Berze u Japanu

Tokijska berza je najveća i najznačajnija finansijska berza u Japanu i čitavoj Aziji. Osnovana je 15. maja 1878. godine i funkcioniše kao samoregulatorna neprofitna asocijacija.

Tokijsku berzu održavaju i njome upravljaju njeni članovi. Godine 1951. Uvodi trgovinu fjučersima, 1956. kreće trgovina obveznicama, 1966. listiraju se državne obveznice, a 1969. uvodi se TOPIX indeks.

Godine 1985. otpočinje trgovina fjučersima na desetogodišnje državne obveznice, 1991. otvara se centralni depozitni i kliring sistem, 1997. počinje trgovina opcijama na akcije, a 1999. dolazi do liberalizacije brokerskih provizija i ukidanje fiksnog broja članova.

Dakle, na Tokijskoj berzi se trguje i akcijama i obveznicama i derivatima. Tokijska berza obuhvata oko 85% prometa hartija od vrednosti u zemlji. Ona kotira 2.091 kompanija, od kojih su 39 inostrane. Ima 121 članova, od kojih su 24 stranih.

Podeljena je u tri sekcije. Prva sekcija obuhvata oko 1.488 akcija najpoznatijih i najkvalitetnijih kompanija. Druga sekcija, otvorena 1961., obuhvata 568 akcija sa blažim kriterijumima listinga.

Treća sekcija berze obuhvata promet inostranih hartija. Postoji i tzv. Mother sector za akcije sa snažnim rastom koji obuhvata još 35 akcija. Oko 70% kompanija prve sekcije kotiraju se i na berzama u Osaki i Nagoji.

Trgovina se u celini odvija pomoću kompjuterskog sistema CORES, mada se do
aprila 1999. godine sa oko 150 najaktivnijih hartija trgovalo aukcionim izvikivanjem na parketu.

Parket je podeljen na šest velikih trgovačkih šaltera od kojih su pet za japanske hartije podeljene po industrijskoj pripadnosti dok je šesti, otvoren 1973., za inostrane hartije od vrednosti. Glavni deo prometa, oko 50%, odvija se posredstvom nekoliko velikih brokersko-dilerskih kuća.


CORES kompjuterski sistem uveden je 23. januara 1982. godine kada je obuhvatao 440 nedovoljno aktivnih hartija od vrednosti. Danas su u njega uključene sve akcije. Cena na otvaranju i posle prekida trgovanja uspostavlja se uz pomoć ITAJUS (Itayouse) aukcijskog sistema koji sprovodi posebni berzanski član Saitori.

Pored Tokijske berze, nacionalnom berzom smatra se i berza u Osaki. Uz to, postoji i šest regionalnih berzi u Nagoji, Kjotu, Hirošimi, Fukuoki, Nigati i Saporu. Na regionalne berze otpada oko 10% ukupnog prometa na svim berzama u Japanu.

Kao u SAD i u Japanu se na regionalnim berzama mogu kotirati odabrane hartije sa centralnih nacionalnih berzi. Kapitalizacija japanskih berzi iznosi oko polovine kapitalizacije američkih berzi.