Events
Blog
Na kraju XX veka krize su zahvatile mnoge zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji. Prva je bila Meksička kriza 1994-1995. godne. Posle Meksičke otpočela je Brazilska kriza 1997. godne. Iste 1997. godine nastaje kriza zemalja Jugoistočne Azije, posebno kod “Azijskih tigrova”.
Počela je na Tajvanu, a onda se brzo proširila na Hong kong, Južnu Koreju, Singapur, Tajvan, Maleziju i Indoneziju. Azijska kriza odrazila se brzo i na Rusiju, pa je Rusiju drmala teška kriza 1998-2000. godine. Čuvena Agenstinska kriza, kada su građani na silu otimali robu iz prodavnica bila je 1999-2002. godine.
Sve ove krize imale su finansijski predznak, bilo da se radi o promeni režima deviznog kursa, deficitu budžeta i platnog bilansa, preteranoj spoljnoj zaduženostti, bekstvu kapitala i iscrpljivanju deviznih rezervi. Većina zemalja iz Jugoistočne Azije (počelo sa Tajlanskom valutom batom), umesto fiksnih, uveli su naglo fleksibilne devizne kurseve.
Nastala je panika i nepoverenje zbog preteranog kolebanja kursa. Kurs domaće valute naglo je opadao, tražnja je nadvladala ponudu. Špekulanti su učinili svoje kupujući devize i odlivajući iste u inostranstvo.
Devizne rezerve za zaštitu kursa brzo su iscrpljene, pa je došlo do opšte krize. Finansijska kriza pretvorila se u privrednu krizu. Stao je uvoz, a time i proizvodnja. Slaba ponuda roba iritarala je inflaciju, pa je došlo do opšte stakflacije.
Sličan scenario desio se i u zemljama Latinske Amerike. Najrazvijenije Latinsko Američke zemlje (Meksiko, Brazil i Argentina), bile su suviše zavisne od SAD.
Njihov domaći kapital, koji nije bio mali, zbog nesigurnosti masovno je bežao u SAD, da
bi ga Američke banke, u vidu skupih kredita, vraćale u Latinsko Američke zemlje. Zbog visokih kamata gomilali su se dugovi i prezaduženost.
To je uslovilo nemogućnost otplate kredita pa su ove zemlje proglasile moratorijum na otplatu duga. To je izazvalo potpuno nepoverenje u ekonomske politike ovih zemalja, pa je kapital masovno bežao iz istih. Pored toga njihovi budžeti bili su visoko deficitarni, pa su izazvali visoku inflaciju, u nekim zemljama i više stotina procenata na godišnjem nivou.
Inflacija je ugušila prozvodnju i zaposlenost, pa je nastala opšta privredna kriza. Umešao se MMF sa svojim kreditima koji su pre povećali zaduženost nego što su izlečili krizu. Oporavak je bio spor i oslonjen prvenstveno na domaće resurse.
Finansijska kriza u Rusiji iz 1998. Godine brzo se pretvorila u opštu privrednu krizu jer je zemlja bila na sredini tranzicije i politički potpuno rovita. Odliv kapitala, zbog nepoverenja u privrednu stabilnost biio je preko 30 milijardi dolara godišnje, a bogatstva su pruzeli tajkuni za tako nisku nadoknadu da ni budžet nije mogao biti pokriven.
Devizne rezerve iscrpljene su na otplatu dugova SSSR-a, a bio je uveden fleksibilni devizni kurs. Na deviznom tržištu nastala je panika zbog ogromnog pada kursa rublje prema dolaru i ostalim konvertibilnim valutama. MMF odobrio je stand-by aranžman koji je bio nedovolajn da
uspostavi ravnotežu ponude i tražnje deviza.
Rusija je bila u dvogodišjnoj krizi, sve dok porasta cena nafte i gasa na svetskom tržištu nije doneo visoke zarade da uravnoteži, i u suficit pretvori, tekući bilans i omogući formiranje visokih deviznih rezervi.
Sve ove finansijske krize uzdrmale su rad barzi, a cene akcija prepolovile su svoju vrednost.
Počela je na Tajvanu, a onda se brzo proširila na Hong kong, Južnu Koreju, Singapur, Tajvan, Maleziju i Indoneziju. Azijska kriza odrazila se brzo i na Rusiju, pa je Rusiju drmala teška kriza 1998-2000. godine. Čuvena Agenstinska kriza, kada su građani na silu otimali robu iz prodavnica bila je 1999-2002. godine.
Sve ove krize imale su finansijski predznak, bilo da se radi o promeni režima deviznog kursa, deficitu budžeta i platnog bilansa, preteranoj spoljnoj zaduženostti, bekstvu kapitala i iscrpljivanju deviznih rezervi. Većina zemalja iz Jugoistočne Azije (počelo sa Tajlanskom valutom batom), umesto fiksnih, uveli su naglo fleksibilne devizne kurseve.
Nastala je panika i nepoverenje zbog preteranog kolebanja kursa. Kurs domaće valute naglo je opadao, tražnja je nadvladala ponudu. Špekulanti su učinili svoje kupujući devize i odlivajući iste u inostranstvo.
Devizne rezerve za zaštitu kursa brzo su iscrpljene, pa je došlo do opšte krize. Finansijska kriza pretvorila se u privrednu krizu. Stao je uvoz, a time i proizvodnja. Slaba ponuda roba iritarala je inflaciju, pa je došlo do opšte stakflacije.
Sličan scenario desio se i u zemljama Latinske Amerike. Najrazvijenije Latinsko Američke zemlje (Meksiko, Brazil i Argentina), bile su suviše zavisne od SAD.
Njihov domaći kapital, koji nije bio mali, zbog nesigurnosti masovno je bežao u SAD, da
bi ga Američke banke, u vidu skupih kredita, vraćale u Latinsko Američke zemlje. Zbog visokih kamata gomilali su se dugovi i prezaduženost.
To je uslovilo nemogućnost otplate kredita pa su ove zemlje proglasile moratorijum na otplatu duga. To je izazvalo potpuno nepoverenje u ekonomske politike ovih zemalja, pa je kapital masovno bežao iz istih. Pored toga njihovi budžeti bili su visoko deficitarni, pa su izazvali visoku inflaciju, u nekim zemljama i više stotina procenata na godišnjem nivou.
Inflacija je ugušila prozvodnju i zaposlenost, pa je nastala opšta privredna kriza. Umešao se MMF sa svojim kreditima koji su pre povećali zaduženost nego što su izlečili krizu. Oporavak je bio spor i oslonjen prvenstveno na domaće resurse.
Finansijska kriza u Rusiji iz 1998. Godine brzo se pretvorila u opštu privrednu krizu jer je zemlja bila na sredini tranzicije i politički potpuno rovita. Odliv kapitala, zbog nepoverenja u privrednu stabilnost biio je preko 30 milijardi dolara godišnje, a bogatstva su pruzeli tajkuni za tako nisku nadoknadu da ni budžet nije mogao biti pokriven.
Devizne rezerve iscrpljene su na otplatu dugova SSSR-a, a bio je uveden fleksibilni devizni kurs. Na deviznom tržištu nastala je panika zbog ogromnog pada kursa rublje prema dolaru i ostalim konvertibilnim valutama. MMF odobrio je stand-by aranžman koji je bio nedovolajn da
uspostavi ravnotežu ponude i tražnje deviza.
Rusija je bila u dvogodišjnoj krizi, sve dok porasta cena nafte i gasa na svetskom tržištu nije doneo visoke zarade da uravnoteži, i u suficit pretvori, tekući bilans i omogući formiranje visokih deviznih rezervi.
Sve ove finansijske krize uzdrmale su rad barzi, a cene akcija prepolovile su svoju vrednost.
