Events
Blog
Berzanski kurs označava ugovorenu i javno publikovanu cenu berzanskog materijala, koja je formirana kao rezultat delovanja zakona ponude i tražnje. Od berzanskog kursa treba razlikovati tržišnu vrednost koja može da bude ista, veća ili manja u odnosu na njega.
Dok berzanski kurs predstavlja faktičko uparivanje ponude ili tražnje u određeno vreme i na određenom mestu u okviru zvanične berzanske trgovine; tržišna vrednost je cena materijala po kojoj se on kupuje ili prodaje na svim drugim mestima i na sve druge načine.
Berzanski kurs se formira na aukcijski način ili elektronskim uparivanjem. U njegovom formiranju učestvuje više kupaca i prodavaca, koji se međusobno takmiče.
Materijal uspeva da kupi onaj kupac koji ponudi u datom trenutku višu cenu od ostalih učesnika i obrnuto.
Berzanski kurs može da varira naniže ili naviše.
Razlozi variranja berzanskog kursa se mogu podeliti na opšte i posebne. Opšti razlozi obuhvataju četiri grupe.
Prvu čine prirodni činioci na koje čovek ne može da utiče svojom voljom; kao što su: suša, poplava, zemljotres, požar.
Drugu čine ekonomski razlozi: obilje ili nedostatak kapitala, opasnost od devalvacije, porast ili pad kamatne stope i slično.
Treću grupu čine razlozi političke prirode: strah od nacionalizacije, opasnost od izbijanja rata, državni izbori, vojni udari itd.
Četvrtu grupu čine faktori psihološke prirode koji takođe mogu da dovedu do naglog rasta ili pada kurseva, a među njima su najznačajnija procenjena očekivanja.
U osnovi postoje samo dve vrste transakcija- kupovne i prodajne. Suština svake transakcije je želja transaktora da proda po ceni koja je viša od cene po kojoj je kupio ili će kupiti.
Kupovina po nižoj ceni i prodaja po višoj ceni ne samo da obezbeđuje prihod za investitora koji to radi iz sopstvenih interesa već zadovoljava i potrebu društva da plasira robu koja je u izobilju u određenom vremenu i prostoru i ponudi istu robu koja je oskudna u nekom drugom vremenu ili na nekom drugom prostoru.
Ako govorimo o kratkoročnim poslovima na istom tržištu i različitim vremenima kupovine i prodaje, reč je o čistim spekulativnim poslovima.Ako je u pitanju kupovina i prodaja na različitim tržišnim segmentima, reč je o arbitražnim poslovima, kao posebnoj vrsti špekulativnih poslova koji postoje usled neefikasnosti tržišta i direktno utiču na njeno otklanjanje.
I jedni i drugi poslovi čine se radi ličnog interesa transaktora, ali po pravilu zadovoljavaju opšti interes i doprinose efikasnosti tržišta u celini.
Dok berzanski kurs predstavlja faktičko uparivanje ponude ili tražnje u određeno vreme i na određenom mestu u okviru zvanične berzanske trgovine; tržišna vrednost je cena materijala po kojoj se on kupuje ili prodaje na svim drugim mestima i na sve druge načine.
Berzanski kurs se formira na aukcijski način ili elektronskim uparivanjem. U njegovom formiranju učestvuje više kupaca i prodavaca, koji se međusobno takmiče.
Materijal uspeva da kupi onaj kupac koji ponudi u datom trenutku višu cenu od ostalih učesnika i obrnuto.
Berzanski kurs može da varira naniže ili naviše.
Razlozi variranja berzanskog kursa se mogu podeliti na opšte i posebne. Opšti razlozi obuhvataju četiri grupe.
Prvu čine prirodni činioci na koje čovek ne može da utiče svojom voljom; kao što su: suša, poplava, zemljotres, požar.
Drugu čine ekonomski razlozi: obilje ili nedostatak kapitala, opasnost od devalvacije, porast ili pad kamatne stope i slično.
Treću grupu čine razlozi političke prirode: strah od nacionalizacije, opasnost od izbijanja rata, državni izbori, vojni udari itd.
Četvrtu grupu čine faktori psihološke prirode koji takođe mogu da dovedu do naglog rasta ili pada kurseva, a među njima su najznačajnija procenjena očekivanja.
U osnovi postoje samo dve vrste transakcija- kupovne i prodajne. Suština svake transakcije je želja transaktora da proda po ceni koja je viša od cene po kojoj je kupio ili će kupiti.
Kupovina po nižoj ceni i prodaja po višoj ceni ne samo da obezbeđuje prihod za investitora koji to radi iz sopstvenih interesa već zadovoljava i potrebu društva da plasira robu koja je u izobilju u određenom vremenu i prostoru i ponudi istu robu koja je oskudna u nekom drugom vremenu ili na nekom drugom prostoru.
Ako govorimo o kratkoročnim poslovima na istom tržištu i različitim vremenima kupovine i prodaje, reč je o čistim spekulativnim poslovima.Ako je u pitanju kupovina i prodaja na različitim tržišnim segmentima, reč je o arbitražnim poslovima, kao posebnoj vrsti špekulativnih poslova koji postoje usled neefikasnosti tržišta i direktno utiču na njeno otklanjanje.
I jedni i drugi poslovi čine se radi ličnog interesa transaktora, ali po pravilu zadovoljavaju opšti interes i doprinose efikasnosti tržišta u celini.
