Events
Blog
Forvard je unapred dogovorena cena i količina za isporuku robe (različite-aktive) koja će se desiti u budućnosti.Najstariji forvard terminski ugovor datira još iz vremena stare Grčke, dok su svi ostali teminski poslovi novijeg datuma.
Kod forvard ugovora postoji obaveza da se dogovorena transkacija izvrši, da svoju obavezu ispune i kupac i prodavac robe iz ovog ugovora. Forvard ugovor je pojedinačni nestandardni terminski ugovor, ugovor sam za sebe i ne može služiti kao osnov drugih terminskih poslova (npr. opcija). To je ugovor koji obavezuje na isporuku ative u budućnosti po unapred ugovorenoj ceni.
Danas se utvrđuje cena za isporuku robe i prenos novca u bliskom budućem period (najčešće 1-6 meseci). Ovi ugovori se realizuju tačno na dan isteka i nije moguća njihova kupovina i prodaja na berzi pre isteka njihovog roka.
Cilj im je da se dođe do željene robe, da se zaradi ili da se izbegnu ili umanje rirzici. Može biti i varijanta da se u vreme potpisa ugovora utvrdi cena, odmah prenese novac, a roba se isporučuje naknadno. U tom slučaju cena se smanjuje za iznos kamate do mdana prenosa robe.
Najčešće se radi o kupovini kada se za nekoliko meseci unapred fiksira cena i odmah isplaćuje novac za robu koja će kasnije biti isporučena (na primer otkup pšenice u februaru za isporuku iste kasnije u julu – tzv.
„otkup na zeleno“, kupovina struje leti da bi ista bila isporučena zimi i sl). Sa njima se nikada ne trguje na službenoj berzi, nego se ovi poslovi zaključuju na vanberzanskim sastancima ili sredstvima elektronskih komunikacija m(over-the-counter).
Koristi od ovih poslova su potpuno uočljive.Ako za primer uzmemo farmera koji uzgaja pšenicu. Njegov prihod u celoj sezoni zavisi od vrlo nestabilnih (volatilinih) cena žitarica. Nasuprot njega, na primer, i mlinar je u istoj situaciji. Njegov profit je neizvestan i zavisi od buduće cene pšenice.
Obe strane mogu zadovoljiti interese i izbeći rizike ako zaključe forvard ugovor. U tom ugovoru farmer će se obavezati da će pšenicu isporučiti posle žetve po ceni koja je dogovorena danas, bez obzira kolika će biti tržišna cena pšenice u momentu isporuke.
Cena može biti plaćena unapred ili će se, pak, prenos novca izvršitu u budućnosti kad i prenos robe. U slučaju kada se novac ne prenosi unapred, forvard ugovor jednostavno predstavlja prodaju određene active sa odloženom isporukom i naplatom, s tim da se u vreme potpisa samo ugovora odnosno fiksira buduća cena za robu koja će biti isporučena i plaćena na fiksni datum u budućnosti.
Forvard ugovor štiti obe strane i kupca i pordavca od budućih fluktuacija cena, a u budućem poslu bolje prolazi strana koja je adekvatnije predvidela i ugovorila buduće kretanje cena.
Oni se najčešće zaključuju na vanberzanskom tržištu i u njihovo zaključivanje i izvršenje nije involvirana klirinška kuća.Njihov je rizik, da ako kupac unapred preda novac, prodavac ne isporuči robu kupcu za njegov unapred dat novac. Zbog toga, u praksi, kupac često traži dodatna obezbeđenja, najčešće bankarsku granciju, hipoteku, ili avalirane menice.
Kod forvard ugovora postoji obaveza da se dogovorena transkacija izvrši, da svoju obavezu ispune i kupac i prodavac robe iz ovog ugovora. Forvard ugovor je pojedinačni nestandardni terminski ugovor, ugovor sam za sebe i ne može služiti kao osnov drugih terminskih poslova (npr. opcija). To je ugovor koji obavezuje na isporuku ative u budućnosti po unapred ugovorenoj ceni.
Danas se utvrđuje cena za isporuku robe i prenos novca u bliskom budućem period (najčešće 1-6 meseci). Ovi ugovori se realizuju tačno na dan isteka i nije moguća njihova kupovina i prodaja na berzi pre isteka njihovog roka.
Cilj im je da se dođe do željene robe, da se zaradi ili da se izbegnu ili umanje rirzici. Može biti i varijanta da se u vreme potpisa ugovora utvrdi cena, odmah prenese novac, a roba se isporučuje naknadno. U tom slučaju cena se smanjuje za iznos kamate do mdana prenosa robe.
Najčešće se radi o kupovini kada se za nekoliko meseci unapred fiksira cena i odmah isplaćuje novac za robu koja će kasnije biti isporučena (na primer otkup pšenice u februaru za isporuku iste kasnije u julu – tzv.
„otkup na zeleno“, kupovina struje leti da bi ista bila isporučena zimi i sl). Sa njima se nikada ne trguje na službenoj berzi, nego se ovi poslovi zaključuju na vanberzanskim sastancima ili sredstvima elektronskih komunikacija m(over-the-counter).
Koristi od ovih poslova su potpuno uočljive.Ako za primer uzmemo farmera koji uzgaja pšenicu. Njegov prihod u celoj sezoni zavisi od vrlo nestabilnih (volatilinih) cena žitarica. Nasuprot njega, na primer, i mlinar je u istoj situaciji. Njegov profit je neizvestan i zavisi od buduće cene pšenice.
Obe strane mogu zadovoljiti interese i izbeći rizike ako zaključe forvard ugovor. U tom ugovoru farmer će se obavezati da će pšenicu isporučiti posle žetve po ceni koja je dogovorena danas, bez obzira kolika će biti tržišna cena pšenice u momentu isporuke.
Cena može biti plaćena unapred ili će se, pak, prenos novca izvršitu u budućnosti kad i prenos robe. U slučaju kada se novac ne prenosi unapred, forvard ugovor jednostavno predstavlja prodaju određene active sa odloženom isporukom i naplatom, s tim da se u vreme potpisa samo ugovora odnosno fiksira buduća cena za robu koja će biti isporučena i plaćena na fiksni datum u budućnosti.
Forvard ugovor štiti obe strane i kupca i pordavca od budućih fluktuacija cena, a u budućem poslu bolje prolazi strana koja je adekvatnije predvidela i ugovorila buduće kretanje cena.
Oni se najčešće zaključuju na vanberzanskom tržištu i u njihovo zaključivanje i izvršenje nije involvirana klirinška kuća.Njihov je rizik, da ako kupac unapred preda novac, prodavac ne isporuči robu kupcu za njegov unapred dat novac. Zbog toga, u praksi, kupac često traži dodatna obezbeđenja, najčešće bankarsku granciju, hipoteku, ili avalirane menice.
