Events
Blog
Banke su, takođe značajni berzanski subjekti. Berza i banka su u snažnoj interakcijskoj vezi. Razvijeno finansijsko tržište, na berzi, je od velike važnosti za uspešnost poslovanja banaka.
Ono omogućava bankama ostvarivanje prihoda plasiranjem viškova sredstava, kao i pribavljanje nedostajućih sredstava. Banke delovanjem na ponudu i tražnju na berzi direktno utiču na cenu finansijske aktive.
Preko berze poslovne banke obavljaju „prerađivačku“ funkciju, odnosno transformišu kratkoročna novčana sredstva u dugoročna. Ovo tržište, takođe, pruža bankama informacije od značaja za likvidnost, cene aktive i uspešno vođenje poslovne politike.
S druge strane, banke svojim velikim finansijskim potencijalima znatno doprinose likvidnosti i razvoju berzi.
Banke vode tzv. strategijske račune, što podrazumeva čuvanje hartija od vrednosti koje komitenti daju u depozit; pored čuvanja, mogu i sakupljati dividende i kamate i reinvestirati tako sakupljena sredstva (plan za reinvestiranje dividendi), odnosno po nalogu klijenata mogu kupovati i prodavati hartije od vrednosti posredstvom svog specijalizovanog odeljenja (sektora) ili posredstvom berzanskog posrednika na sekundarnom tržištu kapitala (berzi ili OTC) i za te usluge naplaćuju proviziju.
*Banke vode i sugerišu investicione planove (dobrovoljne ili automatske);- u okviru dobrovoljnog investicionog plana, nude svojim komitentima listu odabranih kompanija u čije hartije od vrednosti mogu da investiraju, a nakon što se komitenti opredele za hartije od vrednosti u koje žele da investiraju i odrede iznos, pristupaju realizaciji naloga na berzi.
Automatski investicioni plan podrazumeva periodično (mesečno) automatsko skidanje opredeljenog iznosa sa računa klijenta za koji se kupuje set ponuđenih hartija od vrednosti, a nakon obavljene kupovine, banke klije-ntima dostavljaju izvode. Izvodi sadrže potpune podatke o vrsti i količini kupljenih hartija od vrednosti, datumu kupovine i kupovnoj ceni.
*Banke, često, upravljaju investicionim fondovima otvorenog i zatvorenog tipa, direktno ili preko svojih organizacionih delova za rad na tržištu kapitala; Povezuju klijente sa različitim interesima radi konverzije hartija od vrednosti sa različitim kamatonosnim karakteristikama (security swaps);
*Pojavljuju se na tržištu kapitala i u funkciji brokera, gde, pored izvršavanja naloga klijenata, pružaju i mnoge druge usluge: konsultantske usluge, usluge portfolio menadžera, zastupanja, naplate dividend i kamata i sl.;
*Trguju hartijama od vrednosti, kako bi zaradile na osnovu špekulacije i arbitraže, a da bi tu funkciju uspešno obavile, značajnu pažnju poklanjaju istraživanju i analizi svih relevantnih faktora od kojih zavisi kretanje cena hartija od vrednosti;
Zakon o bankama donet u SAD 1933. godine zabranjivao je bankama da emituju hartije od vrednosti i da se pojavljuju u poslovanju na berzi. Njima su bili namenjeni depozitni i kreditni poslovi.
Tokom 1986. godine je donet novi Zakon o bankama, kojim je regulisano poslovanje banaka. Tim zakonom je zabranjeno bankama da direktno učestvuju u trgovini hartijama od vrednosti, pa su one to činile preko firmi pod njihovom kontrolom, koje su mogle imati članstvo na berzi. Izmena zakonskih propisa iz 1986. godine je uvela dosta novena i u radu berzanskih posrednika.
Zahvaljujući tim izmenama, bankarski brokeri su sada mogli da trguju i međusobno (a ne samo sa klijentima) i dilerski. Pored te novine, na povećanje konkurencije u pružanju finansijskih usluga je uticalo i ukidanje pravila o minimalnoj brokerskoj proviziji.
Velika Britanija pratila je SAD, pa je i ona 1987. Donela nov Zakon o bankama. Liberalniji propisi, u odnosu na većinu zemalja sa razvijenim finansijskim tržištem, kao i otvoren pristup tržištu za firme izvan teritorije Velike Britanije, koje su nesmetano mogle da emituju i prodaju hartije od vrednosti, učinili su ovo tržište privlačnim za mnoge međunarodno značajne korporacije čije se akcije danas kotiraju na berzama na Britanskom ostrvu.
Može se bez preterivanja reći da je Velika Britanija, zahvaljujući takvim opredeljenjima, dala izuzetan doprinos internacionalizaciji i globalizaciji svetskog finansijskog tržišta. Jedan od savremenih trendova na finansijskim tržištima je tzv. sekjuritizacija.
Ona podrazumeva transformaciju bankarskih kredita i hipoteka, odnosno kupovinu nelikvidnih sredstava (hipoteke, krediti za kupovinu automobila, krediti na osnovu kreditnih kartica, potrošački krediti, krediti za nabavku opreme, ugovori o najamnini i sl.), i njihovo pakovanje u skup niskorizičnih i visoko utrživih hartija od vrednosti, i izdavanje hartija od vrednosti tim skupom sredstava.
Efekat sekjuritizacije je da investitor ima neposredno potraživanje na deo tog skupa, čime je rizik prenet na njega, a plaćanje kamate i glavnice ide neposredno investitoru. Sa druge strane, banke na ovaj način svoju nelikvidnu aktivu transferišu u visokolikvidnu aktivu podesnu za prodaju na primarnom i sekundarnom finansijskom tržištu (tržištu kapitala).
Često garantovanje emisija ovih sekjuritizovanih hartija od vrednosti i visoki rejting koji im, po pravilu, dodeljuju renomirane rejting agencije, čini te hartije od vrednosti vrlo atraktivnim, što potvrđuje i njihova visoka tražnja.
Primera radi, tržište hipotekarnih hartija od vrednosti, kao što su hipotekarne založnice, a nastale se iz sekjuritizacije bankarske aktive, po obimu prometa i broju učesnika prevazilazi obim prometa na Njujorškoj berzi, pa je jedino tržište dužničkih instrumenata, koje emituje Trezor SAD, veće od njega.
Ono omogućava bankama ostvarivanje prihoda plasiranjem viškova sredstava, kao i pribavljanje nedostajućih sredstava. Banke delovanjem na ponudu i tražnju na berzi direktno utiču na cenu finansijske aktive.
Preko berze poslovne banke obavljaju „prerađivačku“ funkciju, odnosno transformišu kratkoročna novčana sredstva u dugoročna. Ovo tržište, takođe, pruža bankama informacije od značaja za likvidnost, cene aktive i uspešno vođenje poslovne politike.
S druge strane, banke svojim velikim finansijskim potencijalima znatno doprinose likvidnosti i razvoju berzi.
Preko berze poslovne banke obavljaju „prerađivačku“ funkciju, odnosno transformišu kratkoročna novčana sredstva u dugoročna. Sa druge strane, banke svojim velikim finansijskim potencijalima doprinose likvidnosti i razvoju berzi.
Banke vode tzv. strategijske račune, što podrazumeva čuvanje hartija od vrednosti koje komitenti daju u depozit; pored čuvanja, mogu i sakupljati dividende i kamate i reinvestirati tako sakupljena sredstva (plan za reinvestiranje dividendi), odnosno po nalogu klijenata mogu kupovati i prodavati hartije od vrednosti posredstvom svog specijalizovanog odeljenja (sektora) ili posredstvom berzanskog posrednika na sekundarnom tržištu kapitala (berzi ili OTC) i za te usluge naplaćuju proviziju.
*Banke vode i sugerišu investicione planove (dobrovoljne ili automatske);- u okviru dobrovoljnog investicionog plana, nude svojim komitentima listu odabranih kompanija u čije hartije od vrednosti mogu da investiraju, a nakon što se komitenti opredele za hartije od vrednosti u koje žele da investiraju i odrede iznos, pristupaju realizaciji naloga na berzi.
Automatski investicioni plan podrazumeva periodično (mesečno) automatsko skidanje opredeljenog iznosa sa računa klijenta za koji se kupuje set ponuđenih hartija od vrednosti, a nakon obavljene kupovine, banke klije-ntima dostavljaju izvode. Izvodi sadrže potpune podatke o vrsti i količini kupljenih hartija od vrednosti, datumu kupovine i kupovnoj ceni.
Ovakav vid kupovine je povoljan za investitore, jer je jeftiniji– podrazumeva niže provizije i nosi manji rizik, pošto planove vode visokostručni profesionalci.
*Banke, često, upravljaju investicionim fondovima otvorenog i zatvorenog tipa, direktno ili preko svojih organizacionih delova za rad na tržištu kapitala; Povezuju klijente sa različitim interesima radi konverzije hartija od vrednosti sa različitim kamatonosnim karakteristikama (security swaps);
*Pojavljuju se na tržištu kapitala i u funkciji brokera, gde, pored izvršavanja naloga klijenata, pružaju i mnoge druge usluge: konsultantske usluge, usluge portfolio menadžera, zastupanja, naplate dividend i kamata i sl.;
*Trguju hartijama od vrednosti, kako bi zaradile na osnovu špekulacije i arbitraže, a da bi tu funkciju uspešno obavile, značajnu pažnju poklanjaju istraživanju i analizi svih relevantnih faktora od kojih zavisi kretanje cena hartija od vrednosti;
Zakon o bankama donet u SAD 1933. godine zabranjivao je bankama da emituju hartije od vrednosti i da se pojavljuju u poslovanju na berzi. Njima su bili namenjeni depozitni i kreditni poslovi.
Tokom 1986. godine je donet novi Zakon o bankama, kojim je regulisano poslovanje banaka. Tim zakonom je zabranjeno bankama da direktno učestvuju u trgovini hartijama od vrednosti, pa su one to činile preko firmi pod njihovom kontrolom, koje su mogle imati članstvo na berzi. Izmena zakonskih propisa iz 1986. godine je uvela dosta novena i u radu berzanskih posrednika.
Zahvaljujući tim izmenama, bankarski brokeri su sada mogli da trguju i međusobno (a ne samo sa klijentima) i dilerski. Pored te novine, na povećanje konkurencije u pružanju finansijskih usluga je uticalo i ukidanje pravila o minimalnoj brokerskoj proviziji.
Sekjuritizacija podrazumeva transformaciju bankarskih kredita i hipoteka u održive hartije od vrednosti.
Velika Britanija pratila je SAD, pa je i ona 1987. Donela nov Zakon o bankama. Liberalniji propisi, u odnosu na većinu zemalja sa razvijenim finansijskim tržištem, kao i otvoren pristup tržištu za firme izvan teritorije Velike Britanije, koje su nesmetano mogle da emituju i prodaju hartije od vrednosti, učinili su ovo tržište privlačnim za mnoge međunarodno značajne korporacije čije se akcije danas kotiraju na berzama na Britanskom ostrvu.
Može se bez preterivanja reći da je Velika Britanija, zahvaljujući takvim opredeljenjima, dala izuzetan doprinos internacionalizaciji i globalizaciji svetskog finansijskog tržišta. Jedan od savremenih trendova na finansijskim tržištima je tzv. sekjuritizacija.
Ona podrazumeva transformaciju bankarskih kredita i hipoteka, odnosno kupovinu nelikvidnih sredstava (hipoteke, krediti za kupovinu automobila, krediti na osnovu kreditnih kartica, potrošački krediti, krediti za nabavku opreme, ugovori o najamnini i sl.), i njihovo pakovanje u skup niskorizičnih i visoko utrživih hartija od vrednosti, i izdavanje hartija od vrednosti tim skupom sredstava.
Efekat sekjuritizacije je da investitor ima neposredno potraživanje na deo tog skupa, čime je rizik prenet na njega, a plaćanje kamate i glavnice ide neposredno investitoru. Sa druge strane, banke na ovaj način svoju nelikvidnu aktivu transferišu u visokolikvidnu aktivu podesnu za prodaju na primarnom i sekundarnom finansijskom tržištu (tržištu kapitala).
Često garantovanje emisija ovih sekjuritizovanih hartija od vrednosti i visoki rejting koji im, po pravilu, dodeljuju renomirane rejting agencije, čini te hartije od vrednosti vrlo atraktivnim, što potvrđuje i njihova visoka tražnja.
Primera radi, tržište hipotekarnih hartija od vrednosti, kao što su hipotekarne založnice, a nastale se iz sekjuritizacije bankarske aktive, po obimu prometa i broju učesnika prevazilazi obim prometa na Njujorškoj berzi, pa je jedino tržište dužničkih instrumenata, koje emituje Trezor SAD, veće od njega.
