Events
Blog
Opcije
Opcija je vrsta terminskog ugovora koji njegovom imaocu daje pravo da kupi (proda) određenu robu, hartije od vrednosti ili fjučerse po određenoj, unapred utvrđenoj ceni, u okviru određenog vremenskog perioda, odnosno koji za izdavaoca znači obavezu da imaocu omogući realizaciju prava koje je u njemu sadržano. Opcije predstavljaju jedinstvenu vrstu ugovora, zato što daju kupcu pravo, ali ne i obavezu da nešto uradi. Opcije se mogu odnositi na robu, plemenite metale, valute, hartije od vrednosti (akcije i obveznice), fjučerse i indekse.
Svakog dana pre isteka važnosti ugovora o opciji, vlasnik opcije može izabrati da ne radi ništa i da duže drži opciju po tekućoj tržišnoj ceni i time zadovolji svoju poziciju ili da izvrši opciju.
Svaka opcija podrazumeva postojanje tri učesnika (strane):
• prodavca opcije, koji dobija cenu zato što nekome ustupa opciju, a koji se naziva i upisnikom opcije
• kupca opcije, koji plaća cenu prodavcu opcije, kako bi ga naveo da mu ustupi opciju
• brokera hartijama od vrednosti koji pronalazi kupce i prodavce opcija i radi kao agent, kako bi transakcija bila izvršena
Svaka opcija ima tri cene, i to:
• cenu hartije koja je predmet opcije – to je fluktuirajuća tržišna cena hartije
• opcionu premiju ili kupovnu cenu – to je cena koju plaća kupac opcije prodavcu
• izvršnu cenu ili ugovornu cenu, koja predstavlja cenu po kojoj se od prodavca opcije može legalno zahtevati izvršenje opcije; ova cena se menja tokom veka trajanja opcije
Cena opcije se naziva izvršnom cenom i ona je predmet ugovaranja između kupca i prodavca opcije. Po ovoj ceni prodavac opcije mora da proda odnovnu hartiju kupcu opcije, ako je ugovorena kupovna opcija, odnosno po ovoj ceni on mora da kupi od kupca opcije, ako je ugovorena prodajna opcija, i to samo ako i onda kada kupac opcije iskoristi pravo iz opcije. Opcijama se trguje na terminskim berzama efekata, od kojih je najpoznatija čikaška opciona berza.
Svaka opcija ima vrednost koja se računa tako što se od tekuće cene hartije odbije izvršna cena. Tržišna cena hartije može biti viša od vrednosti opcije i tada se govori o premiji.
Osim visoke zarade, opcije omogućavaju i zaštitu ulaganja na tržištu akcija kroz tzv. „vezanu“, odnosno „bračnu“ ponudu, što znači da se istovremeno kupuju akcije i prodajna opcija na iste akcije, tako da u slučaju da cena akcija padne, vrednost prodajne opcije raste i deo gubitka se može pokriti prodajom prodajne opcije.
Vrste opcija
• kupovna
• prodajna
• kupovna i/ili prodajna
Kupovna opcija je opcija koja kupcu daje pravo na kupovinu određene količine osnovne hartije od vrednosti, po određenoj ceni na određeni dan ili do isteka utvrđenog roka. Ovu opciju kupac kupuje onda kada očekuje rast cena. Za prodavca opcije ovo znači obavezu da ako i kada kupac iskoristi opciju, ovome po ugovorenoj ceni isporuči navedene hartije.
Kupovna opcija može biti: pokrivena i nepokrivena. Pokrivena kupovna opcija postoji onda kada u trenutku prodaje opcije prodavac poseduje osnovnu hartiju. Moguće je da u trenutku prodaje kupovne opcije njen prodavac ne poseduje osnovnu hartiju i tada se radi o nepokrivenoj opciji. Ovde se radi o tzv. „prodaji na prazno“, odnosno o nepokrivenoj poziciji prodavca opcije koja postoji sve dok on ne kupi osnovne hartije ili dok ih ne vrati zajmodavcu od koga ih je uzeo na zajam.
Prodavac se odlučuje za prodaju ovakve opcije onda kada očekuje pad cene osnovne hartije na tržištu, odnosno kada veruje da će u budućnosti moći da kupi ove hartije po nižoj ceni od cene po kojoj ih je prodao na osnovu ugovora o opciji.
Prodajna opcija je opcija po kojoj kupac ima pravo da proda prodavcu opcije određenu količinu osnovnih hartija od vrednosti po utvrđenoj, izvršnoj ceni, na utvrđeni dan ili do isteka utvrđenog roka. Prodavac opcije je dužan da preuzme osnovne hartije od kupca i da mu za njih plati izvršnu cenu. Ova opcija se obično kupuje kada se očekuje pad cena osnovne hartije.
Pod prodajnom i/ili kupovnom opcijom se podrazumeva opcija po kojoj kupac može ili da kupi ili da proda osnovnu hartiju od vrednosti po izvršnoj ceni, tokom perioda važnosti opcije, pod uslovom da ukupna vrednost osnovnih hartija ne prelazi vrednost utvrđenu ugovorom o opciji.
Prodavac opcije je dužan da kupi osnovne hartije ukoliko kupac iskoristi prodajnu opciju ili da proda osnovne hartije, ukoliko kupac iskoristi kupovnu opciju, u periodu važnosti opcije.
Prema mogućnosti korišćenja prava iz opcije, opcija može biti američka i evropska. Američka opcija je opcija koja se može iskoristiti u bilo kom trenutku do isteka roka važnosti opcije ili može da ostane neiskorišćena do tog roka. Ona je skuplja od evropske opcije.
Opcije ovog tipa su, po pravilu, prenosive, jer se mogu kupiti ili prodati na sekundarnom tržištu i postoje samo za hartije od vrednosti koje se nalaze na listingu berze u količini od 1000 komada u Velikoj Britaniji i 100 komada u SAD. Evropska opcija je opcija koju kupac može skoristiti samo na dan isteka utvrđenog roka. Prodavac se ovde ne izlaže riziku da će opcija biti iskorišćena u nekom trenutku pre datuma isteka važnosti opcije.
Opcije ovog tipa su obično tradicionalne, što znači da se opcija može ili iskoristiti ili ostaviti da istekne neiskorišćena. Pri tome se ugovor o opciji ne može preprodati, po čemu se ova opcija i razlikuje od opcije kojom se može trgovati. Tradicionalne opcije se koriste danas za manje likvidne hartije od vrednosti.
Prema odnosu izvršne i tržišne cene osnovn hartije, razlikuju se: opcija „na istom“, opcija „na dobitku“.
Opcija „na istom“ je opcija čija je izvršna cena jednaka tekućoj tržišnoj ceni osnovne hartije od vrednosti. Opcija „na dobitku“ predstavlja kupovnu opciju čija je izvršna cena niža od tržišne cene osnovne hartije od vrednosti ili prodajna opcija čija je izvršna cena viša od tržišne cene osnovne hartije, dok je opcija „na gubitku“ kupovna opcija čija je izvršna cena iznad tržišne cene osnovne hartije ili prodajna opcija čija je izvršna cena niža od tržišne cene osnovne hartije.
Postoje i restriktivne opcije, koje se javljaju onda kada je tržišna cena osnovne hartije na zatvaranju prethodnog dana po kupovnoj (prodajnoj) opciji bila ispod (iznad) izvršne cene za više od pet poena.
Danas se trguje opcijama na valute, kratkoročne i dugoročne državne obveznice, indekse na akcije i obveznice, fjučerse i svopove. Oni koji trguju opcijama posluju sa gubitkom u 60% slučajeva, ali su one veoma privlačne investitorima jer ih štite od većih promena tržišnih cena, odnosno omogućavaju im da špekulišu po osnovu budućih kretanja na tržištu.
Kupovinom opcija na valute se obično štite oni koji su mnogo investirali u inostranstvu, jer im one omogućavaju neutralisanje naglih promena u deviznom kursu. Najčešće se trguje opcijama na američke dolare, kanadske dolare, britanske funte, evro, japanski jen i švajcarski franak.
Opcije na kratkoročne i dugoročne državne obveznice se nazivaju i opcijama na kamatne stope, a značajne su zato što omogućavaju imaocima obveznica da zaštite svoje investicije.
Opcijama na obveznice se može trgovati na berzi ili van berze, s tim što se njima u većoj meri trguje na berzi. Karakteristika ovih opcija kojima se trguje na berzi je ta da su one standardizovane u pogledu inicijalne marže, veličine, isteka važnosti, datuma saldiranja i dr.
Opcije na indekse su prodajne i kupovne opcije čije premije su zasnovane na vrednosti tržišnog indeksa. Cene opcija na indekse stalno fluktuiraju zbog toga što fluktuiraju i vrednost osnovnog indeksa, izvršna cena opcija na indeks, dužina vremena do isteka važnosti, utvrđena rizičnost indeksa i tržišne kamatne stope. Opcije na indekse su korisne u sniženju tržišnog rizika. Kupovinom prodajnih opcija na indekse na akcije investitori štite svoje portfelje od naglog pada cena na tržištu.
Najteže je ipak koristiti opcije na fjučerse na određenu robu ili hartije, jer je ovaj ugovor najudaljeniji od osnovnog predmeta ugovora. Ove opcije imaju karakteristike i opcija i fjučersa. Opcija na fjučers je ugovor koji njegovom imaocu daju pravo, ali ne i obavezu, da kupi ili proda fjučers po fiksnoj ceni (izvršnoj ceni) do nekog utvrđenog isteka važnosti.
Opcije na fjučerse su veoma popularne među investitorima, pri čemu se od ukupnog broja opcija na fjučerse, oko 40% odnosi na finansijske fjučerse, a ostatak na valutne i robne fjučerse.
Tokom vremena su nastale i svop opcije, svopcije ili opcije na svop, koje predstavljaju ugovor koji kupcu daje pravo, ali ne i obavezu, da uđe u svop kamatne stope, koji ima utvrđenu fiksnu kamatnu stopu na neki datum u budućnosti.
Kupac svopcije za ovo pravo mora prodavcu platiti utvrđenu premiju. Svopcije su vanberzanski ugovori koje koriste tržišni učesnici koji nastoje da iskoriste prednosti svopa kamatne stope, ali koji takođe žele da ostvare korist i od povoljne promene kamatnih stopa. Korisnici svopcija su banke i korporacije i to u cilju zaštite od rizika promene kamatne stope i ostvarenja profita od neutrališućih transakcija špekulacijama na tržištu svopova.
