-usmeno kotiranje
-pismeno kotiranje i
-elektronsko kotiranje
1. Usmeno kotiranje karakteriše usmenost postupka, koji započinje od najniže cene, a ona, najčešće, predstavlja poslednju cenu koja je formirana predhodnog dana. Tokom sastanka se dovode u odnos različiti prodajni i kupovni nalozi. Kada rukovodilac kotacije utvrdi da su se dva naloga „poklopila“, objavljuje fiksirani kurs i ispisuje ga na tabli.
Prednost usmenog kotiranja je u njegovoj javnosti, čime se sprečava zaključivanje tajnih poslova na berzi. Osnovna mana mu je sporost i to što ne omogućava zaključivanje velikog broja poslova. Ovaj način utvrđivanja cene-kursa zahteva prisustvo članova berze na berzi.
2. Pismeno kotiranje se obavlja u pismenoj formi tako što se nalozi ubacuju u kutije namenjene za tačno određene materijale. U toku berzanskog sastanka ovlašćeni službenik berze pregleda i upoređuje sve naloge ubačene u kutiju. Kada se dva naloga „poklope“, koter ispisuje fiksirani kurs u službenu kotacionu listu i na berzansku tablu odnosno sajt berze, uz obaveštavanje nalogodavca o količini i ceni po kojoj je zaključen posao.
3. Elektronsko kotiranje podrazumeva upotrebu kompjutera radi utvrđivanja cene i zaključivanja poslova. Trgovina se obavlja kontinuirano i smatra se zaključenom kada se elektronskim putem registruje uparivanje naloga.
Danas se kotiranje vrši preko odgovarajućih softvera u informacionom sistemu berze, bilo da članovi berze daju naloge iz svojih boksova u Sali za trgovanje ili da se vrši daljinsko trgovanje-daju naloge iz svojih kancelarija.
Kotacioni raspon - da bi se obezbedilo normalno odvijanje berzanske trgovine i sprečio berzanski krah, utvrđuje se dozvoljeni kotacioni raspon za svaki materijal sa kojim se trguje. Pod time se podrazumeva dozvoljena razlika između kursa postignutog na prethodnom berzanskom sastanku i kursa ostvarenog na narednom berzanskom sastanku.