Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu

O Autorima teksta:

Jedan od savremenih oblika poslovanja koji svoj veliki razvoj duguje pojavi i razvoju interneta predstavlja Međunarodno devizno tržište (Forex) na kojem učesnici vrše konverziju jedne valute u drugu. Karakteristika trgovanja na deviznom tržištu jeste nepostojanje fizičkog mesta za funkcionisanje.

Celo tržište postoji u okviru mreže banaka odnosno, posluje se elektronski. Na ovom tržištu, sa jedne strane, posluju onlajn brokeri čija suština leži u potpunom onlajn poslovanju.

Sa druge strane, na njemu posluje i veliki broj individualnih brokera koji putem interneta i drugih elektronskih vidova komunikacije ispunjavaju osnovne uslove za učešće na tržištu - obrazovanje na temu deviznog tržišta i izbor i registracija kod odgovarajućeg onlajn brokera.

Prema globalno postavljenim okvirima poslovanja na deviznom tržištu, poslovanje u Srbiji takođe u potpunosti zavisi od interneta i obezbeđivanja kompjuterske aplikacije namenjene klijentima putem koje se vrši trgovanje na deviznom tržištu.

Međunarodno devizno tržište, ili Forex (skraćenica od „Foreign Exchange“), je tržište na kojem banke, investitori i drugi učesnici vrše konverziju jedne valute u drugu. Ono predstavlja najveće finansijsko tržiše na svetu sa procenjenim dnevnim obrtom od 3,98 milijardi američkih dolara.[1] Dubina, širina i likvidnost ovog tržišta je impresivna.

Pojedinačne trgovine u iznosima od 200 do 500 miliona američkih dolara su uobičajena pojava. Kvotirane cene se menjaju i do dvadeset puta u toku jednog minuta, dok se kursevi najaktivnijih valutnih parova menjaju i po 18000 puta u toku jednog dana.

Bez obzira na mogućnost realizovanja velikih pojedinačnih trgovina, ekonometrijska istraživanja ukazuju da cene imaju tendenciju promene u relativno malim stupnjevima, što je odlika likvidnog i efikasnog tržišta.

Trgovanje na deviznom tržištu nije vezano ni za jedno mesto, tako da ni ne predstavlja tržište u tradicionalnom smislu te reči – ne postoji centralno mesto za vršenje trgovine. Umesto toga, celo tržište se vodi elektronski, u okviru mreže banaka tokom radne nedelje.

Tržište se sastoji od ograničenog broja glavnih dilerskih institucija koje su posebno aktivne na međunarodnom deviznom tržištu, trgujući sa klijentima, i najčešće, između sebe.

Većina tih institucija su banke i investicione banke. One su geografski raširene po celom svetu, ali su u stanju stalnog kontakta putem telefona, računara i drugim elektronskim sredstvima. Pojavni oblik, međunarodno devizno tržište doživljava kroz funkcionisanje onlajn brokera. Broker je individualni agent ili kompanija koja izvršava naloge za kupovinu ili prodaju valuta i drugih finansijskih instrumenata u korist njihovih klijenata.

Na međunarodnom deviznom tržištu brokeri imaju tendenciju da delaju kao posrednici između banaka, omogućavajući posredstvo u obavljanju transakcije između kupaca i prodavaca, a sve to za određenu proviziju plaćenu od strane inicijatora posla ili od obe strane uključene u transakciju.

Pored brokera, učesnici koji čine devizno tržište su:
• Centralne banke i države,
• Banke i druge finansijske institucije,
• Hedžeri,
• Špekulanti.


Za prethodno navedene učesnike možemo reći da su “krupni igrači” na deviznom tržištu. Postoji još jedna, veoma brojna, grupa učesnika koja na deviznom tržištu funkcioniše preko već navedenih onlajn brokera. To su individualni investitori, odnosno, sitni špekulanti. Najbolji način na koji može da se predstavi međunarodno devizno tržište je iz perspektiva individualnih investitora i brokera.


Iz perspektive individualnog investitora apsolutni doživljaj deviznog tržišta je elektronski. Ni u jednom trenutku on ne dolazi u fizičku interakciju u procesu trgovanja a i pre.

Kako bi započeo trgovanje, individualni investitor mora da ispuni dva osnovna uslova:
• da se obrazuje na temu Forex-a
• da izabere i da se registruje kod odgovarajućeg onlajn brokera

Obrazovanje na temu deviznog tržišta je apsolutno vezano za korišćenje interneta i drugih
elektronskih vidova komunikacije. S obzirom na to da je ovakav vid trgovanja u svetu doživeo pravi procvat, postoji veliki broj internet prezentacija koje nude ogroman izbor literature i onlajn kurseva, putem kojih svaka zainteresovana ličnost može da nauči sve što je potrebno u vezi sa međunarodnim deviznim tržištem.

Izbor i registracija kod odgovarajućeg onlajn brokera se takođe vrši putem interneta. Nakon što je odredio kriterijume po kojima će vršiti izbor, potencijalni investitor pristupa oceni Forex brokera.

To vrši posetom internet prezentacija željenih brokera, kojima je to osnovni vid komunikacije sa potencijalnim klijentima. Da bi dobio sveobuhvatni uvid, investitor vrši istraživanje kritika drugih individulanih investitora koje može naći na raznim internet prezentacijama posvećenim trgovanju na deviznom tržištu.

Brokeri na deviznom tržištu su pravna lica čije je postojanje i funkcionisanje u neraskidivoj vezi sa različitim vidovima elektronske komunikacije. Ogromni razvoj deviznog tržišta pre svega duguje pojavi i razvoju interneta.

Iako brokerske firme imaju i svoju fizičku pojavu kroz svoje zaposlene, poslovne prostorije i tehnološke uređaje, srž kompanije je na „mreži“. S obzirom na trenutni zakon o deviznom poslovanju Republike Srbije, na našim prostorima posluju IB (Introductory Broker) brokeri.

Oni u suštini predstavljaju marketinške agencije čiji je zadatak privlačenje novih klijenata u korist centrale sa sedištem van naše države. U središtu marketing strategije koja je u upotrebi je prezentacija putem interneta.

Pored sopstvene internet prezentacije, brokeri su prisutni u svim oblicima reklamiranja koji su dostupni na mreži. I samo poslovanje brokera se odvija elektronski. Svojim klijentima obezbeđuju kompjutersku aplikaciju namenjenu za trgovanje na tržištu (npr. Meta Trader).

Takođe, ona predstavlja i osnovno oruđe za rad individualnih investitora. Ona ne služi samo za ispostavljanje naloga za trgovinu već je i alat putem kojeg trgovac vrši različite analize, prati finansijske izveštaje i ekonomske vesti i putem  kojeg dobija informacije o trgovačkom računu, balansu sredstava itd.

Meta Trader 4:

I na kraju da spomenemo i razlog trgovanja na deviznom tržištu – profit. Naime, zbog karakteristične situacije sa deviznim poslovanjem u našoj zemlji individualni investitori nemaju previše opcija u smislu uplate novca na račun brokera kao i povlačenje potencijalnog profita. Jedan od najviše korišćenih instrumenata, bar kod trgovaca koji prvi put započinju svoje trgovanje, su onlajn servisi za plaćanje, poput Money Bookersa (Skrill).

Trgovac mora prvo sa svog deviznog računa da prebaci novac na svoj račun kod određenog onlajn servisa za plaćanje. Pošto je to obavljeno više nema nikakvih prepreka. Uplata novca na račun kod brokera je sad veoma laka i obavlja se veoma brzo. I podizanje potencijalnog profita se obavlja na jednostavan način, sa računa brokera na račun kod onlajn servisa za plaćanje. Sve operacije se izvršavaju preko interneta, kroz navigaciju internet prezentacija brokera i servisa za plaćanje.


Međunarodno devizno tržište, u suštini, postoji vekovima unazad. Od trenutka pojave prvog kovanog novca ljudi su imali potrebu da vrše menjačke poslove. Čak i pojava papirnog novca, i kasnije napuštanje „zlatnog standarda“ novca nisu u toj meri doprinele povećanju obima menjačkih poslova kao što je to uradila pojava globalne kompjuterske mreže – interneta. Razvoj informatičkih tehnologija a sa njima i interneta su prekretnica na finansijskim tržištima.

Dostupnost finansijskih proizvoda krajnjim korisnicima, kao i mogućnost uvođenja „sveže krvi“ na tržište bi bilo nemoguće bez informacionih tehnologija koje nas danas okružuju, a kao apsolutni lider u finansijskom svetu, koji je uspeo da iskoristi maksimum od tehnološkog razvoja, je upravo Međunarodno devizno tržište – FOREX.