Events
Blog
[You must be registered and logged in to see this image.]
Danas gotovo svako zainteresovano lice može dobiti pristup globalnom tržištu zlata i investirati svoja sredstva u ovaj plemeniti metal. Štaviše, zlato može biti ne samo mrtva težina već i procentni depozit. Možete koristiti zlato u transakcijama, koje daju opipljivi profit. Zato je vrlo efikasno investirati u zlato u periodu krize, kada drugi investicioni instrumenti ne mogu dati iste rezultate.
Zlato je najstarija i efektivnija mera kapitala i dimenzija bogatstva. Drugi plemeniti metali su korišćeni za istu svrhu. Generacije su se izmenile, međutim, za sve je zlato bilo zajednički ekvivalent kao sredstvo plaćanja i roba u isto vreme. Sistem "zlatni standard" je napravio ogroman uticaj na razvoj svetske ekonomije u XIX-XX veku. Nacionalne granice su se povukle pred licem zlata i ono je bilo glavni svetski valutni sistem sve do 70-ih godina XX veka, zbog ovih operacija plemeniti metali su bili pod striknom kontrolom. Generalno, transakcije su vođene na nivou država, monetarnih vlasti i međunarodnih finansijskih organizacija.
Međutim, kao posledica kontradikcija unutar sistema, desile su se kvalitativne promene i valutne stope su postale nestabilne. Kao posledica toga, uloga zlata se promenila, na pravnoj osnovi je bila isključena iz prometa svetskih valuta. Počela je liberalizacija transakcija zlata, proširena su prava individualaca u vezi fizičkog posedovanja metala. Tržište plemenitog metala je promenjeno, i to ne samo struktura tržišta, već i njeni članovi i linija operacija. Danas, zlato nije više objekat isplate; međutim nije napustilo sistem ekonomskih odnosa. Danas je svetsko tržište zlata kompleks domaćih i međunarodnih tržišta, koja su gotovo nezavisna od državnih kontrola. Sve ovo garantuje 24-časovno globalno trejdovanje sa plemenitim metalima i njihovim derivatima.
Struktura potražnje na svetskom tržištu zlata može nominalno biti podeljena na 3 sektora: gomilanje na svim nivoima, industrijska i domaća potrošnja i spekulativne operacije. Ponuda se sastoji od plemenitih metala, privatnih i državnih rezervi, prerade sekundarnih sirovina (zlata) i nezakonitog prometa.
Glavni izvori ponuda su proizvođači zlata; glavni kupci su oni koji ga koriste u industrijske svrhe. Oba se neregularno pojavljuju na tržištu zbog različitih faktora. Međutim, mi ćemo se kasnije baviti talasima i recesijama tržišta plemenitih metala.
Tržišta zlata.
Međunarodna tržišta zlata se nalaze u takvim gradovima kao što su Cirih, Hong-Kong, London, Njujork, Dubai. Nametnuti su strogi uslovi veoma malom broju učesnika na tržištu. Oni su obično velike banke i specijalizovane kompanije, koje imaju dobru reputaciju i kreditnu sposobnost. Spektar mogućih transakcija na međunarodnom tržištu je veoma širok. Nema poreza i carinske kontrole. Velike operacije sa plemenitim metalima se izvode 24 sata dnevno, što je obezbeđeno širokom mrežom klijenata povezanih sa tržištom zlata. Transakcije nisu strogo regulisane jer su pravila napravljena od strane učesnika na tržištu.
Domaća tržišta zlata – su tržišta jedne ili više zemalja obično fokusirana na lokalne investitore. Ona su podeljena na otvorena i regulisana tržišta. Otvorena tržišta su gotovo sva tržišta u Evropi, na primer, u Milanu, Parizu, Amsterdamu i Frankfurtu na Majni. Regulisana tržišta se nalaze u zemljama Trećeg sveta. Na domaćim tržištima, operacije su uglavnom napravljene od malih barova i kovanog novca nacionalnih valuta koja su sredstva plaćanja.
Crna tržišta – mogu se naći u nekim zemljama Azijskog regiona. Njihova pojava proizilazi iz totalne vladine kontrole operacijama sa zlatom. Crna tržišta koegzistiraju sa zatvorenima. Zatvoreno tržište je forma domaćeg radikalno organizovanog tržišta, gde je uvoz i izvoz zlata zabranjen i gde zbog visine taksi trgovina plemenitim metalima nije profitabilna jer domaća cena prelazi svetsku cenu zlata.
Učesnici tržišta zlata.
Radnici zlata. Uglavnom je primarno zlato obezbeđeno od strane proizvođača zlata. To mogu biti ili mala preduzeća ili velike korporacije. Potpuno je logično da uticaj kompanije na tržište zavisi od kvantiteta zlata koje je kompanija obezbedila. Shodno tome, drugi učesnici na tržištu obraćaju posebnu pažnju na ponašanje velikih proizvođača zlata
Industrija. Industrijska i preduzeća koja se bave nakitom, kao i kompanije koje se bave preradom (čišćenjem zlata).
Akcije. U nekim zemljama postoji specijalna sekcija na najvećim akcijama koja se bavi trejdovanjem plemenitih metala a posebno zlata.
Investitori. Različiti interesi investitora vode do različitih tipova investicija povezanih sa instrumentima zlata. Po pravilu, najpopularniji instrumenti investitora za tržište zlata su CFD.
Bankarski sektor. Nacionalne banke su najveći operateri na tržištu zlata, oni prave pravila. Treba napomenuti, da aktivna prodaja zlatnih rezervi nije njihov glavni cilj ali su pokazali interes za aktivno korišćenje rezervi. Centralne banke imaju ogroman uticaj na tržišne uslove koji su otkrivene 90-ih godina 20. veka. Nacionalne banke imaju veliki uticaj na klimu tržišta što je postalo posebno vidljivo 90-ih godina XX veka
Posrednik i dileri. Profesionalni posrednici i dileri na tržištu zlata su specijalizovane kompanije i komercijalne banke. Oni imaju jednu od vodećih funkcija jer gotovo sve zlato prođe prvo kroz njihove ruke.
Fizičko tržište metala Najveći obim operacija sa fizičkim zlatom se obavlja u Londonu i Cirihu. Prvo, veliki deo svih trejding operacija sa zlatom se obavlja u Londonu, koji je olakšan isporukom metala iz zemalja britanskog Komonvelta (uglavnom iz Južnoafričke Republike). Oni su privučeni od strane veštih organizacija koje trejduju plemenitim metalima. Zlato se transportuje iz Londona za kontinentalnu Evropu i odatle se prosleđuje na Bliski istok.
Danas gotovo svako zainteresovano lice može dobiti pristup globalnom tržištu zlata i investirati svoja sredstva u ovaj plemeniti metal. Štaviše, zlato može biti ne samo mrtva težina već i procentni depozit. Možete koristiti zlato u transakcijama, koje daju opipljivi profit. Zato je vrlo efikasno investirati u zlato u periodu krize, kada drugi investicioni instrumenti ne mogu dati iste rezultate.
Zlato je najstarija i efektivnija mera kapitala i dimenzija bogatstva. Drugi plemeniti metali su korišćeni za istu svrhu. Generacije su se izmenile, međutim, za sve je zlato bilo zajednički ekvivalent kao sredstvo plaćanja i roba u isto vreme. Sistem "zlatni standard" je napravio ogroman uticaj na razvoj svetske ekonomije u XIX-XX veku. Nacionalne granice su se povukle pred licem zlata i ono je bilo glavni svetski valutni sistem sve do 70-ih godina XX veka, zbog ovih operacija plemeniti metali su bili pod striknom kontrolom. Generalno, transakcije su vođene na nivou država, monetarnih vlasti i međunarodnih finansijskih organizacija.
Međutim, kao posledica kontradikcija unutar sistema, desile su se kvalitativne promene i valutne stope su postale nestabilne. Kao posledica toga, uloga zlata se promenila, na pravnoj osnovi je bila isključena iz prometa svetskih valuta. Počela je liberalizacija transakcija zlata, proširena su prava individualaca u vezi fizičkog posedovanja metala. Tržište plemenitog metala je promenjeno, i to ne samo struktura tržišta, već i njeni članovi i linija operacija. Danas, zlato nije više objekat isplate; međutim nije napustilo sistem ekonomskih odnosa. Danas je svetsko tržište zlata kompleks domaćih i međunarodnih tržišta, koja su gotovo nezavisna od državnih kontrola. Sve ovo garantuje 24-časovno globalno trejdovanje sa plemenitim metalima i njihovim derivatima.
Struktura potražnje na svetskom tržištu zlata može nominalno biti podeljena na 3 sektora: gomilanje na svim nivoima, industrijska i domaća potrošnja i spekulativne operacije. Ponuda se sastoji od plemenitih metala, privatnih i državnih rezervi, prerade sekundarnih sirovina (zlata) i nezakonitog prometa.
Glavni izvori ponuda su proizvođači zlata; glavni kupci su oni koji ga koriste u industrijske svrhe. Oba se neregularno pojavljuju na tržištu zbog različitih faktora. Međutim, mi ćemo se kasnije baviti talasima i recesijama tržišta plemenitih metala.
Tržišta zlata.
Međunarodna tržišta zlata se nalaze u takvim gradovima kao što su Cirih, Hong-Kong, London, Njujork, Dubai. Nametnuti su strogi uslovi veoma malom broju učesnika na tržištu. Oni su obično velike banke i specijalizovane kompanije, koje imaju dobru reputaciju i kreditnu sposobnost. Spektar mogućih transakcija na međunarodnom tržištu je veoma širok. Nema poreza i carinske kontrole. Velike operacije sa plemenitim metalima se izvode 24 sata dnevno, što je obezbeđeno širokom mrežom klijenata povezanih sa tržištom zlata. Transakcije nisu strogo regulisane jer su pravila napravljena od strane učesnika na tržištu.
Domaća tržišta zlata – su tržišta jedne ili više zemalja obično fokusirana na lokalne investitore. Ona su podeljena na otvorena i regulisana tržišta. Otvorena tržišta su gotovo sva tržišta u Evropi, na primer, u Milanu, Parizu, Amsterdamu i Frankfurtu na Majni. Regulisana tržišta se nalaze u zemljama Trećeg sveta. Na domaćim tržištima, operacije su uglavnom napravljene od malih barova i kovanog novca nacionalnih valuta koja su sredstva plaćanja.
Crna tržišta – mogu se naći u nekim zemljama Azijskog regiona. Njihova pojava proizilazi iz totalne vladine kontrole operacijama sa zlatom. Crna tržišta koegzistiraju sa zatvorenima. Zatvoreno tržište je forma domaćeg radikalno organizovanog tržišta, gde je uvoz i izvoz zlata zabranjen i gde zbog visine taksi trgovina plemenitim metalima nije profitabilna jer domaća cena prelazi svetsku cenu zlata.
Učesnici tržišta zlata.
Radnici zlata. Uglavnom je primarno zlato obezbeđeno od strane proizvođača zlata. To mogu biti ili mala preduzeća ili velike korporacije. Potpuno je logično da uticaj kompanije na tržište zavisi od kvantiteta zlata koje je kompanija obezbedila. Shodno tome, drugi učesnici na tržištu obraćaju posebnu pažnju na ponašanje velikih proizvođača zlata
Industrija. Industrijska i preduzeća koja se bave nakitom, kao i kompanije koje se bave preradom (čišćenjem zlata).
Akcije. U nekim zemljama postoji specijalna sekcija na najvećim akcijama koja se bavi trejdovanjem plemenitih metala a posebno zlata.
Investitori. Različiti interesi investitora vode do različitih tipova investicija povezanih sa instrumentima zlata. Po pravilu, najpopularniji instrumenti investitora za tržište zlata su CFD.
Bankarski sektor. Nacionalne banke su najveći operateri na tržištu zlata, oni prave pravila. Treba napomenuti, da aktivna prodaja zlatnih rezervi nije njihov glavni cilj ali su pokazali interes za aktivno korišćenje rezervi. Centralne banke imaju ogroman uticaj na tržišne uslove koji su otkrivene 90-ih godina 20. veka. Nacionalne banke imaju veliki uticaj na klimu tržišta što je postalo posebno vidljivo 90-ih godina XX veka
Posrednik i dileri. Profesionalni posrednici i dileri na tržištu zlata su specijalizovane kompanije i komercijalne banke. Oni imaju jednu od vodećih funkcija jer gotovo sve zlato prođe prvo kroz njihove ruke.
Fizičko tržište metala Najveći obim operacija sa fizičkim zlatom se obavlja u Londonu i Cirihu. Prvo, veliki deo svih trejding operacija sa zlatom se obavlja u Londonu, koji je olakšan isporukom metala iz zemalja britanskog Komonvelta (uglavnom iz Južnoafričke Republike). Oni su privučeni od strane veštih organizacija koje trejduju plemenitim metalima. Zlato se transportuje iz Londona za kontinentalnu Evropu i odatle se prosleđuje na Bliski istok.
