* duga kupovna strategija (kupovina kupovne opcije),
* kratka kupovna strategija (prodaja kupovne opcije),
* duga prodajna strategija (kupovina prodajne opcije),
* kratka prodajna strategija (prodaja prodajne opcije).
Duga kupovna strategija
Duga kupovna strategija predstavlja poziciju kupca (vlasnika kupovne opcije). On je zainteresovan za kupovinu iste, jer očekuje da će doći do porasta cene sredstva koje je predmet ugovora i po tom osnovu ostvariti prinos.
Primera radi, pretpostavimo da investitor kupuje 100 evropskih kupovnih opcija preduzeća X po ugovorenoj ceni od 150$ po akciji, uz vreme dospeća opcije od 3 meseca, premija iznosi 5$ po akciji. Ako cena akcije poraste na 165$ po akciji na dan isticanja opcije, kupac će ostvariti prinos od 15$ po akciji (165$ – 150$), a ukupno 1500$ (15$ x 100) – 500$ (premija) = 1000$. Kupujući akcije po ceni nižoj od tržišne cene, po osnovu opcionog prava investitor je ostvario profit.
Da je tržišna cena akcije iznosila npr. 148$, investitor bi bio u gubitku za 700$, po osnovu premije 500$ i po osnovu gubitka na ceni akcije (150$ – 148$ = 2$ x 100 = 200$). Da je tržišna cena u datom momentu iznosila 155$, kupac bi ostvario neutralan rezultat (155$ – 150 = 5$ x 100 = 500$), jer bi izvršenjem ugovora pokrio plaćenu premiju od 500$.
- Duga kupovna strategija opcije:
Kratka kupovna strategija opcija
Kratka kupovna strategija predstavlja prodaju kupovne opcije. U odnosu na kupca kupovne opcije koji procenjuje da će doći do rasta hartija od vrednosti, prodavac kupovne opcije očekuje pad hartija od vrednosti na finansijskom tržištu.
Prodavac kupovne opcije zna da u slučaju pada cena hartija od vrednosti kupac opcije neće iskoristiti pravo, jer bi ostvario gubitak. Kako bi se zaštitio od pada cena hartija, prodavac po osnovu prodaje kupovne opcije očekuje dobitak od primljene premije.
Na primer, investitor kupuje 100 kupovnih opcija koje se odnose na akcije preduzeća X po ugovorenoj ceni od 140$ po akciji, sa datumom isteka opcije od 3 meseca i premijom u iznosu od 7$ po akciji. Ako se tekuća cena akcije smanji na 130$ po akciji, prodavac će ostvariti dobitak od 700$ u iznosu primljene premije.
Dakle, kada je ugovorena cena akcije putem opcije veća od tržišne cene akcije, kupac opcije snosi gubitak za iznos plaćene premije, a prodavac opcije je na dobitku za iznos naplaćene premije, pri čemu zadržava akcije u svom portfoliju koje može prodati novim kupcima kada dođe do rasta cene akcija na tržištu.
- Kratka kupovna strategija opcije:
Duga prodajna strategija opcije
Duga prodajna strategija predstavlja kupovinu prodajne opcije. Investitor kupuje prodajnu opciju, da bi se osigurao od rizika pada tržišne cene akcije.
Na primer, investitor kupuje 100 prodajnih opcija preduzeća X po ugovorenoj ceni od 100$ po akciji, sa datumom isteka opcije od 3 meseca, i premijom u iznosu od 3$ po akciji.
Ukoliko tekuća tržišna cena akcije padne na 90$ na dan dospeća opcije, kupac će moći da se odluči da li će iskoristiti opciju. Ako se opredeli da iskoristi opciju i da proda akcije po 100$ prodavcu opcije.
Bez obzira što je cena akcije na tržištu 90$, pravo kupca je da koristi ugovorenu opciju od 100$, dok je prodavac opcije u obavezi da kupi akcije jer je primio premiju od kupca opcije. Time je kupac opcije na dobitku za 1000$ po osnovu više ugovorene cene akcija od tekuće tržišne cene (100$ – 90$ x 100) i po tom osnovu može pokriti trošak premije od 300$ (3$ x 100).
U slučaju da je tržišna cena veća od ugovorene cene akcije, kupac prodajne opcije će ostvariti gubitak jer će odustati od prava iz opcije (jer je ugovorena cena manja od tržišne) i biće na gubitku za iznos plaćene premije prodavcu opcije.
- Duga prodajna strategija opcije:
Kratka prodajna strategija opcije
Kratka prodajna strategija predstavlja prodaju prodajnih opcija. U prvi plan se stavlja prodavac prodajne opcije koji očekuje rast cena hartija od vrednosti na finansijskom tržištu. U ovom slučaju tržišna cena akcije je veća od ugovorene prodajne cene akcije, tako da kupac opcije (vlasnik akcije) nema interes da iskoristi opciju i proda akcije po nižoj ceni od tekuće tržišne cene.
Na primer, ako prodavac prodaje 100 evropskih akcija preduzeća X putem prodajne opcije po ugovorenoj ceni od 50$ po akciji, sa datumom isteka opcije od 3 meseca, i premijom u iznosu od 1$ po akciji, a tekuća tržišna cena akcije se poveća na 60$ na dan isticanja opcije, prodavac će ostvariti dobitak ako kupac prodajne opcije odustane od njene upotrebe.
Dobit prodavca prodajne opcije sastojaće se od premije (100$) koju je naplatio od kupca. Korišćenjem prava iz prodajne opcije i prodajom akcija po ugovorenoj ceni nižoj od tržišne cene, kupac će ostvariti gubitak. Stoga on neće iskoristiti opciono pravo, jer procenjuje da je bolje da proda akciju na tržištu po većoj ceni od 60$, nego po ugovorenoj prodajnoj ceni od 50$.
U tom slučaju kupac prodajne opcije može i da ostvari dobitak po osnovu cene akcija i da pokrije troškove plaćanja premije prodavcu opcije.
- Kratka prodajna strategija opcije:
U zoni B tržišna cena akcije je manja od ugovorene cene akcije, pa će prodavac opcije ostvariti gubitak, a kupac prodajne opcije će biti na dobitku. Prodavac je na gubitku kada tržišna cena opadne, ali taj gubitak delimično smanjuje kroz naplaćenu premiju, te će maksimalni gubitak prodavca opcije biti jednak razlici između ugovorene cene i primljene premije.