremena i napora.U rukama profesionalaca ova strategija može da ima izuzetno dobre rezultate. Jedan od najuspješnijih "kupi i zadrži" investitora 20-tog veka je Warren Buffett. Retko kada je kupovao akcije haj-tek firmi i radije je mvestirao u akcije multinacionalnih kompanija, kao što su osiguravajuća društva i banke. Ali, osim tima finansijskih analitičara, Warren Buffett ima izvanredan osećaj u pogledu kupovine po niskim i prodaje po visokim cenama.
Još jednostavnije je ako svoj novac prepustite u ruke profesionalaca koji trguju za vaš račun, bilo da se odlučite za fond-menadžere kupujući udele u nekom investicionom fondu ili u nekom indeksnom fondu čiji portfelj odražava sastav celog tržišta, bilo da sklopite ugovor sa nekom brokerskom kućom koja će u vaše ime upravljati portfoliom.
Pasivna strategija investiranja zahteva relativno malo vremena i napora, ali zato traži gotovo asketsko odvajanje od omamljujuće tržišne buke.
Sa druge strane, aktivnim (agresivnim) investiranjem se pokušava da se poveća uspešnost ulaganja, bilo da se otkrivanjem dobitne metode ulaganja, bilo "pobedničke" hartije. Ova strategija ima za cilj maksimiziranje zarade, što podrazumeva intenzivno trgovanje hartijama, a time i velike troškove. Takođe, često uključuje i kupovinu hartija na kredit (engl. "on margin"). Ekstremni primer agresivnog investiranja je čista špekulacija koja podrazumeva intenzivno kratkoročno trgovanje na osnovu vrlo sofisticiranih tehnika, kako bi se ostvarili veliki profiti na promenama tržišnih cena.
Jedan od najpoznatijih i najuspešnijih špekulanata bio je Andre Kostolany (1906-1999). Rođen u Budimpešti, veći deo svog života proveo u Francuskoj, trgujući na berzi u Parizu. Jedna od njegovih velikih i uspešnih špekulacija bila je kada je, za razliku od mnogih, igrao na pad cena akcija u vreme sloma berzi krajem 1929. godine.
Aktivnu strategiju investiranja obično koriste investitori koji su skloniji riziku i koji po pravilu dobro poznaju principe investiranja i svakodnevno prate kretanja na tržištu.Među njima su često mlade i/ili bogatije osobe.U najširem smislu ova strategija podrazumeva trgovanje nekonvencionalnim hartijama kao što su:
• akcije firmi koje još nisu pokazale impresivne rezultate, ali za koje se pretpostavlja da će postići velike profite u budućnosti; to su tzv. rastuće akcije (engl. "growth stock"), najčešće su to akcije novih ili visokih tehnologija; kupovina ovih akcija ima
važan špekulativni element
• akcije koje su rasle u prošlosti, pa se smatra da će se taj rast verovatno nastaviti i u budućnosti
• srednje kvalitetne obveznice i privilegovane akcije - kada se prodaju uz znatan popust (diskont)
• obveznice špekulativnog kvaliteta (tzv. junk-obveznice).
Zbog nedostatka prvoklasnog rejtinga prosečni investitor bi ove hartije od vrednosti smatrao špekulativnim. Međutim, to ne mora da bude tako. Tokom vremena performanse najvećeg broja akcija se menjaju. Često one koje su izgledale kao pametno i sigurno dugoročno ulaganje postanu čisto špekulativne, dok druge prestanu
da postoje pa izvorna "investicija" ispari zajedno sa kapitalom investitora. Takođe,ponekad se događa da hartije od vrednosti srednjeg kvaliteta postanu čvrsta investicija koja donese veliki profit. Sve to ukazuje da investitori moraju budno da stražare nad svojim kapitalom.
Što se tiče tržišta kapitala u Srbiji - fundamentalno vredne i rastuće akcije su retke, pa dilema koju investicionu strategiju primeniti nije tako izražena. Međutim, daljim razvojem tržišta trebalo očekivati bitno drugačiju situaciju.Usprkos navedenom, izbor između aktivne i pasivne strategije ne treba da bude "sve ili ništa". Prosečnim investitorima možda je primereniji kombinovani pristup, koji im omogućava relativno dobre profite uz razuman rizik. Tako na primer, može da se vodi aktivan izbor hartija i pasivnu alokaciju imovine. Ili, može se aktivno alocirati imovina, a držati indeksirani portfolio unutar pojedinog sektora. Isto tako, možete indeksirati samo deo portfolija, a ostatkom aktivno da upravljate. Mogućnosti su, dakle, velike, a koliko ćemo u tome biti uspešni, u velikoj meri od toga koliko dobro se[You must be registered and logged in to see this link.].
izvor:Slobodan Slović
Uprkos dugogodišnjim nastojanjima da se pronađu dokazi za ili protiv ove teorije, čini se da razlike između onih koji zastupaju suprotna stajališta ostaju nepremostive. U tom smislu, u praksi su se iskristalisale dve osnovne investicione strategije:[You must be registered and logged in to see this link.].
Zastupnici teorije efikasnosti tržišta smatraju da je aktivno investiranje neproduktivno i ne opravdava uložene napore (i troškove). Oni zagovaraju pasivnu strategiju investiranja koja ne pokušava da nadmaši tržište, nego za cilj ima postizanje i zadržavanje dugoročnog dobitka. Zato se često zove strategijom "kupi i zadrži" (buy and hold).
Pasivno upravljanje može da se primeni i na odluke o alokaciji imovine i na izbor hartija od vrednosti. Jednom kada definiše svoj portfolio, pasivni investitor ne odstupa od postavljenih procenata strukture ulaganja, bez obzira na prognoze o tržišnim kretanjima. Portfolio će se prilagođavati jedino kao odgovor na promene u svojoj
toleranciji prema riziku. Budući da veruje da ne može da se predvidi kojoj će hartiji porasti/pasti cena u bližoj budućnosti, potpuno je prirodno da [You must be registered and logged in to see this link.] mora imati široko diversifikovan portfolio sa "pomalo od svega".
To obično podrazumeva ulaganje u indeksne hartije, odnosno one koje su sastavni deo nekog berzanskog indeksa. Reč je o obveznicama sa visokim rejtingom i akcijama prvorazrednih i dokazanih firmi, koje predstavljaju relativno sigurno ulaganje.Prednost ove strategije je u tome što ne traži brze promene, tj. često trgovanje, pa nemate velike transakcione troškove, niti morate stalno da pratite tržišna kretanja.Rizik ulaganja je manji, ali je isto tako manji i prinos.
Ako govorimo o procentima, aktivnim investiranjem moguće je dugoročno ostvariti prinos 20-40% godišnje, dok pasivnim investiranjem nećete ostvariti ništa veće prinose od proseka tržišta, a to je na duži rok 10-15% godišnje. Naravno, uz pretpostavku da preživite sve padove i uspone tržišta.
Pasivna strategija pogodna je za ljude starijeg uzrasta i uopšte one koji iz bilo kog razloga nisu spremni da preuzmu veći rizik. U odnosu na ostale investicione strategije, ovo je možda najjednostavniji način investiranja i zahteva relativno malo vremena i napora.U rukama profesionalaca ova strategija može da ima izuzetno dobre rezultate. Jedan od najuspješnijih "kupi i zadrži" investitora 20-tog veka je Warren Buffett. Retko kada je kupovao akcije haj-tek firmi i radije je mvestirao u akcije multinacionalnih kompanija, kao što su osiguravajuća društva i banke. Ali, osim tima finansijskih analitičara, Warren Buffett ima izvanredan osećaj u pogledu kupovine po niskim i prodaje po visokim cenama.
Još jednostavnije je ako svoj novac prepustite u ruke profesionalaca koji trguju za vaš račun, bilo da se odlučite za fond-menadžere kupujući udele u nekom investicionom fondu ili u nekom indeksnom fondu čiji portfelj odražava sastav celog tržišta, bilo da sklopite ugovor sa nekom brokerskom kućom koja će u vaše ime upravljati portfoliom.
Pasivna strategija investiranja zahteva relativno malo vremena i napora, ali zato traži gotovo asketsko odvajanje od omamljujuće tržišne buke.
Sa druge strane, aktivnim (agresivnim) investiranjem se pokušava da se poveća uspešnost ulaganja, bilo da se otkrivanjem dobitne metode ulaganja, bilo "pobedničke" hartije. Ova strategija ima za cilj maksimiziranje zarade, što podrazumeva intenzivno trgovanje hartijama, a time i velike troškove. Takođe, često uključuje i kupovinu hartija na kredit (engl. "on margin"). Ekstremni primer agresivnog investiranja je čista špekulacija koja podrazumeva intenzivno kratkoročno trgovanje na osnovu vrlo sofisticiranih tehnika, kako bi se ostvarili veliki profiti na promenama tržišnih cena.
Jedan od najpoznatijih i najuspešnijih špekulanata bio je Andre Kostolany (1906-1999). Rođen u Budimpešti, veći deo svog života proveo u Francuskoj, trgujući na berzi u Parizu. Jedna od njegovih velikih i uspešnih špekulacija bila je kada je, za razliku od mnogih, igrao na pad cena akcija u vreme sloma berzi krajem 1929. godine.
Aktivnu strategiju investiranja obično koriste investitori koji su skloniji riziku i koji po pravilu dobro poznaju principe investiranja i svakodnevno prate kretanja na tržištu.Među njima su često mlade i/ili bogatije osobe.U najširem smislu ova strategija podrazumeva trgovanje nekonvencionalnim hartijama kao što su:
• akcije firmi koje još nisu pokazale impresivne rezultate, ali za koje se pretpostavlja da će postići velike profite u budućnosti; to su tzv. rastuće akcije (engl. "growth stock"), najčešće su to akcije novih ili visokih tehnologija; kupovina ovih akcija ima
važan špekulativni element
• akcije koje su rasle u prošlosti, pa se smatra da će se taj rast verovatno nastaviti i u budućnosti
• srednje kvalitetne obveznice i privilegovane akcije - kada se prodaju uz znatan popust (diskont)
• obveznice špekulativnog kvaliteta (tzv. junk-obveznice).
Zbog nedostatka prvoklasnog rejtinga prosečni investitor bi ove hartije od vrednosti smatrao špekulativnim. Međutim, to ne mora da bude tako. Tokom vremena performanse najvećeg broja akcija se menjaju. Često one koje su izgledale kao pametno i sigurno dugoročno ulaganje postanu čisto špekulativne, dok druge prestanu
da postoje pa izvorna "investicija" ispari zajedno sa kapitalom investitora. Takođe,ponekad se događa da hartije od vrednosti srednjeg kvaliteta postanu čvrsta investicija koja donese veliki profit. Sve to ukazuje da investitori moraju budno da stražare nad svojim kapitalom.
Što se tiče tržišta kapitala u Srbiji - fundamentalno vredne i rastuće akcije su retke, pa dilema koju investicionu strategiju primeniti nije tako izražena. Međutim, daljim razvojem tržišta trebalo očekivati bitno drugačiju situaciju.Usprkos navedenom, izbor između aktivne i pasivne strategije ne treba da bude "sve ili ništa". Prosečnim investitorima možda je primereniji kombinovani pristup, koji im omogućava relativno dobre profite uz razuman rizik. Tako na primer, može da se vodi aktivan izbor hartija i pasivnu alokaciju imovine. Ili, može se aktivno alocirati imovina, a držati indeksirani portfolio unutar pojedinog sektora. Isto tako, možete indeksirati samo deo portfolija, a ostatkom aktivno da upravljate. Mogućnosti su, dakle, velike, a koliko ćemo u tome biti uspešni, u velikoj meri od toga koliko dobro se[You must be registered and logged in to see this link.].
izvor:Slobodan Slović
