Events
Blog
Na novčanoj berzi odvija se promet kratkoročnih finansijskih instrumenata u domaćem novcu i u devizama. Instrumenti (berzanske robe odnosno materijali) novčanog tržišta, bez obzira da li se na njima trguje na organizovnaim berzanskim tržištima ili na vanberzanskom tržištu direktno između banaka i drugih finansijskih subjekata su najčešće:
-Državni zapisi- hartije od vrednosti za servisiranje kratkoročnih obaveza države.
-Repo ugovori Centralne banke- ugovori o reotkupu koji uključuju prodaju hartija od vrednosti uz obavezan njihov reotkup na određeni dan i po određenoj ceni.
-Sertifikati o depozitu- emitovane hartije od vrednosti od strane banaka na bazi depozita koje ona poseduje, sa određenim dospećem i kamatnom stopom.
-Bankarski akcepti - hartija od vrednosti (akreditiv, garancija i sl.) plativa prodavcu sa garantovanim plaćanjen od strane banke ako glavni dužnik svoju obavezu na vreme ne izvrši
-Blagajnički zaposi - hartije od vrednosti koje izdaje trezor budžeta, Centralne banke ili banaka za servisiranje njihovih kratkoročnih obaveza.
-Komercijalni zapis- kratkoročne negarantovane i neobezbeđene hartije od vrednosti emitovane od strane preduzeća radi obezbeđenja njihove kratkoročne likvidnosti.
U članu 5 našeg Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata Srbije kaže se da se Zakon ne primenjuje na hartije od vrednosti koje se izdaju povodom prometa robe i usluga, kao što su menica, ček, pismeni uput (asignacija), konosman, tovarni list, skladišnica i slično.
1. Značaj novčang tržišta u funkcionisanju finansijskog sistema se ogleda u tome što predstavlja mehanizam za privlačenje kratkoročnih novčanih sredstava radi održavanja likvidnosti i unosno plasiranje kratkoročnih novčanih sredstava kada se rasdi o njihovim viškovima.
2. Glavni učesnici na tržištu novca su: država (trezor ministrastva finansija i centralna banka), banke i druge finansijske organizacije, preduzeća, pojeidnci kao individualni investitori.
3. Faktori koji utiču na cene hartija od vrednosti na novčanom tržištu su faktori koji utiču na diskontnu stopu (zahtevanu stopu prinosa) tj. faktori koji utiču na bezrizičnu kamatnu stopu i faktori koji utiču na bezrizičnu kamatnu stopu i faktori koji utiču na riziko premiju konkretne hartije od vrednosti.
Faktori koji mogu uticati na bezrizičnu kamatnu stopu su: nacionalna fiskalna politika, nacionalna monetarne politika, ekonomska situacija u zemlji, međunarodna ekonomsko-finansijska situacija i saradnja.
Faktori koji mogu uticati na riziko premiju su: ekonomska situacija u zemlji, ekonomska situacija u privrednoj grani, konkretna poslovno finansijka situacija emitenta.
Devizno tržište- FOREX je deo novčanog tržišta, i ono je najveće i najlikvidnije finansijsko tržište u svetu. Trguje se 24 časa dnevno.
Devizno tržište, često u praksi nazvano devizna berza, je mehanizam pomoći koga se konvertuju devize međusobno, formiraju devizni kursevi između pojedinih valuta i osigurava devizni hedžing kombinujući različita dospeća i različite valute plaćanja i naplate između pojeidnih država.
Faktori koji imaju uticaj na ponudu i tražnju na deviznom tržištu i na visinu deviznog kursa mogu se podeliti na osnovne i dopunske.
Osnovni su razlike u stopama inflacije, razlike u kamatnim stopama i intervencije centranlne banke.
Dopunski faktori su carine, uvozne kvote, relativni odnosi produktivnosti domaće i stranih privreda i potrošačke preferencije stanovnika i domaćoj i partnerskim stranim privredama.
-Državni zapisi- hartije od vrednosti za servisiranje kratkoročnih obaveza države.
-Repo ugovori Centralne banke- ugovori o reotkupu koji uključuju prodaju hartija od vrednosti uz obavezan njihov reotkup na određeni dan i po određenoj ceni.
-Sertifikati o depozitu- emitovane hartije od vrednosti od strane banaka na bazi depozita koje ona poseduje, sa određenim dospećem i kamatnom stopom.
-Bankarski akcepti - hartija od vrednosti (akreditiv, garancija i sl.) plativa prodavcu sa garantovanim plaćanjen od strane banke ako glavni dužnik svoju obavezu na vreme ne izvrši
-Blagajnički zaposi - hartije od vrednosti koje izdaje trezor budžeta, Centralne banke ili banaka za servisiranje njihovih kratkoročnih obaveza.
-Komercijalni zapis- kratkoročne negarantovane i neobezbeđene hartije od vrednosti emitovane od strane preduzeća radi obezbeđenja njihove kratkoročne likvidnosti.
Na novčanom tržištu trguje se kratkoročnim novčanim instrumentima da bi emitent prikupio depizitni novac, a na deviznom tržištu vrši se kupovina i prodaja deviza promptno i na termin.
U članu 5 našeg Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata Srbije kaže se da se Zakon ne primenjuje na hartije od vrednosti koje se izdaju povodom prometa robe i usluga, kao što su menica, ček, pismeni uput (asignacija), konosman, tovarni list, skladišnica i slično.
1. Značaj novčang tržišta u funkcionisanju finansijskog sistema se ogleda u tome što predstavlja mehanizam za privlačenje kratkoročnih novčanih sredstava radi održavanja likvidnosti i unosno plasiranje kratkoročnih novčanih sredstava kada se rasdi o njihovim viškovima.
2. Glavni učesnici na tržištu novca su: država (trezor ministrastva finansija i centralna banka), banke i druge finansijske organizacije, preduzeća, pojeidnci kao individualni investitori.
3. Faktori koji utiču na cene hartija od vrednosti na novčanom tržištu su faktori koji utiču na diskontnu stopu (zahtevanu stopu prinosa) tj. faktori koji utiču na bezrizičnu kamatnu stopu i faktori koji utiču na bezrizičnu kamatnu stopu i faktori koji utiču na riziko premiju konkretne hartije od vrednosti.
Faktori koji mogu uticati na bezrizičnu kamatnu stopu su: nacionalna fiskalna politika, nacionalna monetarne politika, ekonomska situacija u zemlji, međunarodna ekonomsko-finansijska situacija i saradnja.
Faktori koji mogu uticati na riziko premiju su: ekonomska situacija u zemlji, ekonomska situacija u privrednoj grani, konkretna poslovno finansijka situacija emitenta.
Devizno tržište- FOREX je deo novčanog tržišta, i ono je najveće i najlikvidnije finansijsko tržište u svetu. Trguje se 24 časa dnevno.
Devizno tržište, često u praksi nazvano devizna berza, je mehanizam pomoći koga se konvertuju devize međusobno, formiraju devizni kursevi između pojedinih valuta i osigurava devizni hedžing kombinujući različita dospeća i različite valute plaćanja i naplate između pojeidnih država.
Faktori koji imaju uticaj na ponudu i tražnju na deviznom tržištu i na visinu deviznog kursa mogu se podeliti na osnovne i dopunske.
Osnovni su razlike u stopama inflacije, razlike u kamatnim stopama i intervencije centranlne banke.
Dopunski faktori su carine, uvozne kvote, relativni odnosi produktivnosti domaće i stranih privreda i potrošačke preferencije stanovnika i domaćoj i partnerskim stranim privredama.
