Svopovi
Svop predstavlja ugovor između dve strane, kod koga jedna strana prihvata da izvrši fiksno plaćanje drugoj strani, dok istovremeno druga strana prihvata da provoj izvrši varijabilno plaćanje. Svopovi se mogu koristiti za sniženje troškova kapitala, upravljanje rizikom, koriščenje ekonomije obima i kreiranje sintetičkih hartija. Svop predstavlja istovremenu kupovinu i prodaju osnovnih hartija od vrednosti (robe) ili obaveza jednake vrednosti,čime se obema stranama u transakciji obezbeđuju povoljniji uslovi od onih koje bi one inače očekivale.
Dve strane ugovaraju razmenu određene količine osnovnog dobra, koja se označava kao fiktivna, kako bi se razlikovala od fizičke razmene na promptnom tržištu, koja se naziva stvarnom razmenom. Ugovorne strane vrše uzajamna plaćanja jedna drugoj za korišćenje osnovnog dobra, i to jedna ugovorna strana vrši periodična plaćanja po fiksnoj ceni drugoj strani, za korišćenje njenog dobra. Fiksna cena se naziva svop kuponom. Druga ugovorna strana vrši periodična plaćanja po varijabilnoj (tržišno utvrđenoj) ceni, za korišćenje dobra prve strane. Ovo je osnovni ili „čisti vanila svop“.
Svopovi kamatne stope
Svopovi kamatne stope su ugovori između dve ugovorne strane kojim svaka strana prihvata da izvrši seriju plaćanja drugoj strani, na ugovorene buduće datume do dospeća ugovora. Svop kamatne stope je najznačajniji vanberzanski svop kojim se trguje na globalnim tržištima.
On je zapravo ugovor koji omogućava obema ugovornim stranama pristup povoljnijim kamatnim stopama od onih koje bi inače dobile na tržištu. Vanberzanska priroda svopa kamatne stope znači da su njegovi uslovi veoma fleksibilni. U praksi je većina svopova za čiste obveznice fiksno za varijabilno, što znači da jedna strana plaća fiksnu stopu, dok druga strana plaća varijabilnu stopu.
Svopove kamatne stope koriste banke, korporacije i market mejkeri u cilju zaštite od izloženosti riziku kamatne stope i špekulacije na tržištu svopova u cilju ostvarenja profita od neutrališućih transakcija fiksnom/varijabilnom kamatnom stopom. Koristi od svopa kamatne stope za korporacije i banke se ogledaju u mogućnosti da ugovorne strane konvertuju osnovne kamatne stope iz fiksnih u varijabilne i obratno, tokom dugog vremenskog perioda, ostvarujući uštede u troškovima, kao i mogućnosti pristupa tržištima koja inače nisu raspoloživa tržišnim učesnicima.
Svopovi kamatne stope se mogu koristiti i za transformaciju novčanih tokova postojećih zapisa i obveznica. Ovi svopovi se mogu koristiti za nove emisije u slučaju kada se ne poklapaju željene izloženosti riziku zajmotražilaca i zajmodavaca, odnosno kada oni žele u cilju sniženja troškova finansiranja, odnosno povećanja prinosa od plasmana kapitala različite kamatne stope i tempo njene isplate.
Svopovi vezani za indekse akcija
Svopovi vezani za indekse akcija su slični svopovima kamatne stope i ekvivalentnim portfolijima forvard ugovora, koji se zamenjuju za novčane tokove zasnovane na dve različite investicione stope: varijabilnoj i prinosu na indeks akcija. Plaćanje se vrši ili na ukupan prinos ili u procentu od promene indeksa za dati period saldiranja plus prilagođavanje fiksne razlike. Plaćanje na ukupan prinos znači plaćanje na dividende plus kapitalni dobitak ili gubitak.
Svopovima vezanim za indekse akcija se trguje na vanberzanskom tržištu i oni mogu imati dospeće do 10 godina, pa i duže. Svopovi vezani za indekse akcija mogu biti strukturirani oko inostranih indeksa (npr. tokijski TOPIX, londonski FT-SE 100, nemački DAX, francuski CAC4...).
Ovi ugovori utvrđuju glavnicu koja se ne razmenjuje, već služi za konvertovanje procenta prinosa u novčani tok. Ova glavnica može biti varijabilna ili fiksna tokom veka trajanja svopa, ali se ista glavnica primenjuje na obe strane u transakciji.
Ovi svopovi omogućavaju investitorim da ostvare prednost od ukupne promene cene na tržištu hartija od vrednosti određene zemlje, bez direktne kupovine akcija, čime se snižavaju transakcioni troškovi i smanjuju se greške u vezi profiliranja portfolia koji liči na indeks. Pored toga, svop omogućava investitoru da izbegne oporezivanje dividende, koje je obično vezano za investiranje u inostranstvu.