Uvod - psihologija berze
instrumente, podložna su znatnom uticaju velikog broja psiholoških faktura. Što je
kraći vremenski horizont ulaganja, to je uticaj tih faktora veći. Zbog toga je od velike
važnosti za investicione savetnike, portfolio menadžere, brokere i trejdere, da
upoznaju svoje klijente i njihov odnos prema mogućim rizicima, spremnost na
prihvatanje gubitaka i finansijsku senzibilnost uopšte.
Ključne reči
berza, investicije, psihološki profil, investicioni rizik, portfolio
Na berzi, psihologija je sve. Udarac u gong tokom špekulacija na rast ili pad cena hartija od vrednosti, a posebno veliki lomovi na berzama, kao što se dogodilo tokom drug polovine 2008. godine, a pre toga oktobra 1987, dokazuju da je cirkulacija novca izuzetno haotičan proces. Jedno od najvažnijih pitanja koja se postavljaju je: Kako opstati kao investitor u tom velikom haosu. Čuveni berzanski špekulant, koji je sedamdeset godina bio profesionalac u berzanskom trgovanju, preživeo petnaest velikih kriza, često gubio gotovo svu imovinu, a još češće vrlo mnogo zarađivao, rekao je jednom prilikom:"Ono malo što znam o ekonomiji i finansijama nisam naučio na univerzitetima ili iz stručnih knjiga, nego u džungli." Kako je berza ćudljiva i neuračunljiva, nije dovoljno samo predviđati trendove, treba pogoditi reakciju mase, biti nepoverljiv, ciničan, pomalo prevrtljiv kako bi se opstalo na duže staze. Intenzitet zbira pojedinačnih odluka, dakle žestina psihološke reakcije mase, kao i približno vreme, može se, ako se ima iskustva sa berzom, zaista - ne 'predvideti', nego naslutiti ili pogoditi.
Uloga psihologije u događajima na berzi uopšte se ne sme podceniti: kratkoročno i srednjoročno ona čini 90 posto onoga što se na njoj dešava! Psihologija berze je 'nauka' kojom se treba baviti sa mnogo finog osećaja, ona je gotovo umetnost.
Najčešće korišćene reči na berzi su: možda, kako se nadam, moguće, moglo bi, nasuprot tome, iako, doduše, verujem, mislim, ali, verovatno, čini mi se... Sve što se veruje i kaže uslovno je i može da se tumači na razne načine.
Da bi se preživelo na berzi, na kojoj cene neprstano osciluju gore-dole odražavjući reakcije milion profesionalaca i amatera istovremeno, čije se mišljenje menja iz minuta u minut, neophodno je izuzetno dobro poznavati sebe, odnosno svog klijenta,kada se trguje tuđim novcem i, faktički, imati njegov kompletan psihološki profil.
U tu svrhu neophodno je definisati određene osnovne osobine, shvatanja i druge okolnosti pod kojima klijent ulazi u investiciju na berzi. Neka od glavnih pitanja na koje treba odgovoriti su: vremenski horizont ulaganja, odnos prema riziku i očekivani prinos.
1. Vremenski horizont
Pre svega, investitor mora što jasnije da definiše raspoloživi vremenski okvir za dostizanje svog investicionog cilja, bilo da je to penzionisanje, štednja za školarinu ili kuću, ili nešto drugo. Drugim rečima, potrebno je izračunati koliko vremena imate da stignete iz tačke A u tačku B. Takođe, trebalo bi da razmotrite koliko brzo ćete utrošiti sredstva kada dostignete svoj investicioni cilj. Na primer, mnogi ljudi mogu očekivati da žive 20, 30 ili 40 godina posle momenta penzionisanja.
To znači da će mnogi od njih nastaviti da investiraju i kao penzioneri, i to bi trebalo uzeti u obzir u procesu
definisanja njihovog vremenskog horizonta investiranja.Kada dođe do investiranja, vreme može biti vaš prijatelj. Što više vremena imate za dostizanje ciljeva, to više vremena imate za štednju i kretanje van nemirnih voda.Vremenski horizont, takođe, ima uticaja i na izbor portfolija. Cilj koji treba dostići za 10 godina ili duže, dopušta drugačije ulaganje od cilja koji treba realizovati za 3 godine. Duži vremenski horizont vam dozvoljava da uzmete u obzir one vrste ulaganja sa potencijalno većim prinosom, ali koje mogu nositi i veći rizik u vidu kolebljivosti.
Kraći vremenski horizont obično zahteva ulaganja sa nižim rizikom, koja mogu imati ograničeni prinosni potencijal.
2. Odnos prema riziku
Budite iskreni prilikom ispitivanja vašeg ličnog odnosa prema riziku. Ovo može biti teško, ali davanje odgovora na par pitanja, može pomoći:
- Koliko znate o investiranju?
- Da li dobro razumete kretanja na berzi?
- Da li ste novi investitor ili ste već investirali na berzi?
- Sa kojim vrstama investicija ste do sada imali iskustva?
Ispitivanje onoga što vas najviše brine vezano za investiranje, može, takođe, da baci svetlo na vaš odnos prema riziku:
- Da li ste najviše zabrinuti zbog mogućeg gubitka vrednosti ulaganja? Drugim rečima, da li je očuvanje kapitala najvažnije za vas kao investitora?
- Da li najviše mislite o tome kako će se vrednost vašeg portfolija uvećati? Kraće rečeno, da li je uvećanje kapitala za vas najvažnije?
- Da li podjednako razmišljate o obe prethodno navedene opcije?
Na kraju, stavite sebe u neku vrstu "šta-ako" scenarija, i iskreno odgovorite kako bi ste reagovali u određenoj situaciji.
- Ako vaš portfolio izgubi 10%, 20%, 30% ili čak 40% u toku bilo koje godine, kako bi ste se osećali?
- Na kojoj tački bi ste se osećali toliko neugodno da bi ste u tom momentu želeli da prodate kompletan portfolio?
- Ako ste ranije investirali, kako ste reagovali u sličnim situacijama. Da li ste seli i razmislili dugoročno, ili ste gledali kako da se izvučete i prodali ceo ulog?
Novije performanse globalnih tržišta pružaju investitorima vredno iskustvo i mogućnost definisanja sopstvene tolerancije prema riziku. Kada su berze bile u usponu u periodu od sredine 1998 do početka 2000, mnogi ljudi su bili spremni da prihvate visok stepen rizika pokušavaljući da zahvate deo prekomerno visokog profita
koji se u to vreme mogao ostvariti. Međutim, kada su berze počele da opadaju, mnogi investitori, u nemogućnosti da tolerišu veliki pad vrednosti portfolija, prodali su svoje uloge i realizovali značajne gubitke.
Ovo je razlog zašto je iskren odnos prema riziku toliko važan. Investitori koji mogu da tolerišu visok nivo kolebljivosti, mogu da uključe veći iznos akcija u svoj portfolio, dok oni sa slabijim stomakom za rizik verovatno treba da investiraju manje u akcije.
3. Očekivani prinos
Treći korak u procesu definisanja investicionog profila je određivanje očekivanog prinosa (profita) na ulaganje. Koju stopu prinosa na ulaganje bi ste želeli da ostvarite? Zapamtite, veći prinos obično znači i veći rizik – najverovatnije nećete moći da dizajnirate portfolio koji donosi 100% prinosa godišnje i koji se uklapa u vašu
toleranciju prema riziku.Radi dobijanja opšteg utiska o nivou prinosa, pogledajte sledeće podatke o prosečnim
prinosima o kretanju američkih berzi za period 1970-2000 (izvor: Ibbotson Associates, Inc). Prikazani prinosi podrazumevaju reinvestiranje dividendi. Imajte ove cifre na umu prilikom razmatranja željenog prinosa na ulaganje.
Ulaganje najvećim delom u akcije:
- Prosečan godišnji prinos 12,80%
- Najbolja godina 42,25%
- Najlošija godina -23,83%
Ulaganje najvećim delom u obveznice:
- Prosečan godišnji prinos 7,57%
- Najbolja godina 17,96%
- Najlošija godina 0,28%
[You must be registered and logged in to see this image.]
4. Vrste ulaganja
Sada bi trebalo razmotriti vaše razumevanje i odnos prema različitim vrstama (klasama) ulaganja. Takođe bi treba ispitati sve individualne preferencije ili ograničenja u pogledu formiranja portfolija. Davanje odgovora na nekoliko pitanja, može pomoći u razjašnjavanju ovoga:
- Da li razumete po čemu se razlikuju osnovne vrste ulaganja?
- Da li ste upoznati sa odnosom rizika i prinosa kod osnovnih vrsta ulaganja?
- Kakvo je vaše iskustvo sa različitim vrstama ulaganja?
- Ako trenutno investirate, koje vrste ulaganja su zastupljene u vašem portfoliju?
- Na kraju, da li imate preferencije ili ograničenja prema određenoj vrsti ulaganja? Na primer: neki investitori ne žele da ulažu u akcije malih firmi. Određene preferencije/restrikcije mogu imati uticaja na efektivnost portfolija.
Razmotrite sva pitanja pažljivo, i dajte sebi onoliko vremena koliko je potrebno za davanje odgovora u uzimanje u obzir svih faktora koji mogu biti od uticaja na formiranje vašeg investicionog profila.Takođe, zapamtite da definisanje investicionog profila nije egzaktna nauka – možete praviti izmene zasnovane na promeni ličnih preferencija i životnih okolnosti. Smatramo da ovaj pristup predstavlja dobru osnovu za definisanje investicionog profila i formiranje odgovarajućeg investicionog portfolija.
izvor:Slobodan Slović