Kratko objašnjenje osnovnih pojmova iz trgovanja na berzi

• Finansijsko tržište je prostor, a ne mesto, na kome dolazi do susretanja ponude i tražnje za finansijskim sredstvima. Tu se utvrđuje i cena finansijskih sredstava.
• Finansijska  Sredstva.
• Kamatna stopa je ono što je cena finansiranja, a kamata je ono što ćemo mi platiti.
• Nije isto finansijsko tržište, tržište kapitala i tržište hartija od vrednosti, jer samo tržište hartija od vrednosti jeste najznačajniji deo finansijskog tržišta.
Klasifikacija finansijskog tržišta prema predmetu poslovanja:
• devizno tržište
• tržište novca
• tržište kapitala

Devize su potraživanja u inostranstvu u inostranoj valuti. Cena deviza devizni kurs. Cilj deviza jeste mogućnost konvertovanja za izvoznike, poslovanje u devizama i sl. Na deviznom tržištu mogu učestvovati: CB, poslovne banke i ovlašćeni posrednici.

Je uži pojam od novčanog tržišta. Na njemu dolazi do sučeljavanja ponude i tražnje za kratkoročnim finansijskim sredstvima u domaćoj valuti (kratkoročni krediti, žiralni novac, kratkoročne hartije od vrednosti). Kratkoročne hartije od vrednosti na ovom tržištu su kratkoročni zapisi (komercijalni, blagajnički). Cena kratkoročnih hartija od vrednosti je kratkoročna kamatna stopa. Cilj jeste da se obezbedi likvidnost novčanog i kreditnog sistema u zemlji. Učesnici na tržištu novca su: CB (a ne država), poslovne banke, ostali ovlašćeni učesnici (dileri, brokeri...)

Na ovom tržištu dolazi do sučeljavanja ponude i tražnje za dugoročnim finansijskim sredstvima, odnosno kapitalom. Ovo tržište je od neprocenjivog značaja za razvoj zemlje.

Elementi tržišta kapitala su:
• tržište investicionih kredita-poprilično uređeno
• tržište hipotekarnih kredita-hipotekarne banke prevashodno
• tržište dugoročnih hartija od vrednosti-najznačajnije za pravna lica

Investicioni krediti se odobravaju na osnovu specijalno pripremljenog elaborata

Hipotekarni krediti se koristi za finansiranje raznih nepokretnosti (+avioni, kamioni, jahte). Nekretnina koja se kupuje je zalog, tj. predmet hipoteke. Rok nije kraći od 15 godina.

Tržište dugoročnih hartija od vrednosti-na ovo tržište istupaju oni koji imaju potrebu za dugoročnim sredstvima ili oni koji su spremni za ulaganje viška prihoda na dugi rok. Dugoročne hartije od vrednosti su: akcije, zapisi i obveznice. Omogućavaju nam da plasiramo viškove dugoročnih finansijskih sredstava ili da se dugoročno zadužimo. Cena je dugoročna kamatna stopa (trebala bi biti objektivna). Cilj postojanja ovog tržišta jeste da se zaštite interesi korisnika kapitala, ali i onih koji plasiraju sredstva (investitori). Učesnici: korisnici, investitori, posrednici, država.

Država se tu pojavljuje kako bi se ostvarila OPTIMALNA ALOKACIJA SREDSTAVA, tj. da se sredstva usmeravaju ka onim privrednim sektorima koji će ostvariti najbolji prinos. Inokosno-partnersko-akcionarsko društvo, banke, fondovi, osiguravajuće kompanije, država...pojedinac se može pojaviti samo kao korisnik hipotekarnog kredita. Pojedinci mogu biti investitori bez institucije.

DRŽAVA NE MOŽE DA EMITUJE VLASNIČKE HARTIJE OD VREDNOSTI, NITI MOŽE DA IH POSEDUJE. DRŽAVA NE MOŽE BITI I KORISNIK I INVESTITOR. DRŽAVA SE JAVLJA KAO KORISNIK, DA BI ODRŽALA CENU DUGOROČNIH SREDSTAVA, DA BI ZAŠTITILA INVESTITORA, ONDA KADA JE PONUDA VISOKA, A KAO IVESTITOR SE JAVLJA DA BI ODRŽALA CENU, ZAŠTITILA KORISNIKE, ONDA KADA JE TRAŽNJA VISOKA.

1. devizno tržište
2. kreditno tržište
3. tržište hartija od vrednosti (od njega direktno zavisi razvijenost finansijskog tržišta)


Zadaci:
• likvidnost
• istovremeno informisanje o ponudi i tražnji
• kontinuitet cene
• niski transakcioni troškovi
• jednak pristup kupoprodaji
• brzo prilagođavanje cene novoj informaciji Klasifikacija tržišta hartija od vrednosti
• prema brzini frekvencije (kontinualnost i diskontinualnost)
• prema predmetu trgovine
• s obzirom na to da li se hartijom već trgovalo ili ne
• prema organizovanosti...

Prema predmetu trgovine razlikujemo: tržište osnovnih i tržište izvedenih hartija od vrednosti. Na tržištu osnovnih hartija od vrednosti razlikujemo vlasničke i dužničke hartije od vrednosti.
Takođe, razlikujemo primarno (emisiono) i sekundarno tržište.


NAPOMENA: OSNIVAČKE AKCIJE NIKAD NISU PREDMET TRGOVINE NA TRŽIŠTU!
Akcije emitujemo iz sledećih razloga:
• radi osnivanja
• radi pribavljanja dodatnog kapitala
• ukoliko želimo da promenimo vlasničku strukturu

Dužničke hartije od vrednosti imaju definisan rok, tu se razlikuju od vlasničkih. Takođe, kod nekih dužničkih hartija od vrednosti posredovanje nije obavezno.



NE KORISTITI TERMIN FINANSIJSKI DERIVATI, SAMO NAFTA IMA DERIVATE!
*FORVARDI, FJUČERSI, OPCIJE, SVOPOVI* su osnovne vrste izvedenih hartija od vrednosti.

Ovo tržište nema emisioni i sekundarni deo tržišta, već samo sekundarno tržište i po mnogo čemu je specifično. Ne postoje emitenti, postoje investitori, ali uslovno govoreći. Postoje učesnici koji ove hartije kupuju, oni koji svesno preuzimaju rizik i oni koji kupovinom i prodajom ostvaruju profit.



Na njemu se obavlja trgovina novoemitovanim hartijama od vrednosti. Razlikujemo 3 načina emisije novih hartija od vrednosti:
• otvorena aukcija (pojam aukcije-metod trgovanja nadmetanjem)
• preuzimanje od strane investicione banke ili posrednika
• privatni plasman institucionalnih investitora (za mala, inovativna, ali brzorastuća preduzeća) Učesnici na ovom tržištu su: emitenti, posrednici i investitori.


Ovde se obavlja trgovina svim već emitovanim hartijama od vrednosti. Učesnici su: investitori, vlasnici hartija od vrednosti i posrednici. Značaj se ogleda u obezbeđenju likvidnosti. Funkcije ovog tržišta su:održavanje regularnog tržišta, lakše utvrđivanje cene stimulisanje novog finansiranja i održavanje pravične trgovine

Deli se:
1.
• velike nacionalne berze
• regionalne berze
• vanberzansko tržište
2.berze i elektronsko vanberzansko tržište.
3. prema organizovanosti :
• berzansko
• vanberzansko sekundarno tržište


Berza je mesto na kom se obavlja trgovina hartija od vrednosti. Preteča berze su italijanski trgovi. Prve berze su nastale u Belgiji i Holandiji. Od kvaliteta određene robe koji je naveden na berzi ne sem se odstupati, to se veoma poštuje. Berze nemaju sopstvene hartije od vrednosti, ne naplaćuju proviziju i slično. Zadaci berze su obezbeđenje likvidnosti (što znači da postoji kontinuitet trgovanja svim hartijama od vrednosti), da razlika u ceni između dve kupoprodaje ne bude velika itd. Učesnici na berzanskom tržištu su: berzanski trgovci (dileri), berzanski posrednici (brokeri) i ostali učesnici.

Osnovni tipovi (NE VRSTE) berzi:
• berze anglosaksonskog tipa (po pravilu su privatne institucije osnovane kao akcionarska društva, broj članova je najčešće ograničen, uloga države je relativno malo izražena, ali država vrši nadzor i kontrolu)
• kontinentalni tip berze (država osniva berzu, broj članov nije ograničen, a mogu ih postavljati državni organi)
• mešoviti tip (predstavlja kombinaciju prethodna dva tipa, postoje u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, osniva ih država, a članovi mogu biti samo banke)




Trguje se hartijama od vrednosti koje se ne nalaze na listingu berze. Trguju trgovci (dileri) koji imaju dozvolu za trgovinu i koji su komunikaciono povezani. Predmet trgovine su nerizične i visokorizične hartije od vrednosti. Rizik možemo dvojako posmatrati, kao potencijalni gubitak, ali i kao nadprosečni prinos.


Specijalizovane su za vanberzanske emisije. Kao učesnici se mogu javiti investicione banke specijalizovane za IPO (inicijalne javne ponude)-nudi isključivo i samo obične akcije; komercijalne banke ili trustovi; dileri ili brokeri državnim dužničkim hartijama od vrednosti.



Na tržištu hartija od vrednosti može se trgovati:
• dužničkim (kreditnim) hartijama od vrednosti
• vlasničkim
• izvedenim


NAPOMENA: tovarni list, konosman, skladišnica JESU hartije od vrednosti, ali NISU predmet trgovine!


Dugoročna hartija od vrednosti koja nema rok dospeća. Rok odgovara životnom veku emitenta. Po osnovu iste se može ostvariti prinos u obliku dividende. Druga prava zavise od vrste akcije. Vlasnička je hartija od vrednosti. Hartija od vrednosti se smatra akcijom ako sadrži: oznaku da se radi o akciji, naziv i sedište emitenta, iznos na koji glasi (nominalna vrednost), dividendne kupone i potpis emitenta (ovlašćenog lica). Kroz dividendne kupone uviđamo o kojoj vrsti akcije se radi.


Država ne može da emituje akcije, jer ona ne sme biti zainteresovana ni za jednu ni za drugu stranu, već mora da obezbedi normalno funkcionisanje finansijskog tržišta. Takođe, ne može se pojaviti ni kao investitor. Emitenti akcija: preduzeća (obično A.D.), banke i druge finansijske organizacije, osiguravajuće kompanije i investicioni fondovi, koji mogu biti otvoreni (emituje uvek kad je ukazana potreba za to) i zatvoreni (emituje određeni broj akcija i zatvara tu opciju).

Razlog emitovanja: osnivanje akcionarskog društva ili pribavljanje nedostajućeg kapitala za rast i razvoj, NE ZA LIKVIDNOST, JER JE KAPITAL DUGOROČAN.

Prednosti pribavljanja kapitala emisijom akcija: ne povećava zaduženost, nema obaveze vraćanja i kapital se može brzo pribaviti.

Nedostaci pribavljanja kapitala emisijom akcija: menja vlasničku strukturu emitenta, može biti skupo (svi drugi izvori finansiranja imaju nižu cenu; prinos mora biti barem ravan oportunitetnom trošku), nedostupno je malim preduzećima.

Investitori u akcije: SVI MOGU INVESTIRATI U AKCIJE, IZUZEV DRŽAVE! Pojedinci, institucionalni investitori, preduzeća iz različitih delatnosti, banke i druge finansijske organizacije.

Prednosti investiranja u akcije: suvlasništvo u emitentu, prava iz akcija se lakše prenose, viši prinos u odnosu na ulaganja u druge hartije od vrednosti, ograničena odgovornost, glase na relativno male iznose.

Nedostaci investiranja u akcije: viši rizik ostvarenja prinosa i rizik da ostanu bez uloženog kapitala.

Vrste akcija:
1. prema načinu određivanja vlasnika.
2. prema redosledu izdavanja.
3. prema pravu glasa (obične, preferencijalne i sa uvećanim pravom glasa).
4. prema vremenu na koje se izdaju (sukcesivno pribavljanje kapitala) *prema iznosu na koji glase.
5. prema uplaćenosti akcijskog kapitala (besplatne, delimično uplaćene, u potpunosti uplaćene (salne, redovne akcije).
6. prema visini nominalne vrednosti (zajedničke (relativno visoka nom. vr.), obične ili osnovne (razumno visoka nom. vr.) i zbirne (niska nom. vr.).
7. prema redovnosti isplate dividendi (redovne i akcije rasta (kod ovih emitenata se dividenda ne isplaćuje ili je ona vrlo niska))
8. prema sadržaju materijalnih prava (obične (najviše prava) i preferencijalne (povlašćene-prioritetne).



Najduži rok dospeća do 10 godina; Emituje ih država i koriste se za finansiranje projekata u privredi. Država se obavezuje da će plaćati kamatnu stopu po osnovu zapisa, dok god rok zapisa traje. Periodično ih emituje i Centralna banka i uobičajeno po nominalnoj vrednosti. Kamata se uglavnom isplaćuje polugodišnje ili u zavisnosti od dogovora. Od svih dugoročnih državnih hartija od vrednosti, državni zapisi imaju najnižu kamatu.
Trgovina ovim hartijama je aktivna, a cene fluktuiraju zavisno od uslova na kreditnom tržištu.


Rok dospeća je duži od 10 godina, uglavnom 30. Emituje ih država sama (ne istupa preko Centralne banke). Rok zavisi od procene države, odnosno tokom kog perioda će moći da iskoristi ova sredstva (uglavnom do 30 godina). Koriste se za finansiranje velikih infrastrukturnih i razvojnih projekata, kao i za finansiranje budžetskog deficita. Emitent je država. Motiv ulaganja u državne obveznice jeste sigurno ulaganje, jer za emisiju garantuje država, što nije slučaj sa ostalim hartijama od vrednosti.


Emitent-lokalni organi uprave. Svrha-finansiranje razvoja regionalne i komunalne infrastrukture. Država ne garantuje za izmirenje obaveza, već lokalna samouprava, ali država ne bi dozvolila da opština ne odgovori na obaveze, pa bi iste preuzela. Kamatna stopa je viša u odnosu na državne obveznice.


Emituju se u cilju rasta i razvoja ovih preduzeća. Rok je duži od 10 godina. Investitori u ove obveznice mogu biti svi. Država ne garantuje za preuzete obaveze, ali postoje namenski fondovi Centralne banke (viša kamatna stopa), preko kojih je moguće odgovoriti na obaveze. Prinos od kamate je najviši od svih dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti.


Emitent: korporacije, privatan sektor, iz različitih oblasti poslovanja. Povoljniji izvor finansiranja u odnosu na bankarski sektor. Povoljnije je jer ne mora da vrši otplatu, kao što je to u slučaju sa bankom („metak struktura“, „metak zajmovi“-kada se i kamata i glavnica otplate npr. po isteku roka dospeća). Nema procedure, kreditnog zahteva, papirologije itd. Kapital može brzo da se pribavi (ako imate dobar kreditni rejting, ako vas poštuju i veruju vam na finansijskom tržištu). Prvo morate emitovati minimum jednu emisiju običnih akcija, da biste mogli emitovati korporativne obveznice.


*Kod izvedenih hartija od vrednosti se spominju arbitražeri, kao učesnici na tržištu. ARBITRAŽA je pravni termin, ali u finansijama znači nešto drugo. Naime, ARBITRAŽA postoji onda kada možete na tržištu da uočite hartiju od vrednosti po niskoj ceni i nizak rizik ili po visokoj ceni i visok rizik.
*Promptno, kasa, spot tržište-tržište na kom se trguje osnovnim hartijama od vrednosti.
*Terminologija fjučersa: osnovno sredstvo (osnovna hartija)-predmet ugovora; fjučers je terminski ugovor; duga pozicija-pozicija strane koja kupuje hartiju od vrednosti na termin; kratka pozicija-pozicija strane koja prodaje hartiju od vrednosti na termin; fjučers cena-cena po kojoj će hartija od vrednosti biti kupljena/prodata; *Opcije-kod ovog ugovora jedna strana stiče prava, a druga obavezu; uslovni je ugovor, može, a i ne mora biti; onaj koji ima pravo je kupac u opcionom ugovoru; onaj koji ima obavezu je prodavac u opcionom ugovoru; opcija je terminski ugovor.
*Ako vidite motiv hartije od vrednosti-videćete i učesnike.
*Opcije se prema mogućnosti korišćenja prava iz opcije (stilovi izvršenja), dele na američku, evropsku i bermudski stil (koji nije pomenut). Bermudski stil nalazi kompromis između dve prethodne u odnosu na opcionu premiju i korišćenje prava.
*Svopovi-dve ugovorne strane razmenjuju novčane tokove. (Razmena, zamena, doslovno-trampa).
*Često se na berzi govorilo „ko želi mirno da spava investira u obveznice, a ko lepo da se nosi u akcije“.
*Ugovori o ponovnom otkup-Sporazumi o reotkupu-REPO-nije klasična hartija od vrednosti, ali se smatra instrumentom tržišta novca. Reč je o transakciji u kojoj jedna strana prodaje hartije od vrednosti drugoj strani, uz istovremeni sporazum da ih otkupi nazad u određenom roku i po unapred definisanoj ceni. Predstavlja vrstu kredita koji je osiguran hartijama od vrednosti dužnika. Kao osiguranje se najčešće koriste državne hartije od vrednosti. REPO postoji u različitim rokovima-preko noći (1 dan), vremenski (duže od 1 dana, kraće od par dana, najčešće oko 15) i otvoreni (rok nije definisan, već je stvar dogovora između ugovornih strana). Koristi se za održavanje veoma kratkoročne likvidnosti. Koriste ih dileri kratkoročnim hartijama od vrednosti za finansiranje pozicije na kratak rok. U ovom sporazumu, kupac kupuje pa prodaje, a prodavac prodaje pa kupuje.

Razlika između kupovne (otkupne) cene i prodajne cene je rashod na ime kamate na zajam.


*Tržišna kapitalizacija - Indikator veličine i obima prometa na berzi. Dobija se množenjem tržišne cene svih akcija na berzi sa ukupnim brojem svih akcija.
*LIBOR (London Inter Bank Offered Rate) - Kamatna stopa koja se koristi na kratkoročnom međunarodnom bankarskom tržištu u Londonu. Po toj ceni banke nude jedna drugoj novac. Visinu LIBOR-a odredjuju pet glavnih londonskih banaka i služi kao pokazatelj stanja na tržištu novca.
* Likvidnost - Sposobnost da se bezuslovno mogu ispuniti dospele obaveze u jednom vremenskom intervalu. * Ažio - Pozitivna razlika u ceni hartija od vrednosti, ostvarena kada je tržišna vrednost hartije od vrednosti veća u odnosu na nominalnu vrednost hartije od vrednosti.
*BELEX15-Vodeći  indeks  Beogradske  berze  ponderisan  tržišnom  kapitalizacijom  u  slobodnom  prometu.
Sastoji se od akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i koje su ispunile kriterijum za ulazak u indeksnu korpu na Beogradskoj berzi.
* BELIBOR (Belgrade Interbank Offered Rate) - Referentna kamatna stopa za dinarska sredstva ponuđena od strane banaka Panela, na srpskom međubankarskom tržištu. Računa se kao aritmetička sredina kotacija preostalih posle eliminisanja najviše i najniže stope, sa dva decimalna mesta.
* BEONIA (Belgrade Overnight Index Average) - Efektivna prekonoćna stopa izračunata kao ponderisani prosek svih prekonoćnih pozajmica na srpskom međubankarskom tržištu, koje su plasirale banke Panela, uključujući i plasmane date drugim bankama van Panela.
* Diskont - Kamata na nominalnu vrednost za vreme od prodaje menice do njene valute. Reč se upotrebljava i za druge poslovne transakcije, kod izračunavanja, smanjenje vrednosti glavnice pre njenog stvarnog dospeća.
* Dividendna stopa - Odnos dividende po akciji i berzanskog kursa akcije (interesantna za kupce akcija). * Dividenda - Deo profita koji akcionar naplaćuje na osnovu svoje akcije, a čiju visinu određuje skupština akcionara u zavisnosti od rezultata preduzeća i u skladu sa pravilima akcionarskog društva.
* Eskont - Razlika između eskontovane vrednosti menice (vrednosti po kojoj se menica iskupljuje) i njene nominalne vrednosti.
* EURIBOR - EURIBOR (Euro Interbank Offered Rate) je referentna kamatna stopa po kojoj su banke koje
čine panel prvoklasnih banaka u evrozoni spremne da pozajme jedna drugoj novac – evro. Obračunava se kao prosek indikativnih kamatnih stopa (ne realizovanih kamatnih stopa) na međubankarske depozite različitih ročnosti (15 ročnosti), koje se kreću od jedne nedelje do dvanaest meseci. Kod nas ga banke koriste kako bi se bi utvrdile kamatne stope na različite finansijske proizvode kao što su: hipoteka, štedni računi i krediti.
*Valuta - Monetarna (novčana) jedinica u novčanom sistemu države.
* Hedž fondovi - Vrsta rizičnijih investicionih fondova, koji u svojim koriste tehniku hedžinga (kupoprodaja u budućnosti po definisanim cenama) kako bi smanjili rizike. Imaju visok stepen zaduženosti u odnosu na sopstvena sredstva.
* Institucionalni investitori - Institucionalni investitori (osiguravajuća društva, penzioni fondovi, investicioni fondovi, fondacije, investicione kompanije) svoja novčana sredstva uglavnom ulažu u hartije od vrednosti i pojavljuju se kao moćni investitori na tržištu kapitala.
* Kamata - Kamata je trošak pozajmnjivanja novca i kompenzacija poverioca za odricanje od sopstvene potrošnje i rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima. Obično se izražava kao godišnja kamatna stopa: iznos kamate koja će biti isplaćena tokom jedne godine podeljen je iznosom pozajmljenog novca.
* Kamatna stopa - Stopa po kojoj se plaća cena za privremeno korišćenje određene količine novca (kamata).
To je cena novca. Visina kamatne stope prvenstveno zavisi od ponude i tražnje za kreditima (novcem i kapitalom), ali i od zakonskih i drugih uslova (npr. klasifikacija kredita po odredbama centralne banke). * Kamatni rizik - Rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige zbog promena kamatnih stopa.
* Špekulacija - Radnja koja je usmerena ka ostvarivanju dobiti na osnovu očekivanih cenovnih razlika. U bankarskom svetu to se događa na području vrednosnih papira, stranih valuta, nepokretnosti.
* Saldiranje - Izvršenje obaveza između učesnika na organizovanom tržištu prenosom hartija od vrednosti i novčanih sredstava po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti.
* Solventnost - Sposobnost da se izmire obaveze po dugovima, ne o roku dospeća, već po mogućnostima, makar i iz likvidacione mase.
* Reeskont hartija od vrednosti - Dalja prodaja centralnoj banci hartija od vrednosti (najčešće menica) koje je poslovna banka eskontovala kupovinom od svojih komitenata. Odobravanje kredita bankama na osnovu kupovine eskontovanih menica vrši se pre roka njihovog dospeća.
* Rejting agencije - Agencije koje se bave procenom kreditne sposobnosti i rangiranjem kreditne sposobnosti emitenata hartija od vrednosti. U najpoznatije spadaju Standard&Poors Corporation, Moody's.
* Nominalna vrednost hartije od vrednosti - Iznos upisan na hartiji od vrednosti, cena po kojoj je hartija od vrednosti emitovana.
* Novčani tok (Cash flow) - Prikazuje sva primanja i izdavanja novca i samim tim predstavlja pravu sliku novčanih sredstava kojima pravno ili fizičko lice raspolaže.
* Portfolio hartija od vrednosti - Skup različitih hartija od vrednosti (akcija, obveznica i dr.) u vlasništvu nekog lica (fizičkog ili pravnog) kojima upravlja portfolio menadžer ili lice samostalno.