Karakteristike Opcija

---

---

„Opcije (options) su ugovori koji njihovim vlasnicima daju pravo kupovine (prodaje) vezane imovine po fiksnoj ceni na neki određeni datum u budućnosti“ (Foley, 1998, p. 159).

Važno je zapaziti da opcije daju pravo kupovine (prodaje) određene aktive, ali ne postoji obaveza realizacije tog prava. Opcijski ugovori nisu dvostrano obavezni, odnosno to su ugovori koji za njihove vlasnike ne predstavljaju obligacije.

To je najvažnija razlika opcija u odnosu na ostale izvedene hartije od vrednosti. Takvi ugovori postaju obligacije za njihove sastavljače tek kada se na to pozovu vlasnici opcija. Reč je o izvršenju opcije koju će investitor realizovati samo u slučaju povoljnog kretanja cena vezane imovine prema kretanju izvršnih cena te imovine u opciji.

Kod opcija, njihov vlasnik neće izvršiti opciju kupovine kada je cena vezane imovine niža od izvršne cene u opciji, odnosno neće izvršiti opciju prodaje kada je cena vezane imovine viša od izvršne cene.

Tri osnovna elementa opcijskog ugovora su:
-  cena izvršenja (realizacije),
-  datum dospeća (datum isteka važenja opcije) i
-  opcijska premija (cena opcije).

Cena izvršenja je cena po kojoj kupac može kupiti (prodati) vezanu imovinu koja je predmet opcijskog ugovora. Većina kupaca i prodavaca opcija odlučuju se da ponište opcije, tako što će je poništiti kupovinom suprotne pozicije.

Kupac će da iskoristi opciju jedino u slučaju da opcija ima takvu vrednost, gde će prodavac opcije pretrpeti gubitak. Međutim, ovaj gubitak ne znači automatski i da će prodavac opcije imati neto – realni gubitak.

Od gubitka može da ga štiti premija koju je naplatio. Ta premija može biti veća od pomenutog gubitka. Na primer, prodavac opcije naplatio je premiju od 0,04 evra/kg za prodatu kupovnu opciju sa ugovorenom cenom podloge opcije od 0,25 evra/kg za lot kukuruza.

Ako terminska cena poraste na 0,27 evra/kg, opcija može biti aktivirana. Prodavac opcije u tom slučaju dolazi u poziciju kao da je zaključio terminski posao, fjučers, po ceni od 0,25 evra/kg kukuruza i realno bi na toj transakciji izgubio razliku od 0,27 – 0,25 = 0,02 evra/kg.

Pošto je visina premije koja je naplaćena veća od gubitka, još uvek je prisutan pozitivan rezultat od 0,02 evra/kg (0,04 – 0,02 = 0,02 evra/kg).

Prodavac opcije koja ima dobitak može izbeći obavezu da izvrši ugovor samo tako što će se pokriti kupovinom suprotnog opcionog prava na tržištu i to mora učiniti pre nego što bude upućen poziv od strane klirinške kuće, da se izvrši opciono pravo.

Ako je već dobio nalog, poziv, da po prodajnoj opciji pristupi izvršenju, jedina mogućnost će mu biti da svoju poziciju zatvara – likvidira na terminskom tržištu fjučersa, kupovinom suprotne pozicije.

Datum dospeća je krajnji rok do kojeg vlasnik opcije može realizovati kupljenu opciju.Opcijska premija predstavlja cenu koju plaća kupac opcije prodavcu opcijskog ugovora, bez obzira da li se radi o call ili put opciji.

Ona predstavlja zbir stvarne i vremenske vrednosti opcije:
Premija = stvarna vrednost + vremenska vrednost

Kod opcije koja je u gubitku ili na svome, premija je odraz samo vremenske vrednosti, a ona varira od roka važenja opcije, odnosno od dužine vremena u kojem opciono pravo važi.

Stvarna vrednost opcije se menja tokom njenog života, u skladu sa promenom cene robe, ali je uvek realna, dok vremenska vrednost opcije ima špekulativni karakter i zavisi isključivo od procene tržišnih kretanja.

U momentu dospeća opcije premija je jednaka njenoj stvarnoj vrednosti, pošto je vremenska komponenta istekla i nema više mogućnosti za bilo kakve promene.Uzmimo da na neki određeni dan u maju novembarski terminski ugovor kotira 0,27 evra/kg.

Istovremeno na tržištu opcija za kupovnu opciju sa terminom novembar za istu robu i sa ugovorenom cenom podloge od 0,29 evra/kg ima potencijalnih kupaca voljnih da plate premiju u visini od 0,0156 evra/kg.

U tom momentu opcija nema stvarnu vrednost i u gubitku je, ali su ipak zbog duge vremenske važnosti i prognoze da će cena robe rasti, kupci voljni da uđu u rizik, plate premiju i čekaju rast cene. Ukoliko stvarno dođe do rasta cene i ona se popne na nivo viši od 0,305 evra/kg (0,29 + 0,015) imaoci opcija će ostvariti profit.

Za opciju kažemo da je „u novcu“ (in the money) ako je njena izvršna cena povoljnija od tržišne cene vezane imovine, drugim rečima ako je izvršna cena manja (za call) odnosno veća (za put) od tržišne cene.

Opcija je „pri novcu“ (at the money) ako je izvršna cena jednaka tržišnoj ceni vezane imovine, bez obzira da li je call ili put opcija. Ukoliko je izvršna cena za vlasnika nepovoljnija od tržišne, odnosno ako je ona kod call (put) opcije veća (manja) od tržišne cene vezane imovine, opcija je „van novca“ (out of the money).

Visina premije zavisi od dva faktora: osnovne cene same vezane imovine i očekivanja u kom će se smeru kretati tržište.