Events
Blog
Švajcarska berza je jedna od tehnološki najrazvijenijih berzi u svetu. Ona omogućava investitorima iz celog sveta da realizuju svoje strategije, a kroz strategiju sa svojim partnerima, pruža i prvoklasne berzanske usluge. Ne samo što nudi široku lepezu proizvoda, već i potpuno integrisano elektronsko trgovanje, kliring i sistem saldiranja jedinstven u svetu.
Članovi berze su 94 švajcarske i inostrane institucije, što švajcarsko finansijsko tržište čini veoma snažnim. Učesnici na berzi imaju višestruke koristi od istupanja na švajcarskoj berzi, kao što su:
• visok stepen likvidnosti u trgovini
• pravično i transparentno utvrđivanje cena
• mogućnost značajnog sniženja troškova zbog integrisanog kliringa i saldiranja
• najniže provizije za trgovinu i saldiranje u svetu i dr.
Lica koja žele da na berzi istupaju u svojstvu dilera hartija od vrednosti, moraju dobiti odobrenje Federalne bankarske komisije, dok je samo poslovanje dilera regulisano novim Zakonom o berzama i trgovini hartijama od vrednosti.
Na njoj se trguje sa preko 5.000 hartija od vrednosti. Na švajcarskoj berzi se trguje akcijama, obveznicama denominiranim u švajcarskim francima, obveznicama na američke dolare i evre, varantima, akcijama investicionih fondova, evroobveznicama denominiranim u američke dolare, evre, britanske funte i japanski jen, izvedenim hartijama i strukturiranim proizvodima.
Pored akcija švajcaskih firmi, na listingu berze se nalaze i akcije inostranih firmi (preko 170) i to, kako one sa visokom, tako i one sa srednjom tržišno kapitalizacijom. Na listingu berze se nalazi preko 4.000 obveznica, od čega se oko 3.000 odnosi na obveznice denominirane u švajcarskim francima.
Obveznice u švajcarskim francima mogu biti čište, konvertibilne, sa varantima i sa varijabilnom kamatnom stopom, koje mogu emitovati i švajcarski i inostrani emitenti. Obveznice denominirane u američkim dolarima, evrima, britanskim funtama, australijskim dolarima, kanadskim dolarima, norveškim krunama, novozelandskim dolarima i japanskim jenima čine veliki deo ukupne trgovine obveznicama na berzi. Što se tiče izvedenih hartija od vrednosti, na berzi se trguje fjučersima i opcijama (posebno na indekse).
Novo tržište ima zadatak da omogući listing onih kompanija koje ulaze na nova tržišta, koje su inovativne i neprestano razvijaju nove proizvode, usluge i metode proizvodnje (kao što su npr. farmaceutske industrije, biotehnologije, informacione tehnologije, mikro i nanotehnologije).
Trgovina na švajcarskoj berzi se odvija elektronski. Na berzi se permanentno trguje svim hartijama na listingu.
Trguje se svežnjevima hartija, pri čemu svežanj predstavlja minimalna nominalna vrednost (za obveznice) ili minimalan broj hartija (za akcije i varante), koji čine zvaničnu kotaciju na berzi.
Trgovina na berzi je podeljena na pet perioda: pre otvaranja, otvaranje, kontinualno trgovanje, akcije i zatvaranje.
Berza ne radi smao tokom božićnih praznika i Nove godine.
Švajcarska berza poseduje jedinstven sistem automatskog kliringa i saldiranja, pri čemu se zavisno od valute, saldiranje vrši preko švajcarske klirinške banke (u švajcarskim francima) ili Evrošvajcarske klirinške banke (u evrima).
Članovi berze su 94 švajcarske i inostrane institucije, što švajcarsko finansijsko tržište čini veoma snažnim. Učesnici na berzi imaju višestruke koristi od istupanja na švajcarskoj berzi, kao što su:
• visok stepen likvidnosti u trgovini
• pravično i transparentno utvrđivanje cena
• mogućnost značajnog sniženja troškova zbog integrisanog kliringa i saldiranja
• najniže provizije za trgovinu i saldiranje u svetu i dr.
Lica koja žele da na berzi istupaju u svojstvu dilera hartija od vrednosti, moraju dobiti odobrenje Federalne bankarske komisije, dok je samo poslovanje dilera regulisano novim Zakonom o berzama i trgovini hartijama od vrednosti.
Na njoj se trguje sa preko 5.000 hartija od vrednosti. Na švajcarskoj berzi se trguje akcijama, obveznicama denominiranim u švajcarskim francima, obveznicama na američke dolare i evre, varantima, akcijama investicionih fondova, evroobveznicama denominiranim u američke dolare, evre, britanske funte i japanski jen, izvedenim hartijama i strukturiranim proizvodima.
Pored akcija švajcaskih firmi, na listingu berze se nalaze i akcije inostranih firmi (preko 170) i to, kako one sa visokom, tako i one sa srednjom tržišno kapitalizacijom. Na listingu berze se nalazi preko 4.000 obveznica, od čega se oko 3.000 odnosi na obveznice denominirane u švajcarskim francima.
Obveznice u švajcarskim francima mogu biti čište, konvertibilne, sa varantima i sa varijabilnom kamatnom stopom, koje mogu emitovati i švajcarski i inostrani emitenti. Obveznice denominirane u američkim dolarima, evrima, britanskim funtama, australijskim dolarima, kanadskim dolarima, norveškim krunama, novozelandskim dolarima i japanskim jenima čine veliki deo ukupne trgovine obveznicama na berzi. Što se tiče izvedenih hartija od vrednosti, na berzi se trguje fjučersima i opcijama (posebno na indekse).
Novo tržište ima zadatak da omogući listing onih kompanija koje ulaze na nova tržišta, koje su inovativne i neprestano razvijaju nove proizvode, usluge i metode proizvodnje (kao što su npr. farmaceutske industrije, biotehnologije, informacione tehnologije, mikro i nanotehnologije).
Trgovina na švajcarskoj berzi se odvija elektronski. Na berzi se permanentno trguje svim hartijama na listingu.
Trguje se svežnjevima hartija, pri čemu svežanj predstavlja minimalna nominalna vrednost (za obveznice) ili minimalan broj hartija (za akcije i varante), koji čine zvaničnu kotaciju na berzi.
Trgovina na berzi je podeljena na pet perioda: pre otvaranja, otvaranje, kontinualno trgovanje, akcije i zatvaranje.
Berza ne radi smao tokom božićnih praznika i Nove godine.
Švajcarska berza poseduje jedinstven sistem automatskog kliringa i saldiranja, pri čemu se zavisno od valute, saldiranje vrši preko švajcarske klirinške banke (u švajcarskim francima) ili Evrošvajcarske klirinške banke (u evrima).
