- Kretanje BELEX15 indeksa - za 3 godine:
- [You must be registered and logged in to see this image.]
Zakonom je utvrđeno da je svako lice koje namerava da stekne kvalifikovano učešće u kapitalu Berze, odnosno, akcije sa pravom glasa tako da njegovo učešće dostigne, pređe ili padne ispod 5%, 10%, 15%, 20%, 33% ili 50% od ukupnog broja glasova u Skupštini berze, dužno da pribavi prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti.Ukoliko kvalifikovano učešće stiče banka ili osiguravajuće društvo, neophodna je i prethodna saglasnost Narodne banke Srbije.
Sticanje akcija suprotno navedenim ograničenjima prouzrokuje gubitak prava glasa po osnovu tako stečenih akcija. Akcionari Berze imaju pravo upravljanja berzom i pravo preče kupovine akcija narednih emisija.
Oni imaju pravo da biraju i budu birani. Akcionari su u obavezi da akcijama Berze raspolažu u skladu sa Zakonom i odlukom o emisiji akcija.
Beogradska berza organizovana je kao zatvoreno akcionarsko društvo sa ograničenjem u prenosu akcija utvrđenim Ugovorom o organizovanju Beogradske berze a.d. Beograd i Zakonom privrednim društvima. Akcionari mogu svoje akcije prodavati slobodno samo Berzi.
Odluku o ponudi za prodaju akcija ili sticanju sopstvenih akcija odlučuje Skupština Berze. U sekundarnom prometu akcija Berze, akcionari mogu sticati akcije uz poštovanje prava preče kupovine Berze, a treća lica uz poštovanje prava preče kupovine Berze i akcionara Berze. Beogradska berza je osnovana kao neprofitna institucijama pa se ne isplaćuju dividende.
Ostvarena dobit Berze se koristi za unapređenje berzanskog poslovanja. Podaci o akcionarima Berze upisani su u registar privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre RS.
Pravilima poslovanja Berze utvrđeno je da Upravni odbor Berze godišnjim planom utvrđuje kalendar berzanskih sastanaka za pojedino tržište, listing ili hartiju od vrednosti, kao i da direktor Berze po ovlašćenju Upravnog odbora može svojom odlukom za pojedino tržište utvrditi i drugačiji calendar berzanskih sastanaka.
Istovremeno,Pravilima poslovanja Berze utvrđeno je da dužinu trajanja faza trgovanja u okviru pojedinog metoda trgovanja utvrđuje director sektora Berze za poslove trgovanja, svojom odlukom, za svako pojedino tržište, odnosno, hartiju od vrednosti.
Međunarodna Saradnja
Beogradska berza pridaje poseban značaj međunarodnoj saradnji, kao oblasti čiji značaj usled procesa rekonsolidacije i integracije na globalnom nivou raste. Imajući u vidu činjenicu da se za investitore, kako institucionalne tako i individualne, granice pojedinačnih tržišta brišu, raste potreba za dostizanjem i održanjem konkurentske pozicije Berze na globalnom planu.
Aktivnosti Beogradske berze na polju međunarodne saradnje imaju dvosmerni karakter. U cilju uvećanja prisutnosti i prepoznatljivosti u međunarodnim okvirima,ulažu se značajni napori ka unapređenju prepoznatljivog imidža Berze, kao jedinstvenog korporativnog brenda kojeg odlikuje profesionalni identitet izgrađen na svetskim standardima u oblasti berzanskog poslovanja.
Istovremeno, Beogradska berza, u cilju unapređenja performansi i kvaliteta poslovnih procesa, značajnu pažnju poklanja usvajanju i primeni najboljih svetskih rešenja u oblasti berzanske industrije.
Beogradska berza, u ulozi člana, aktivno učestvuje u nizu regionalnih i međunarodnih projekata i programa, usmerenih ka unapređenju kvaliteta tržišta kapitala.
Aktivno prisustvo u vodećim međunarodnim asocijacijama potvrđuje kvalitet, kako organizacionih, tako i pravnih standarda na kojima su zasnovane poslovne aktivnosti Berze.
Beogradska berza je
- Punopravan član Federacije evro-azijskih berzi (FEAS)
-Dopisni član Federacije svetskih berzi (WFE)
-Dopisni član Federacije evropskih berzi (FESE)
Regionalna saradnja bazirana je na bilateralnim ugovorima o saradnji i zajedničkim projektima sa regionalnim berzama, od kojih je, svakako, najznačajniji Memorandum o partnerstvu sa berzama Jugoistočne Evrope – Ljubljanskom, Zagrebačkom, Banjalučkom, Sarajevskom, Montenegro, NEX Montenegro i berzom u Skoplju.
Značajna pažnja pridaje se i saradnji sa predstavnicima medijskih servisa. Uspostavljene su redovne linije komunikacije putem distribucije izveštaja, obaveštenja i vesti.
Istovremeno, predstavnici stranih medija iskazuju i povećano interesovanje za poslovanje srpskog tržišta kapitala u celini, kao i pojedinačnih investicionih, konsultantskih i analitičkih kompanija koje na sistematičan način prate i analiziraju dnevne promene cena, prometa, indeksa, kapitalizacije i drugih parametara koji odražavaju karakteristike jednog tržišta.