Dow Jones-ovi indeksi

Je najstariji sistem indeksa na svetu i jedan od najpopularnijih u SAD. 1882. godine Charles Dow i Edward Jones su osnovali Dow Jones Company, kompaniju za pružanje finansijskih usluga, čiji je zadatak bio da pruži informacije o berzanskom poslovanju.

1884. godine Charles Dow je konstruisao prvi indeks koji je uprosečavao cene jedanaest akcija, pretežno železničkih kompanija, koji je predstavljao indikator kretanja u železnici, kao tada jednoj od najpropulzivnijih delatnosti. 1896. godine ovaj indeks je proširen i uključivao je dvadeset akcija železničkih kompanija, s tim što je iste godine kreiran i industrijski indeks koga je činilo dvanaest akcija.
Oba ova indeksa je objavljivao The Wall Street Journal. 1916. godine Dow Jones-ov industrijski indeks je uključivao dvadeset akcija, a 1928. činilo ga je trideset akcija,što se do danas zadržalo. Dow Jones-ov indeks za železnicu vremenom je prerastao u indeks koji prati kretanja u transportu. Danas u sastav DJ indeksa ulaze akcije kompanija sa njujorške berze.

Dow Jones-ov sistem indeksa se zasniva na tzv. Dow teoriji, koja predstavlja jednu od najstarijih i najpoznatjih tehničkih analiza, čiji je tvorac Charles Dow i koja je nastala oko 1900. godine.

Dow teorija se koristi za opisivanje dugoročnih trendova cena akcija. Prema Charles-u, na tržištu uvek postoje tri kretanja, koja se istovremeno dešavaju. Prvo je blago pomeranje iz dana u dan. Drugo predstavlja promene koje se odvijaju tokom perioda od dve nedelje do jednog meseca ili nešto duže. Treće kretanje je ključno i pokriva najmanje period od četiri godine.
Korisnici Dow teorije ova kretanja predstavljaju kao: dnevne fluktuacije, sekundarna kretanja i primarne trendove. Prema teoriji, dnevne fluktuacije nisu bitne, sekundarna kretanja traju svega nekoliko meseci, dok se primarni trendovi nazivaju tržištima besista i hosista.

Ustanovljeno je četiri DJ indeksa za akcije i jedan za obveznice.
Dow Jones-ovi indeksi akcija su:
• indeks na bazi 30 akcija najreprezentatvnijih industrijskih korporacija u SAD
• indeks nabazi kurseva 20 akcija firmi iz oblasti transporta
• indeks na bazi kurseva 15 akcija uslužnih delatnosti
• kompozitni indeks na bazi kurseva 65akcija

Pored ovih indeksa, pojavio se i Dow Jones-ov indeks za 500 akcija, DJ indeks za sve akcije koje se kotiraju na njujorškoj berzi, DJ STOXX indeks i dr.


Ovaj indeks je predstavljao prosek dvanaest akcija industrijskih kompanija, i to: American Cotton Oil, American Sugar, American Tobacco, Chicago Gas, Distiling&Cattle Feeding, General Electric, Laclede Gas,

National Lead, North American, Tennessee Coal&Iron, U.S. Leater Itd. I U.S.Rubber. Od akcija ovih početnih dvanaest kompanija, samo još akcije General Electric-a ulaze u sastav ovog indeksa.

Dok većina DJ indeksa koristi objektivne komponente zasnovane na pravilima, DJ indeks industrijskog proseka predstavlja izuzetak. Njegove komponente biraju urednici The Wall Street Journal-a. Ovde ne postoji prethodno utvrđen kriterijum, izuzev što komponente treba da budu SAD kompanije koje su lideri u delatnosti.
Kompanije koje se žele uključiti u indeks su predmet rigorozne analize. Promene sastava indeksa su retke i do njih dolazi tek nakon akvizicija ili značajnih promena u poslovanju. Poslednja promena u sastavu ovog indeksa je izvršena 27. januara 2003. godine, od kada u njegov sastav ulaze akcije sledećih kompanija: 3M Company, American

Express Company, Boeing Company, Caterpillar Incorporated, Coca Cola Company, DuPont, Eastman Kodak Company, General Electric Company, General Motors Corporation, Microsoft Corporation, Procter&Gamble Company, Wall-Mart Stores Incorporated i Wall Disney Company. Ove kompanije trenutno predstavljaju najznačajnije kompanije u svojim delatnostima.

Ovaj indeks predstavlja prosek cena 30 akcija navedenih kompanija (tzv. blue chip kompanija, odnosno velikih, renomiranih i visokokvalitetnih kompanija) koje se kotiraju na njujorškoj berzi. Treba imati u vidu da uzorak od 30 akcija predstavlja manje od 2% svih akcija kojima se trguje na ovoj berzi (oko 1.600 akcija).

Indeks se jednostavno izračunava. Sve akcije, koje ulaze u sastav indeksa, imaju isti ponder bez obzira na veličinu, odnosno tržišnu kapitalizaciju (koja se dobija kada se ukupno raspoloživ broj akcija pomnoži jediničnom cenom akcije). Kao ponder se koristi cena, a ne tržišna kapitalizacija, tako da ponderi utiču samo na promenu cena akcija, za razliku od drugih ponderisanih indeksa, na koje utiču i promena cena i promene broja emitovanih akcija.


Ovaj indeks je najstariji berzanski indeks u SAD. Prvi put je kreiran od strane Charles Dow-a i sastojao se od akcija 9 železničkih i 2 neželezničke kompanije. Danas u sastav indeksa ulazi 20 akcija transportnih kompanija.

Dow teorija smatra da ovaj indeks mora da potvrdi kretanje industrijskog proseka za tržišni trend. Sam trend se menja kada oba indeksa, Dow Jones-ov za 30 industrijskih akcija i Dow Jones-ov indeks za transport, počnu istovremeno naglo da padaju. Problemi nastaju kada jedan od ovih indeksa raste, a drugi pada.

Danas u sastav ovog indeksa ulaze akcije 20 kompanija koje se bave isključivo transportom i čije se akcije kotiraju na njujorškoj berzi i NASDAQ-u.



Ovaj indeks je najmlađi od tri DJ-ova indeksa i pojavio se januara 1929. godine. Porast cena akcija uslužnog sektora znači da investitori očekuju pad kamatnih stopa Razlog za ovo je činjenica da kompanije iz uslužnog sektora uzimaju velike kredite i njihovi profiti su uvećani niskim kamatnim stopama. Ovaj indeks se zato smatra vodećim indikatorom berzi u celini. U sastav ovog indeksa ulaze akcije 15 kompanija.


Odražava tržišnu performansu na osnovu ukupnog prinosa, rejtinga obveznica čiji su emitenti SAD korporacije. Ovaj indeks se zasniva na cenama 96 obveznica i kreiran je tako da minimizira probleme utvrđivanja cena i likvidnosti koje se javljaju kod indeksa korporativnih obveznica. Ryan Labs je razvio repernu seriju indeksa zasnovanih na istraživanjima koja su pokazala da je rizik kamatne stope najznačajniji faktor koji utiče na promenu prinosa i rizika obveznica, odnosno na njihov rejting. Indeks obuhvata više od 90% ukupnog rizika portfolia obveznica.


STOXX indekse objavljuje STOXX Limited, partner nemačke berze, Dow and Company, Euronext Paris i švajcarska berza. U sastav indeksa ulaze akcije kojima se trguje na ovim berzama. Cilj ovog indeksa je merenje tržišne performanse akcija u evropskoj uniji u evrima. Indeks se revidina na dnevnom nivou. Karakteristike ovog indeksa su:

• jedinstven sistem klasifikacije akcija (kompanije se klasifikuju u 10 sektora koji se dalje dele na 18 tržišnih sektora, 51 industrijsku grupu i 89 podgrupa)
• dnevno revidiranje u 20 časova po centralno-evropskom vremenu
• sastoji se od akcija više od 1.000 kompanije iz 17 evropskih zemalja i obuhvata 95% tržišne kapitalizacije
• pruža evropskim investitorima ažurne i razumljive informacije za upravljanje portfoliom
• dostupan preko agencija, portfolio analitičara i različitih sajtova