Izvori Finansijskih Informacija

Osnovna predpostavka značajnijeg korišćenja finansijskih informacija, vezanih za određena preduzeća, industrijske grane, stanje celokupne privrede kao i tržište hartija od vrednosti, u našoj zemlji, jeste razvoj tržišta kapitala, uspostavljanje informacionih sistema i stvaranje specijalizovanih finansijskih institucija.

Izvori finansijskih informacija:
• Investicioni informacioni servis
• Brokerske kuće i profesionalni časopisi

Investicioni informacioni servis

Servisi za investicione informacije nude finansijske informacije korisnicima u vidu dnevnih, nedeljnih i mesečnih publikacija.
Tako su npr. vodeći servisi u SAD:
-Standard&Poor¢s Coorporations,
-Mooday¢s Investor Services i
-The Value Line Investment Survey.

Standard&Poor objavljuje obimnu publikaciju S&P Corporation Record koja obrađuje poslovanje svake obuhvaćene kompanije koristeći pri tom sledeća glavna poglavlja: -Kapitalizacija i dugoročni dugovi;
-Istorija korporacije,
-Opisi obveznica Podaci o deonicama Prihodi i finansije.

Od poznatijih mesečnih publikacija koje izdaje S&P mogu se izdvojiti :
-Outloock,
-Stock Guide (Vodič za deonice) i
-Bond Guide (Vodič za obveznice).

Kuća Moody¢s je poznata po brojnim publikacijama od kojih su naznačajnije :
-Industrijski priručnik (Moody¢s Industrial Manuel),
-Moody¢s Handbook of Held Common Stock,
-Enciklopedija tržišta akcijama (Stock Market Encyclopedia),
-Vodič za obveznice (Bond Guide),
-Bond Outlook,
-Bond Survey.

Brokerske kuće i profesionalni časopisi

Velike brokerske kuće imaju vlastite službe za istraživanje koje daju informacije svojim klijentima. Od brzine kojom se nova informacija inkorporira u cenu akcije zavisi njena cena. Brokerska služba istraživanja dostavlja publikacije obično u formi biltena ili revija svojim klijentima.

Najveći broj brokerskih kompanija u SAD ima vlastita odeljenja ili službe za istraživanje. Publikacije brokerskih kuća omogućavaju investitoru da stekne brz uvid u tržište i stav ili osećaj brokera određene brokerske kuće prema njemu.

Različite stručne ili profesionalne organizacije i izdavačke kuće objavljuju časopise i periodiku sa člancima koji su relevantni za finansijsko investiranje. Neki od važnijih časopisa su Financial Analysts Journal, Financial Management, Institutional Investor, Journal of Portfolio Management, Journal of Finance, Journal of Business itd.

Diversifikacija i efikasnost investiranja

Današnje tržište hartija od vrednosti je složen mehanizam koji u svom sastavu ima hiljade varijabli odlučivanj.Sa stanovišta preduzeća, kao investitora, potrebne su dodatne informacije, podaci i analize sa tog tržišta da bi se formulisala adekvatna investiciona strategija koja će predstavljati osnovu njegovog daljeg rasta.

Formiranje efikasnog portfolia preduzeća se vrši na osnovu preciznijeg sagledavanja prinosa na uložena sredstva u hartije od vrednosti i njihove diversifikacije na optimalan način, odnosno lociranjem sredstava sa što većim prinosom koja će time doprineti ukupnom rastu preduzeća.

Opšte karakteristike portfolia

Pitanje formulisanja optimalnog portfolia tj. pitanje uspostavljanja optimalnog odnosa između rizika i povraćaja.
Predpostavljamo, dakle, da se hartijama od vrednosti trguje na tržištu na kome:
1)  nema troškova transakcija ili taksi i poreza;
2) odluke o investiranju u hartije u vrednosti se odnose samo na jedan vremenski period u budućnosti;
3) svi investitori mogu da pozajmljuju novac ili kreditiraju bilo koju sumu u relevantnom opsegu a da time ne utiču na kamatnu stopu, i ne postoji rizik bankrotstva;
4) mera rizika koja se koristi u oceni investicionih alternativa aproksimira koncept verovatnoće;
5) investitori ne preferiraju rizik, odnosno teže da ga umanje i donose svoje odluke korišćenjem pravila o srednjoj varijansi.

Cilj kreiranja portfolia hartija od vrednosti jeste minimizacija rizika kroz diversifikaciju plasmana. Privlačnost pojedinih hartija od vrednosti za investitore određena je:
-očekivanom stopom povraćaja portfolia ,
-standardnom devijacijom (varijansom)  i
-kovarijansom.

Očekivani povraćaj portfolia je, prema portfolio teoriji, ponderisana srednja vrednost očekivanih povraćaja od pojedinačnih hartija od vrednosti. Ukoliko imamo dve hartije od vrednosti u portfoliu (A i B), onda je očekivana vrednost portfolia:

Jednačina:

U cilju efikasnog upravljanja portfoliom, potrebno je pronaći ne samo meru prosečnog povraćaja (očekivanu stopu povraćaja) već i meru koja ukazuje na to koliko se ono što se događa razlikuje od proseka.

Uobičajene mere disperzije, kojima se izražava odstupanje pojedinačnih vrednosti od očekivane vrednosti, su varijansa, standardna devijacija i kovarijansa. One se koriste za izražavanje rizika, jer rizik zavisi od odstupanja pojedinačnih od očekivane vrednosti.

Jednačina:

Kovarijansa, kao očekivana vrednost proizvoda dve različite devijacije, može biti pozitivna, negativna ili jednaka nuli. Ako se povraćaji dve hartije od vrednosti kreću zajedno njihova kovarijansa je pozitivna, što je slučaj sa većinom običnih akcija. Ako su dve promenjive nezavisne jedna od druge, njihova kovarijansa je nula. Ako se kreću inverzno njihova kovarijansa je negativna.

Koeficijent Korelacije:

Maksimalna vrednost ovog koeficijenta, , izražava postojanje pozitivne korelacije dve promenjive (očekivane stope prinosa portfolia i njegove standardne devijacije), što znači da sa povećanjem jedne promenjive, dolazi i do povećanja druge promenjive.

Kada je koeficijent korelacije jednak nula, , znači da ne postoji veza između promenjivih, a negativna korelacija, , označava promenu vrednosti promenjivih u suprotnom smeru. Pošto je u stvarnosti teško pronaći hartije od vrednosti sa negativnom korelacijom, to je poželjno pronaći samo “nesrodne” akcije, tj. one čija je korelacija jednaka nuli.