Events
Blog
Poslovi zaključeni na berzi, kao i svi drugi poslovi, trebaju se platiti odnosno naplatiti. To se obavlja u okviru treće faze u tehnologiji rada berze koja se zove plaćanje ili kliring i saldiranje. Plaćanja su moguća i van klirinške kuće, ali se gro plaćanja na berzi obavlja preko klirinške kuće.
Promptni poslovi se mogu plaćati i van i preko klirinške kuće, a terminski obavezno preko Klirinške kuće. Kod klirinške kuće vode se računi svih učesnika u trgovanju. Vode se i računi svih predmeta trgovanja, tako da se u klirinškoj kući suštinski vodi duplo odnosno dvojno računovodstvo.
Pošto se saldiranje vrši na kraju svakog radnog dana berze, klirinška kuća omogućava velike transakcione uštede, jer ona ne prenosi sa računa na račun potraživanja po svim izvršenim transakcijama, nego samo prenosti salda, što je mnogo racionalnije.
Kod robnih berzi neophodna je komunikacija berze sa mrežom ovlašćenih skladištara, kako bi se proverilo da li u skladištima (hladnjačama, silosima) postoji u dovoljnim količinama roba koja je predmet trgovanja.
Takođe, sama skladišta moraju da zadovolje određene kriterijume, u svom poslovanju, da bi mogla da uđu u mrežu ovlašćenih berzanskih skladištara.Roba se može nalaziti i u transportu, a tada kao dokaz o njenom postojanju koriste se raznovrsna transportna okumenta (konosman, teretnica, tovarni list i slično).
Klirinška kuća može biti u sastavu berze, kao njen deo, ili nezavisna institucija van berze koja obavlja kliring i saldiranje za više berzi. Savremene berze preferiraju prvu soluciju.
Prva klirinška kuća u svetu osnovana je u Londonu 1775. godine pod nazivom Bankers Clearing House. U SAD prva klirinška kuća osnovana je 1853. godine, pod nazivom New York Clearing House Assotiation. Danas je najveća kliring korporacija u SAD - National Securities Clearing Corporation (NSCC).
U Francuskoj je prva klirinška kuća osnovana u Parizu pod nazivom Chambre de Compensation 1872. godine. Na Beogradskoj berzi je tridesetih godina XX veka osnovan tzv. „Obračunski otsek“ Beogradske berze koji je vršio funkcije klirinške kuće.
Na kraju svakog radnog dana svaka transakcija u trgovini deriviranim hartijama od vrednosti - derivatima saldira se u Klirinškoj kući. Klirinška kuća preuzima dokumentaciju o zaključenim terminskim transakcijama radi provere i saldiranja, garantuje transakcije i saldira račune prema izvršenim transakcijama i promenama.
Klirinška kuća obavlja sledeće poslove i ispunjava nekoliko važnih uloga za ukupno funkcionisanje berzi i to:
-Vođenje računa svih igrača na berzi i njihovo saldiranje na kraju radnog dana, u skladu sa zaključenim transakcijama,
-Organizovanje i obezbeđivanje fizičke isporuke predmeta trgovanja, po dospeću transakcije,
-Praćenje i nadgledanje finansijskih operacija na berzi i finansijskog dela trgovanja,
-Prikupljanje i održavanje margine kod fjučers poslova i premije kod opcija, na nivou neophodnom za obezbeđenje trgovanja.
-Izveštavanje o trgovanju.Kod razvijene klirinške kuće uobičajen je sledeći put naloga na berzi:
1. Klijent daje nalog brokerskoj firmi,
2. Brokerska firma otvara nalog i predaje ga na berzu,
3. Nalog se uparuje i transakcija zaključuje,
4. Klirinška kuća preuzima dokumentaciju o zaključenim transakcijama, pregleda račune učesnika, garantuje transakcije i sravnjuje račune dnevno, prema izvršenim transakcijama.
Kod trgovine derivatima (fjučersima i opcijama), klirinška kuća pojavljuje se kao suprotna strana svakom pojedinačnom učesniku u trgovanju, u svakoj pojedinoj transakciji, i na taj način oslobađa kupce i prodavce od daljih direktnih obaveza jednih prema drugim.
Njihova je obaveza da zaključe posao, dogovore se o količini, ceni i rokovima trgovanja, a izvršenje ugovora prepuštaju Klirinškoj kući.
Kao druga strana u svakoj transakciji
-konačni kupac svakom prodavcu i konačni prodavac svakom kupcu -klirinška kuća je i garant trgovanju. Tako su učesnici u trgovanju lišeni brige o kreditnom bonitetu suprotne strane u trgovanju.
Svaka članica obavezna je da dnevno usklađuje visinu fondova uplaćenih kod klirinške kuće (posebno po osnovu margina i premije), i to u zavisnosti od broja i vrednosti transakcija koje zaključuje i koje joj klirinška kuća sravnjuje.
Depoziti uplaćeni za osiguranje pojedinačnih transakcija (margine), premije, garancijski
fondovi i ostala sredstva (surplus reserves) koje se vode kod klirinške kuće, stoje na raspoaganju za trenutno poravnanje spornih poslova.
Jednom otvorena terminska transakcija (fjučers i opcija) prelazi u nadležnost klirinške kuće koja se postalja kao suprotna strana prema svakom kupcu i prdavcu, kao neka vrsta posrednika. Na taj način, svaki učesnik u trgovanju nesmetano može da vodi poslove, bez obzira na zastoje, rizik i ponašanje drugih učesnika u trgovanju.
Osim klirinške kuće, preduslov za ovakvu organizaciju kliringa, predstavlja fungibilnost robe i ugovora. Klirinška kuća organizuje i fizičku isporuku robe, ukoliko to terminski ugovori predviđaju, pa i u tom pogledu oslobađa igrače-kupce i prodavce odgovornosti oko izvršavanja zakljčenih transakcija.
Delujući ovako, klirinška kuća odgovara za solidnost svake transakcije i njeno efektuiranje. Garancija se proteže, prema vrsti ugovora koji je članica potpisala sa klirinškom kućom, srazmerno iznosu koji članica drži kod klirinške kuće.
Mehanizam garancijskih depozita (depot de garantie) i margina (marge), kao vrsta finansijskog osiguranja, dozvoljava klirinškoj kući da preuzme odgovornost za izvršavanje svake transakcije.
Osim što nastupa u ime klijenta–igrača, klirinška kuća može da nastupa i u sopstveno ime, otvaraju pozicije, vode ih, likvidiraju. Na kraju, klirinška kuća ima obavezu da dnevno objavljuje zbirne podatke o trgovanju: obim trgovanja (trading volume), kao zbir svih transakcija koje su tog dana zaključene po određenoj aktivi, te nepokrivena ponuda i tražnja (open interes), kao zbir svih otvorenih pozicija fjučersa i opcija.
Izvršenje (likvidacija, saldiranje) berzanskih poslova sastoji se od ispunjenja preuzetih ugovornih obaveza od strane određenih subjekata i u određenim rokovima.Dnevni poslovi se uvek izvršavaju efektivno tj. predajom materijala i isplatom cene, dok se terminski poslovi mogu izvršavati i neefektivno (kompenzaciono) za neke buduće robe i buduće ugovore.
Nakon kliringa vrši se saldiranje nastalih obaveza u vidu isporuka roba odnosno hartija i plaćanja cene. Od trenutka ustanovljavanja obaveza, tj. usaglašenosti detalja dalje davanjem centralne garancije za saldiranje trgovanja.
To znači da klirinška kuća izvršava neispunjene obaveze prodajnog brokera (isporukom robe odnosno hartija koje kupuje na tržištu) odnosno kupovnog brokera (plaćnjem robe odnosno hartija).
Ovim se ohrabruje trgovanje na berzi i sprečava sistemski kolaps tržišta, koji može nastati ako značajni tržišni učesnici nisu u mogućnosti da ispune svoje obaveze. Glavni rizik na berzanskim poslovima nastaje usled vremenskog razmaka koji obično postoji između plaćanja i isporuke.
Naime, kada jedna strana izvrši plaćanje ili isporuči robe odnosno hartije od vrednosti pre druge ugovorne strane, nastaje kreditni rizik ekvivalentan ukupnom iznosu unapred prenete imovine, robe ili novca.
Postoje i drugi izvori rizika koji su više vezani za funkcionisanje sistema kao celine, nego za bilateralne odnose kupca i prodavca. Operacioni rizik je povezan sa slomom neke tehnološke komponente sistema prenosa, kliringa i saldiranja, kao što je greška kompjutera ili komunikacije. Ovakve greške mogu da nanesu ogromne štete ukupnom imovinskom i berzanskom sistemu.
U zavisnosti od toga da li se jedan posao izvršava neposredno ili posredno, moguće je da se uspostavi više pravnih odnosa. Kada se posao izvršava preko berzanskih posrednika uspostavljaju se sledeći odnosi: prvo, između lica koje namerava da kupi (proda) neki materijal i posrednika-interni odnos. Drugo, između berzanskih posrednika – eksterni odnos.
Treće, između lica koja su dala naloge za kupovinu (prodaju) berzanskog materijala -zavisni odnos. Obaveze preuzete iz berzanskih poslova, izvršavaju se tačno određenog dana ili u okviru vremenskog perioda sa fiksno utvrđenim krajnjim danom za izvršenje. Zato se smatra da berzanski poslovi spadaju u poslove sa fiksnim rokom ispunjenja.
Kada se radi o izvršenju promptnih poslova, berzanskim pravilima se može predvideti da se moraju predati materijali koji su predmet trgovine, pre nego što se zaključi posao.
Za izvršenje terminskih poslova od velikog značaja je klirinška kuća, koja se pojavljuje kao garant izvršenja obaveza iz zaključenih poslova. Takođe, pravilo je da berze zahtevaju polaganje određenih sredstava na ime obezbeđenja izvršenja posla.
To pokriće može biti u novcu ili hartijama od vrednosti, koje se kotiraju na berzi i koje se kao takve mogu da realizuju.
Poseban doprinos podizanju efikasnosti funkcionisanja finansijskog tržišta je automatizacija i kompjuterizacija kliring procesa. Kliring proces se, uglavnom, obavlja komjuterizovano i to u dve faze:
Prva faza podrazumeva slanje izveštaja o obavljenim transakcijama, njihovo upoređivanje u tzv. kliring korporacijama i otklanjanje eventualnih neslaganja.
Druga faza obuhvata konačno sravnjenje (saldiranje). Automatizacija ovog postupka omogućena je postignutim visokim nivoom imobilizacije hartija od vrednosti. Kao posledica transakcije više ne dolazi do fizičkog premeštanja efekata.
Samo se uvećavaju, saldiraju i smanjuju računi pojedinih depozitara kod glavne depozitne ustanove za hartije od vrednosti. U SAD to je „ Depositary Trust Company“- DTC). DTC je u vlasništvu NYSE, AMEX, NASDAQ i velikih brokersko-dilerskih kuća i banaka, a njen rad reguliše SEC i Sistem federalnih rezervi.
Promptni poslovi se mogu plaćati i van i preko klirinške kuće, a terminski obavezno preko Klirinške kuće. Kod klirinške kuće vode se računi svih učesnika u trgovanju. Vode se i računi svih predmeta trgovanja, tako da se u klirinškoj kući suštinski vodi duplo odnosno dvojno računovodstvo.
Pošto se saldiranje vrši na kraju svakog radnog dana berze, klirinška kuća omogućava velike transakcione uštede, jer ona ne prenosi sa računa na račun potraživanja po svim izvršenim transakcijama, nego samo prenosti salda, što je mnogo racionalnije.
Kod robnih berzi neophodna je komunikacija berze sa mrežom ovlašćenih skladištara, kako bi se proverilo da li u skladištima (hladnjačama, silosima) postoji u dovoljnim količinama roba koja je predmet trgovanja.
Takođe, sama skladišta moraju da zadovolje određene kriterijume, u svom poslovanju, da bi mogla da uđu u mrežu ovlašćenih berzanskih skladištara.Roba se može nalaziti i u transportu, a tada kao dokaz o njenom postojanju koriste se raznovrsna transportna okumenta (konosman, teretnica, tovarni list i slično).
Klirinška kuća može biti u sastavu berze, kao njen deo, ili nezavisna institucija van berze koja obavlja kliring i saldiranje za više berzi. Savremene berze preferiraju prvu soluciju.
Prva klirinška kuća u svetu osnovana je u Londonu 1775. godine pod nazivom Bankers Clearing House. U SAD prva klirinška kuća osnovana je 1853. godine, pod nazivom New York Clearing House Assotiation. Danas je najveća kliring korporacija u SAD - National Securities Clearing Corporation (NSCC).
U Francuskoj je prva klirinška kuća osnovana u Parizu pod nazivom Chambre de Compensation 1872. godine. Na Beogradskoj berzi je tridesetih godina XX veka osnovan tzv. „Obračunski otsek“ Beogradske berze koji je vršio funkcije klirinške kuće.
Na kraju svakog radnog dana svaka transakcija u trgovini deriviranim hartijama od vrednosti - derivatima saldira se u Klirinškoj kući. Klirinška kuća preuzima dokumentaciju o zaključenim terminskim transakcijama radi provere i saldiranja, garantuje transakcije i saldira račune prema izvršenim transakcijama i promenama.
Klirinška kuća obavlja sledeće poslove i ispunjava nekoliko važnih uloga za ukupno funkcionisanje berzi i to:
-Vođenje računa svih igrača na berzi i njihovo saldiranje na kraju radnog dana, u skladu sa zaključenim transakcijama,
-Organizovanje i obezbeđivanje fizičke isporuke predmeta trgovanja, po dospeću transakcije,
-Praćenje i nadgledanje finansijskih operacija na berzi i finansijskog dela trgovanja,
-Prikupljanje i održavanje margine kod fjučers poslova i premije kod opcija, na nivou neophodnom za obezbeđenje trgovanja.
-Izveštavanje o trgovanju.Kod razvijene klirinške kuće uobičajen je sledeći put naloga na berzi:
1. Klijent daje nalog brokerskoj firmi,
2. Brokerska firma otvara nalog i predaje ga na berzu,
3. Nalog se uparuje i transakcija zaključuje,
4. Klirinška kuća preuzima dokumentaciju o zaključenim transakcijama, pregleda račune učesnika, garantuje transakcije i sravnjuje račune dnevno, prema izvršenim transakcijama.
Kod trgovine derivatima (fjučersima i opcijama), klirinška kuća pojavljuje se kao suprotna strana svakom pojedinačnom učesniku u trgovanju, u svakoj pojedinoj transakciji, i na taj način oslobađa kupce i prodavce od daljih direktnih obaveza jednih prema drugim.
Njihova je obaveza da zaključe posao, dogovore se o količini, ceni i rokovima trgovanja, a izvršenje ugovora prepuštaju Klirinškoj kući.
Kao druga strana u svakoj transakciji
-konačni kupac svakom prodavcu i konačni prodavac svakom kupcu -klirinška kuća je i garant trgovanju. Tako su učesnici u trgovanju lišeni brige o kreditnom bonitetu suprotne strane u trgovanju.
Svaka članica obavezna je da dnevno usklađuje visinu fondova uplaćenih kod klirinške kuće (posebno po osnovu margina i premije), i to u zavisnosti od broja i vrednosti transakcija koje zaključuje i koje joj klirinška kuća sravnjuje.
Depoziti uplaćeni za osiguranje pojedinačnih transakcija (margine), premije, garancijski
fondovi i ostala sredstva (surplus reserves) koje se vode kod klirinške kuće, stoje na raspoaganju za trenutno poravnanje spornih poslova.
Jednom otvorena terminska transakcija (fjučers i opcija) prelazi u nadležnost klirinške kuće koja se postalja kao suprotna strana prema svakom kupcu i prdavcu, kao neka vrsta posrednika. Na taj način, svaki učesnik u trgovanju nesmetano može da vodi poslove, bez obzira na zastoje, rizik i ponašanje drugih učesnika u trgovanju.
Osim klirinške kuće, preduslov za ovakvu organizaciju kliringa, predstavlja fungibilnost robe i ugovora. Klirinška kuća organizuje i fizičku isporuku robe, ukoliko to terminski ugovori predviđaju, pa i u tom pogledu oslobađa igrače-kupce i prodavce odgovornosti oko izvršavanja zakljčenih transakcija.
Delujući ovako, klirinška kuća odgovara za solidnost svake transakcije i njeno efektuiranje. Garancija se proteže, prema vrsti ugovora koji je članica potpisala sa klirinškom kućom, srazmerno iznosu koji članica drži kod klirinške kuće.
Mehanizam garancijskih depozita (depot de garantie) i margina (marge), kao vrsta finansijskog osiguranja, dozvoljava klirinškoj kući da preuzme odgovornost za izvršavanje svake transakcije.
Osim što nastupa u ime klijenta–igrača, klirinška kuća može da nastupa i u sopstveno ime, otvaraju pozicije, vode ih, likvidiraju. Na kraju, klirinška kuća ima obavezu da dnevno objavljuje zbirne podatke o trgovanju: obim trgovanja (trading volume), kao zbir svih transakcija koje su tog dana zaključene po određenoj aktivi, te nepokrivena ponuda i tražnja (open interes), kao zbir svih otvorenih pozicija fjučersa i opcija.
Izvršenje (likvidacija, saldiranje) berzanskih poslova sastoji se od ispunjenja preuzetih ugovornih obaveza od strane određenih subjekata i u određenim rokovima.Dnevni poslovi se uvek izvršavaju efektivno tj. predajom materijala i isplatom cene, dok se terminski poslovi mogu izvršavati i neefektivno (kompenzaciono) za neke buduće robe i buduće ugovore.
Nakon kliringa vrši se saldiranje nastalih obaveza u vidu isporuka roba odnosno hartija i plaćanja cene. Od trenutka ustanovljavanja obaveza, tj. usaglašenosti detalja dalje davanjem centralne garancije za saldiranje trgovanja.
To znači da klirinška kuća izvršava neispunjene obaveze prodajnog brokera (isporukom robe odnosno hartija koje kupuje na tržištu) odnosno kupovnog brokera (plaćnjem robe odnosno hartija).
Ovim se ohrabruje trgovanje na berzi i sprečava sistemski kolaps tržišta, koji može nastati ako značajni tržišni učesnici nisu u mogućnosti da ispune svoje obaveze. Glavni rizik na berzanskim poslovima nastaje usled vremenskog razmaka koji obično postoji između plaćanja i isporuke.
Naime, kada jedna strana izvrši plaćanje ili isporuči robe odnosno hartije od vrednosti pre druge ugovorne strane, nastaje kreditni rizik ekvivalentan ukupnom iznosu unapred prenete imovine, robe ili novca.
Postoje i drugi izvori rizika koji su više vezani za funkcionisanje sistema kao celine, nego za bilateralne odnose kupca i prodavca. Operacioni rizik je povezan sa slomom neke tehnološke komponente sistema prenosa, kliringa i saldiranja, kao što je greška kompjutera ili komunikacije. Ovakve greške mogu da nanesu ogromne štete ukupnom imovinskom i berzanskom sistemu.
U zavisnosti od toga da li se jedan posao izvršava neposredno ili posredno, moguće je da se uspostavi više pravnih odnosa. Kada se posao izvršava preko berzanskih posrednika uspostavljaju se sledeći odnosi: prvo, između lica koje namerava da kupi (proda) neki materijal i posrednika-interni odnos. Drugo, između berzanskih posrednika – eksterni odnos.
Treće, između lica koja su dala naloge za kupovinu (prodaju) berzanskog materijala -zavisni odnos. Obaveze preuzete iz berzanskih poslova, izvršavaju se tačno određenog dana ili u okviru vremenskog perioda sa fiksno utvrđenim krajnjim danom za izvršenje. Zato se smatra da berzanski poslovi spadaju u poslove sa fiksnim rokom ispunjenja.
Kada se radi o izvršenju promptnih poslova, berzanskim pravilima se može predvideti da se moraju predati materijali koji su predmet trgovine, pre nego što se zaključi posao.
Za izvršenje terminskih poslova od velikog značaja je klirinška kuća, koja se pojavljuje kao garant izvršenja obaveza iz zaključenih poslova. Takođe, pravilo je da berze zahtevaju polaganje određenih sredstava na ime obezbeđenja izvršenja posla.
To pokriće može biti u novcu ili hartijama od vrednosti, koje se kotiraju na berzi i koje se kao takve mogu da realizuju.
Poseban doprinos podizanju efikasnosti funkcionisanja finansijskog tržišta je automatizacija i kompjuterizacija kliring procesa. Kliring proces se, uglavnom, obavlja komjuterizovano i to u dve faze:
Prva faza podrazumeva slanje izveštaja o obavljenim transakcijama, njihovo upoređivanje u tzv. kliring korporacijama i otklanjanje eventualnih neslaganja.
Druga faza obuhvata konačno sravnjenje (saldiranje). Automatizacija ovog postupka omogućena je postignutim visokim nivoom imobilizacije hartija od vrednosti. Kao posledica transakcije više ne dolazi do fizičkog premeštanja efekata.
Samo se uvećavaju, saldiraju i smanjuju računi pojedinih depozitara kod glavne depozitne ustanove za hartije od vrednosti. U SAD to je „ Depositary Trust Company“- DTC). DTC je u vlasništvu NYSE, AMEX, NASDAQ i velikih brokersko-dilerskih kuća i banaka, a njen rad reguliše SEC i Sistem federalnih rezervi.
