Berze u Velikoj Britaniji

Londonska berza (London Stock Exchange) je glavna berza u Velikoj Britaniji. Zvanično je osnovana 1802. godine, iako je, u neinstitucionalnoj formi, trgovina hartijama od vrednosti u Londonu počela još u 17.veku, po kafanama i krčmama.

Posle temeljne reorganizacije finansijskog sistema 1986. godine, poznate kao „Veliki prasak“ (Big Bang), ova berza je prerasla u Međunarodnu berzu Ujedinjenog

Kraljevstva i Republike Irske (International Stock Exchange of the UK and Republik of Ireland Ltd – ISE) iako je i dalje u kolokvijalnom rečniku ostala poznata kao - London Stock Exchange (LSE).

Godine 1986. na berzu je uveden kompjuterski sistem SEAQ koji je znatno smanjio obim poslovanja na parketu. Ranije su u Velikoj Britaniji postojale nezavisne regionalne berze u Birmingemu, Bristolu, Lidsu, Liverpulu, Mančesteru, Glazgovu i Belfastu.

Danas su one samo lokalne podružnice Londonske berze sa elektronskim sistemima trgovanja. Poslednji nezavisni berzanski parket zatvoren je u Birmingemu 1989. godine.

Tržišna kapitalizacija Londonske berze je oko . kapitalizacije NYSE, ali je obim prometa srazmerno manji. Na ukupnom listingu je preko 2 600 kompanija od kojih
na inostrane otpada oko 20%.

Kada su u pitanju robne berze najstarija je Baltik berza, koja je smeštena u Londonu i funkcioniše kroz tri sekcije: ROBNA SEKCIJA i to: pšenica, ječam, heljda, ulje, uljarice, meso, krompir i derivati na sve pomenute proizvode) kao i dve uslužne sekcije: BRODSKA SEKCIJA i VAZDZHOPLOVNA SEKCIJA. Najreferentnija je berza za iznajmljivanje brodskog prostora.

Londonska robna berza (London Commodity Exchange) posluje od 1811. godine. nanjoj se trguje sa preko 100 vrsta robe: začini, lekovi, voskovi, gume, čajevi i sl.

Postoji i Londonska provizorna berza na kojoj su robe za trguvinu: sir, buter, slanina, salo, jaja, konzervirano meso. Zaseda jedanput nedeljno. Na Londonskoj berzi do skoro je postojalo tzv. tržište za nekotirane hartije od vrednosti (unlisted securities market – USM).

Od 1987. ngodine postojalo je i tzv. treće tržište (third market), kao tržište za mlade kompanije u razvoju, ali je 1990. udruženo sa USM.1995. godine formirano je Alternativno investiciono tržište (Alternative Investment Market) tj. AIM.

Na AIM-u učestvuje preko 850 kompanija. Ukupna kapitalizacija je iznosila oko 13, 3 milijardi funti sterlinga, a pojedinačna kapitalizacija kompanija na AIM se kretala od ispod 2 do više od 100 miliona funti sterlinga.

Uslovi pristupanja AIM su liberalniji od glavnog tržišta: nije potrebno imati minimalnu kapitalizaciju, minimalni broj akcija u javnom opticaju, dokumentovan prethodni tok sekundarnog trgovanja akcijama, niti posebnu dozvolu akcionara.

Dovoljno je imati nominovanog savetnika, angažovanog brokera, statutarnu slobodu raspolaganja akcijama, prijavna dokumenta i plaćenu godišnju proviziju AIM-a.

Postoje i specijalizovane robne berze u Velikoj Britaniji kao što su:
-Londonska berza metala
-Londonska berza nafte (International Petroleum Exchange-IPE),
-Londonska berza vune (London Wool Exchange-LWE),
-Londonska berza kaučuka,
-Londonska berza pamuka,
-Londonska berza kukuruza.

Londonska berza metala (London Metal Exchange-LME) je tržište na kome direktno, bez posrednika, trguju vlasnici bazičnih metala. Ona predstavlja najuticajnije globalno tržište za obojene metale.

Na ovoj berzi se obavljaju kako spot tako i terminske transakcije. Trguje se bakrom, olovom, cinkom, niklom, kalajem i aluminijumom i njihovim legurama. Trgovački proces se odvija u formi aukcije, glasnim izvikivanjem u dva trgovačka prstena.

Na ovoj berzi trguje se i opcijama na fjučers ugovore, a poravnanje transakcija se obavlja posredstvom Londonske kliring kuće (London Clearing House Ltd.)

Londonska međunarodna berza finansijskih fjučersa i opcija (London International Financial Futures and Options Exchange – LIFFE) je najveće tržište finansijskih fjučersa i opcija u Velikoj Britaniji i u Evropi.

I kod ove berze poravnanje transakcija se obavlja posredstvom Londonske kliring kuće. Elektronska trgovina (Automated Pit Trading – APT) uvedena je 1989. godine i ona realizuje naloge nakon završetka radnog vremena „žive trgovine“.

U trgovanju LIFFE je bila dosta vezana za Čikašku berzu opcija (CBOE) i međusobnu razmenu opcija. Godine 1992. dolazi do udruživanja sa Londonskom berzom opcija (London Traded Options Market) i nazivu se dodaje „i opcija“ ali se LIFFE akronim ne menja.

Godine 1996. Dolazi do udruživanja sa Londonskom robnom berzom (London Commodity Exchange) čime LIFFE postaje jedina berza u svetu koja obezbeđuje trgovinu fjučersima i opcijama na akcije, obveznice, kamate, nberzanske indekse i robe.

Uvode novi elektronski trgovački sistem LIFFE Conect tokom 2000. godine i postaju najveće elektronsko tržište derivata u Evropi sa globalnim pristupom i sa dnevnim prometom od 573 milijarde evra.

Od početka 2002. godine LIFFE je u vlasništvu Euronext- a. Ova berza je još više dobila na snazi kada je merdžovana odnosno udružena u jedinstvenu berzu sa Njujorškom berzom NYSE 1. januara 2008. godine, pa je dobila naziv NYSE/ Euronext berza (NYX).

U Velikoj Britaniji postoje i druge berze kao:
-Liverpulska berza pamuna,
-Liverpulska berza kukuruza, i
-Mančesterska kraljevska berza.