Subjekti berzanskog poslovanja su sva pravna i fizička lica koja posluju na berzi ili direktno i indirektno učestvuju u njenom radu.
Najčešće se radi o subjektima koji direktno trguju između sebe, aukcionim trgovcima, brokerima i dilerima. U ulozi kupaca i prodavaca mogu se naći individualni i pojaviti fizička lica, domaći i strani privredni subjekti, banke i druge finansijske institucije.
- Vezu između učesnika na berzi pokazuje sledeća šema:
- [You must be registered and logged in to see this image.]
Direktni trgovci su oni koji se direktno pronalaze jedni druge, izvan organizovnaog tržišta. Na primer proizvođač nameštaja traži isporučioca furnira direktno, izvan organizovanog berzanskog tržišta. Takve trgovce karaktreriše sporodična trgovina i nestandardna roba.
Berzanski subjekti
1. Ispostavljanje naloga brokeru
2. Izvršenje naloga
3. Kliring i saldiranje
Aukcioni trgovci trguju na aukcijama.Tu se, na jednom mestu, sastaju svi zainteresovani trgovci sveta da bi kupili određenu robu. Njujorška berza NYSE je najbolji primer za aukcijsko tržište.
Prednost ovog tržiše u odnosu na dilersko je što se ne moraju proveravati svi dileri, koji su mnogobrojni, jer su aukcioni trgovci unapored listirani.Ipak, prave berzanske polsove nose brokeri i dileri. Subjekti berzanskog poslovanja su, prvenstveno,tzv. interni učesnici (trgovci na berzi ili ovlašćeni makleri – kako ih nemci nazivaju).Oni se dele na zvanične i nezvanične.
Zvanični su oni trgovci koji imaju državnu licencu za rad na berzi i ovlašćenje berze da se spreko njih zaključuju berzanski poslovi.To su, dakle, učesnici koji direktno trguju i sačinjavaju berzanske zaključnice.
Brokeri u krugu za trgovinu (pitu ili rupi) su najmanji po broju, ali najznačajniji jer preko njih ide ukupna berzanska trgovina. Svi ostali brokeri i dileri u ime ponuđača i potrošača (ili u svoje ime) daju naloge neposrednim trgovcima da za njih obave željenu kupovinu.
Pošto berza ima dosta organizovanog i dobro raspoređenog prostora na berzi (po rubu pored zidova berze) svoje kancelarije imaju i nezvanični – slobodni trgovci. Oni ne učestvuju u sklapanju berzanskih poslova nego plasiraju naloge svojih komitenata (banke, preduzeća, država, inversticioni fondovi, pojedinci).
Postoje i eksterni trgovci (brokeri i dileri) koji nemaju sedište na berzi, a elektronskim putem, putem logovanja, daju naloge internim učesnicima na berzi za obavljanje određene trgovine. Na berzi se kao subjekti mogu pojavljivati radoznali posetioci po ovlašćenju direktora berze i novinari.
Broker ii Dileri
Najznačajniji subjekti berzi su brokeri i dileri. Brokeri trguju na berzi, a dileri najčešće u vanberzanskoj trgovini. Broketi i dileri (uključujući i one koji posluju na vanberzanskom tržištu) su pravna lica osnovana kao akcionarska društva, a akcionari mogu biti država, banka i drugo domaće ili strano pravno i fizičko lice.
Brokeri posluju u svoje ime a za račun klijenta, a dileri, pored obavljanja brokerskih poslova, mogu poslovati i u svoje ime i za svoj račun. Brokeri se u tragovini na berzi pojavljuju obavezno sa nalogom klijenta, a dileri mogu i bez naloga, u svoje ime i za svoj račun.
I brokeri i dileri mogu biti portfolio menadžeri koji u ime i za račun nalogodavca mogu upravljati njegovim robama, devizama i hartijama od vrednosti.
Market mejker je diler koji, po nalogu države ili berze, obavezno kupuje ili prodaje hartije od vrednosti u svoje ime, za svoj račun po unapred dogovorenoj i utvrđenoj ceni, a radi očuvanja stabilnosti cena na berzi.
Postoje i investicioni savetnici koji pružaju savetodavne usluge kako upravljati berzanskim robama, da li i kada ih kupovati i prodavati.
- Učesnici na berzi:
- [You must be registered and logged in to see this image.]
*Obaveza da postupa u skladu sa dobijenim nalogom,
*Obaveza da se stara da izvrši primljeni nalog,
*Obaveza da se stara o interesima klijenta,
*Obaveza otvaranja računa vrednosnih papira i novčanog računa,
*Obaveza da obaveštava klijenta o svim važnim činjenicama,
*Obaveza da čuva poslovnu tajnu,
*Ovaveza da vodi knjigu naloga,
*Obaveza sačinjavanja berzanskih zaključnica,
*Obaveza da obavesti klijenta o izvršenju naloga.
Brokerske kuće, pre svega, izvršavaju naloge svojih komitenata i obavljaju potrebne administrativne poslove koji prate svaku kupoprodajnu nagodbu. Uz to brokeri svojim klijentima, na zahtev, daju i odgovarajuće savete i investicione smernice na bazi rezultata rada odeljenja za investiciona istraživanja u okviru brokerske firme.
Aktivno učestvuju na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti, ostvarujući razliku između nabavne i prodajne cene; svojim učešćem na sekundarnom tržištu znatno podižu nivo likvidnosti hartija od vrednosti kojima trguju.
Što je veći broj učesnika u trgovanju određenom hartijom od vrednosti veća je, po pravilu, i njena likvidnost, a razlika u kupoprodajnoj ceni (spread) te hartije je manja, dok je cenovna stabilnost te hartije veća.
Brokersko-dilersko društvo otvara kod Centralnog registra vlasnički račun hartija od vrednosti, na svoje ime a za račun klijenta, kojima raspolaže samo po nalogu klijenta. Takođe je dužno da kod banke ili Centralnog registra otvori novčani račun opet na svoje ime, a za račun klijenta.
Sredstva sa tog računa klijent može da korsiti samo za plaćanje obaveza na osnovu naloga klijenta, s tim da mu klijent može dati i generalno ovlašćenje za određeni vremenski period.
Berzanski subjketi su isti ili slični na svim berzama u svetu. Međutim, najrazrađeniji i najefikasniji sistem berzanskih posrednika ima Njujorška berza. Članstvo na Njujorškoj berzi se kolokvijalno naziva „sedište“ (seat).
Broj članova na Njujorškoj berzi je fiksiran, a prazna mesta popunjavaju se novim kupovinama mesta na aukciji. Zakupom mesta na berzi ulazi se u specijalni krug posrednika koji nose berzansku trgovinu, preko kojih se obavlja celokupan promet berze.
To, istovremeno, znači i bezuslovno prihvatanje strogih pravila trgovanja na berzi, kao i između berzanskih klijenata. Godišnje se u proseku obavi preko stotinu transfera (kupoprodaje) sedišta tj. članstva na berzi.
Tokom godina, cena sedišta se kretala, zavisno od ponude i tražnje, od $ 17, 000 do preko $ 1 miliona.Nedavno je proširena mogućnost pristupa parketu elektronskim (kompjuterskim) putem. Elektronski pristup, međutim, ne omogućava fizičko prisustvo na parketu. Članovi Njujorške berze (NYSE) obavljaju različite funkcije.
U zavisnosti od funkcija koje obavljaju mogu biti:
*Komisioni brokeri (Commission Brokers) čine nešto manje od polovine članova NYSE. Ova sedišta su u posedu pojedinaca,ali su najčešće pod kontrolom brokerskih kuća koje su im ranije pomogle u kupovini članstva na berzi i koje preko njih obavljaju veliki broj transakcija.
Velike brokerske kuće mogu kontrolisati više sedišta i, u trenucima povećanog obima posla, dodatno angažovati brokere na parketu.Osnovna uloga komisionih brokera je da izvršavaju kupovne i prodajne naloge za ime i račun komitenata brokerskih kuća. Za obavljanje ovih poslova komisioni brokeri primaju određenu nadoknadu u vidu provizije tj. komisije.
*Brokeri na parketu (Floor Brokers) preuzimaju naloge i imaju fiksnu proviziju poznatu kao „parketna provizija“ (floor brokerage). Mogu se shvatiti i kao brokerski brokeri. Brokeri na parketu obavljaju vrlo važnu ulogu jer omogućuju brzo i efikasno realizovanje poslova na berzi,posebno u trenucima povećanog obima poslova i omogućuju da brokerske kuće efikasno obavljaju svoj posao sa manjim brojem sedišta na berzi.
*Dileri rasparenim akcijama (Odd-Lot Dealers). Trgovina se na parketu obavlja u partijama od po 100 akcija. Mnogi investitori ne trguju celim partijama i preko 2/3 svih naloga na NYSE odnosi se na ovu trgovinu (takve partije sa manje od 100 akcija nazivaju se odd-lots).
Nalozi za kupovinu i prodaju takvih rasparenih partija (odd-lot orders) sprovode se posredstvom dilera rasparenim akcijama koji kupuju i prodaju od komisionih brokera sve akcije van zaokruženih partija.
Njihova uloga je važna u obezbeđivanju kontinuiranog tržišta. U poslednje vreme funkciju Odd-Lot Dealer-a sve češće preuzimaju Komisioni brokeri i Specijalisti.
*Specijalisti (Specialists) – čine oko 400 članova NYSE ili oko 30% ukupnog člansta. Zovu ih i Registrovani trgovci (Registered Traders ili Floor Traders).Oni trguju za svoje ime i za svoj račun i ne stupaju u poslovne odnose za račun ili u ime investicione javnosti ili drugih članova berze.
S obzirom da poseduju sopstvena sedišta na berzi, ne plaćaju provizije i stoga mogu ostvarivati profite i na vrlo malim razlikama u kupoprodajnim cenama. Zbog svog špekulativnog karaktera često su bili na udaru propisa i pravila poslovanja. Imaju značajnu ulogu u obezbeđivanju likvidnosti i stabilnosti tržišta.
Specijalistima je dodeljena odgovornost da obezbede redovnu, umerenu i kontinuiranu promenu cena svake kotirane akcije. Njihov cilj je da stabilizuju tržište svojim.
kupoprodajnim aktivnostima koje treba da predstavljaju kontratežu silama ponude i tražnje. Oni obavljaju svoj posao na trgovačkim postajama u okviru 18 šaltera na parketu NYSE. Svaki specijalista na parketu predstavlja jednu od oko 90 specijalističkih firmi koje „prave tržište“ na NYSE.
- Šema Veza između investitora i emitenata na tržištu kapitala:
- [You must be registered and logged in to see this image.]
kupovnim (bid) i prodajnim (ask) cenama. Razlika između njih naziva se kupoprodajni
raspon (bid-ask spread).
Specijalista može da obavlja jednu od svoje tri uloge – aukcionara, dilera i brokera. Kao aukcionar, specijalista postavlja pravednu cenu na otvaranju berze (opening price). On nastoji da je cena otvaranja što bliža zaključnoj ceni na kraju prošlog radnog dana berze (closing price).
Uz pomoć OARS sistema (Opening Automated Report Service), specijalista uparuje kupovne i prodajne tržišne (na otvaranju) naloge komitenata.Ako postoji nesklad između kupovnih i prodajnih naloga, specijalista može razliku namiriti trgovinom za sopstveni račun ili najavom dodatnog prikupljanja naloga, što, u slučaju većeg nesklada, može dovesti do odlaganja postavljanja cene otvaranja.
Kao diler, specijalista trguje za račun svog inventara hartija od vrednosti. Specijalista je monopolistički market mejker u jednoj ili više akcija koje su samo njemu dodeljene. Svaka kotirana akcija na berzi je dodeljena nekom specijalisti.
Kada prime više kupovnih od prodajnih naloga specijalisti mogu ili/i podići cenu akcija ili/i prodati akcije iz svog inventara. Obrnuto, kada prime više prodajnih od kupovnih naloga oni ili/i snižavaju cenu akcija ili/i ih kupuju za svoj račun. I kupoprodaja i promena cene akcija u funkciji je održavanja tj. pravljenja tržišta (market making).
Specijalisti „prave tržište“, tj. stoje spremni za kupoprodaju sa svojim ponuđenim kupovnim (bid) i prodajnim (ask) cenama. Razlika između njih naziva se kupoprodajni raspon (bid-ask spread).
Veličina ovog raspona zavisi od aktivnosti (u trgovanju dotičnom hartijom), rizika (tj. Nestalnosti njene cene), informacijama (o njenom emitentu) i konkurenciji (drugih market mejkera). Na NYSE postoji pravilnost većih kupoprodajnih raspona na početku i na kraju radnog dana berze.
Specijalisti su u obavezi da trguju za svoj račun kako bi smanjili nesklad između broja kupovnih i prodajnih naloga, ali su takođe u obavezi da to ne čine ako to nije u funkciji obezbeđivanja kontinuiranosti i dubine tržišta.
Njihova trgovina je tu, dakle, da spreči samo nagle cenovne promene na tržištu, ali ne i da onemogući njihovo postupno kretanje naviše ili naniže. U funkciji market mejkera Specijalista trpi i određeni rizik. Njegov se tržišni rizik bitno razlikuje od tržišnog rizika kupca (investitora) i prodavca (emitenta) hartije od vrednosti.
Specijalista je kao market mejke izložen riziku gubitka pri velikim promenama cena u bilo kom pravcu. Ako cene padaju specijalista će morati da kupuje i time obezvređuje svoj stok, a ako rastu, specijalista će prodavati iz svog stoka hartija od vrednosti i time propuštati realizaciju potencijalnih dobitaka.
Može se desiti da uđe i u prodaju na kratko kako bi zadovoljio tražnju na tržištu i time, u slučaju daljeg napredovanja tržišta, pretrpi direktan novčani gubitak.Kao broker, specijalista je posrednik u izvršavanju ograničenih naloga komitenata.
Svi ograničeni nalozi se kumuliraju u tzv. knjizi ograničenih naloga (Limit-order Book) koja je u posedu specijaliste i čija je sadržina samo njemu dostupna.
Izvršavanjem ograničenih naloga iz knjige, specijalista zarađuje svoju proviziju.Berza ne očekuje od specijalista da budu prepreka rastu ili padu cena akcija već da podizanja i spuštanja cena učine umerenim, ujednačenim i konzistentnim.
Njihova uloga je ključna u podsticanju trgovine na berzi i obezbeđivanju kontinuiranog tržišta kao i u smanjivanju kupoprodajnih raspona (bidask spreads) i obezbeđivanju stabilnosti putem malih cenovnih promena između dve trgovine.
S obzirom da je glavni razlog njihovog postojanja u obezbeđivanju fer i redovnog tržišta, Specijalisti su dužni da osam puta godišnje berzi podnesu izveštaje o svom poslovanju tokom, od strane berze, slučajno izabrane poslovne nedelje, koji se pažljivo analiziraju.
Specijalisti se jednako mogu baviti i drugim berzanskim materijalima: rabama, devizama, obveznicama, kratkoročnim novčanim papirima i sl. Brokeri obveznica (Bond Brokers) – bave se realizacijom naloga za kupovinu i prodaju obveznica kojima se trguje na NYSE.
Do 1975. godine brokerska provizija na NYSE bila je fiksirana. Od 1975. Godine komitenti mogu da pregovaraju sa brokerima oko visine provizije koja će biti zaračunata. Veliki investitori su, po pravilu, u poziciji da pregovorima značajno spuste iznos provizija u odnosu na njihov nivo pre 1975., jer bi nezadovoljni mogli da ponesu svoj veliki posao kod drugog brokera spremnijeg na ustupke.
Međutim, uz provizije postoje i transakcioni troškovi koji su fiksni i koji se ne mogu pregovorima menjati. Komisija za hartije od vrednosti-SEC zaračunava berzama
1 centu na svakih $ 500 prodatih hartija od vrednosti. Ova se taksa fiksno prenosi na prodavce efekata.
Da bi se videlo kolika je razlika u provizijama nastala donošenjem odluke SEC-a 1975.godine, možemo da uporedimo gornje provizije sa onima koje uobičajeno zaračunavaju veliki diskontni brokeri u SAD.
Berza u svom sastavu ili na osnovu ugovora ima i značajne službe, kao što je služba skladištenja, utivara robe i kontrole kvaliteta, a posebno obračunska služba. U startu je obračunska služba poveravana specijalno obučenim računovođama, a danas se radi o značajnim berzanskim institucijama tzv. Klirinškim kućama (Clearing House) koje posluju u sastavu ili van berze.