Events
Blog
Predmet berzanskog poslovanja kod svih berzi, može biti:
• Roba: žitarice (pšenica, kukuruz, ječam),šećer, kafa, kakao, koža, kaučuk, pamuk i neke druge sirivine, polufabrikati i metali, obično obojeni kao što su bakar, olovo,cink, kalaj,srebro, nafta, gas i derivati i dr., kao i papiri koji dokazuju njihovo vlasništvo (skladišnica odnosno robin zapis i tovarni list);
• Domaći novac u depozitnom obliku i papiri na bazi njega izdati;
• Strani novac: valute, efektni inostrani novac i devize i
• Hartije od vrednosti: akcije i obveznice (različite po nominalnoj vrednosti, poreklu emisije i dividendi, odnosno kamati koju donose).
Profesor Ćirović u hartije od vrednosti ubraja:
• akcije,
• dužničke hartije od vrednosti,
• varante i
• depozitne potvrde .
Domaći i strani novac obično se plasiraju i pozajmljuju direktno preko banaka tj. u vanberzanskoj trgovini. Tako da su prave berzanske robe pomenuta materijalna dobra i dugoročni vrednosni papiri tzv. efekti (pre svega akcije i obveznice).
„Kao što je već rečeno, berzanska roba je roba kojom se trguje bez uzorka, na osnovu prezentiranih hartija koje dokazuju vlasništvo nad robom.Pošto robe nisu najčešće prisutne na robnim berzama, vlasništvo nad njima se dokazuje prezentacijom odgovarajućih hartija.Najčešće su to skladišnica i teretnica.“
Skladišnica je dokument koji dokazuje da je roba smeštena u određeno skladište. U njoj je upisana količina, kvalitet i ime vlasnika.Zbog toga je često zovu i vlasnički list.
Skladišnica ima dva dela:
1. Priznanica da je roba skladištena i
2. Založnica (warrant).Založnica se može indosirati na novog vlasnika robe nakon sklapanja posla na berzi.
Takođe, se na osnovu nje, kao znaka zaloga robe, mogu dobiti bankarski zajmovi. Često se u praksi susreće termin „dokerski varant“ jer se berzanska roba najčešće prevozi brodom, pa skladišnicu izdaje lički skladištar zvani doker.
Taj dokument daje pravo za raspolaganje robom. Pošto skladištar potvrđuje da vlasnik ima uskladištenu robu kojom može slbodno raspolagati u robnom prometu ovaj dokument se u praksi naziva i robni zapis.
Za materijalne robne zapise mora se voditi komplikovan proces evidentiranja i arhiviranja, a mana im je što se stalno moraju prenositi između skladištara, vlasnika uskladištene robe i imaoca prava zaloge.
Zbog toga, da bi bili pravi berzanski materijal, slično akcijama i drugim korporativnim hartijama od vrednosti, oni moraju biti dematerijalizovane.
Dematerijalizacija robnih zapisa podrazumeva postojanje elektronske baze podataka,pri čemu se vrsta i način ostvarivanja prava registruje putem elektronskih zapisa,na računima ulagača, uz izdavanje odgovarajućih potvrda.
Kada se ovo postigne isključiće se skladišnica iz primene Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
Konosman ili teretnica (Connaissment,Konossement, Polica di carico, Bill of lading)je posebna isprava u pomorskom prevozu koja služi kao dokaz, kojom brodar potvrđuje da je primio određenu robu i određene količine radi prevoza, na određenom putu u pomorskom transportu, odnosno da je zaključio ugovor o pomorskom prevozu, kojom se ispravom teretnicom (konsmanom) obavezuje da će robu predati ovlašćenom licu imaocu teretnice, odnosno konosmana u luci opredelenja.
„Teretnica ili konomsman, u praksi služi dao dokaz da je zaključen ugovor o pomorskom prevozu, ali i kao pismeni dokaz (potvrda) da je roba primljena od strane brodara radi prevoza.
Teretnica je u isto vreme i hartija od vrednosti kojom se vrši i prenos vlasništva na robi (M.Standardni kvalitet pojedinih vrsta robe se određuje prema prirodnim osobinama (dužina vlakna kod pamuka, vune), po stranim primesama, po usvojenoj jedinici mere,hemijskom sastavu, specifičnoj težini, količini defektnih delova sadržanih obično u robi (lomljena zrna) kod žitarica i drugo.
Pored materijalnih dobara u berzanske robe spadaju usluge, novac, devize i raznovrsne hartije od vrednosti.Berza propisuje vrstu robe, odnosno hartija od vrednosti i drugih berzanskih instrumenata koji se nalaziti na njenom listing odnosno kotaciji, kao i uslove i postupak za prijem i skidanje robe sa listinga odnopsno kotacije.
Listing robne berze predstavlja spisak roba i instrumenata kojima se može trgovati na organizovnaom tržištu berze, a sve se to reguliše aktima berze.Poslove vezane za listing vrši, najčešće,berznaska Komisija za listing, koju imenuje Uprvni odbor berze iz reda zaposlenih koji imaju kvalifikaciju i ovlašćenje za rad na berzi, akcionara i članova Berze.
Da bi bila primljena na listing potrebno je da roba ispunjava određene uslove: minimalna količina robe i propisani standardi koje ona mora ispuniti.
Ako roba ne ispunjava te uslove za nju važe blaži standardi, pa se sa njom trguje u vanberzanskoj trgovini. Daje se primer minimalnog kvaliteta za robe pšenicu i kukuruz na američkoj/evropskoj (NYX) berzi da bi ove robe bile primljene na listing berze, a standardi su propisani i za sve druge berzanske robe.
Žitaricama se najviše trguje na Čikašnoj i Vinipeg berzi, nafti na Londonskoj i Njujorkoj berzi, metalima na Londonskoj berzi metala, šečeru i krompiru na Londonskoj robnoj berzi, svili na Pekinškoj berzi i berzi Jokohasma, vuni na berzi u Sidneju.
Sorte pšenice kojima se trguje na Ćikaškoj berzi (CBOT) su: Soft Red Winter, Hard Red Winter, Dark Northem Spring i Nortem Spring prvog i drugog kvaliteta.
Najčešća sorta kukuruza kojom se trguje na Čikaškoj berzi (CBOT) je Yellow Corn.Pravilnikom o kvalitetu robe koja se kupuje i prodaje na robnoj berzi („Službeni list SRJ“, br 5/97) propisuje standarde kvaliteta robe kojom se može trgovati na robnoj berzi.
Roba koja je predmet berzanskog poslovanja mora imati sertifikat o kvalitetu koji izdaje ovlašćeno pravno lice za kontrolu kvaliteta, kao i dokaz da je roba uskladištena i da se čuva u skladu sa propisima o uskladištenji i čuvanju robe.
Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi koji su predmet berzanskog poslovanja moraju imati fitosanitarnu potvrdu i veterinarsku potvrdusa rokom važenja.Količina isporučene robe utvrđuje se u momentu isporuke i dozvoljeno je otstupanje od 5% od ugovorene količine uz korekciju ugovorene vrednosti i odgovrajuće pravdanje.
Spisak robe koja mora ispunjavati uslove u pogledu kvaliteta predmet je berzanskog Pravilnika.(Milovanović i ostali, 2008) Osnovni uslovi koje kompanija mora da ispuni da bi se njene akcije kotirale na
NYSE su sledeći:
• da ima najmanje 2 000 akcionara koji su u posedu zaokruženih partija akcija – od po 100 akcija – (Round Lots);
• da ima najmanje 1 milion emitovanih akcija koje su javno u posedu najmanje 2 000 akcionara;
• da godišnje stvara najmanje $ 2, 5 miliona bruto profita;
• da kontinuirano publikuje svoj finansijski izveštaj;
• i da plati odgovarajuću cenu listinga.
Da bi kompanija zadržala svoj listing na NYSE ona mora da kvartalno objavljuje svoj izveštaj o ostvarenom prometu, godišnje da objavljuje svoj finansijski izveštaj, zabrani trgovinu „na kratko“ zaposlenih (insider short selling) i dobije odobrenje od SEC za formulare o zastupanju na skupštini koje šalje svojim akcionarima.
Trgovina „na kratko“(short selling) podrazumeva prodaju hartija od vrednosti u trenutku njihove visoke cene i njihovu kasniju kupovinu po očekivanoj nižoj ceni. O ovoj vrsti berzanske trgovine biće više reči u nastavku.
Mnogi smatraju da listing tj. kotacija na berzi ima više pozitivnih implikacija po kompaniju. Prvo, kotirana preduzeća imaju određenu dozu besplatne promocije u medijima (posebno onima namenjenim investicionoj publici) naročito ako se njihovom akcijom aktivno trguje.
Drugo, listing podiže reputaciju i prestiž preduzeća.Treće, time se, usled podizanja likvidnosti, podstiče prodaja efekata korporacije na primarnom finansijskom tržištu i smanjuje cena pribavljanja dodatnog kapitala.
Neki dokazuju da je prinos na hartije od vrednosti na NYSE veći nego na OTC tržištu dok drugi tvrde da je to posledica loših rezultata inicijalnih javnih ponuda na OTC tržištu i da ne predstavlja opštu karakteristiku ovog tržišta.
Neki, pak, smatraju da je likvidnost na OTC tržištu zadovoljavajuća kao i da besplatna medijska pokrivenost određenih korporacija pre svega proističe iz njihove veličine, a ne iz toga što su registrovana na NYSE (ili nekoj drugoj berzi) ili ne.
Pored toga, više od polovine ukupne vrednosti prometa hartija od vrednosti u SAD ostvaren je, ne posredstvom berzi, već posredstvom OTC tržišta i većina hartija od vrednosti na OTC tržištu nisu kotirane ni na jednoj berzi.
Stoga ćemo u nastavku analizirati OTC tržište kao važan deo sekundarnog finansijskog tržišta SAD.Radi uspešnog funkcionisanja berzanskog tržišta potrebno je obezbediti odgovarajuću dubinu tržišta koje bi se pozitivno odrazilo na stabilnost cena, jer kretanje cena u velikoj meri zavisi od stepena likvidnosti tržišta.
Ako je likvidnost tržišta nedovoljna teško je pronaći drugu uogvornu stranu i samim tim volatilnost cena je veća nego u slučaju visoke likvidnosti tržišta.Svaki investitor očekuje određenu stopu prinosa na berzanski materijal u koji ulaže.Očekivane stope prinosa su rzaličite za pojedine berzanske materijale.
Ako ulažete u nešto potpuno sigurno (zlato, državna obveznica, kvalitetna akcija) stopa prinosa je niža. Ako ulažete u poznatu kompaniju manji je rizik investicije nego kad ulažete u manju nepoznatu kompaniju. Drugim rečima, svaki nivo rizičnosti ulaganja ima različite nivoe stope očekivanih prinosa.
Saglasno racionalno očekivanoj riziko averziji ulagača viširizik podrazumeva višu, a niži rizik nižu stopu prinosa.
Berzanski listing pedstavlja kompanije čije robe i vrednosni papiri mogu da se pojavljuju u procesu kupovine i prodaje na berzi.Prvoklasne kompanije imaju mogućnost da svoje berzanske materijale prodaju kontinuirano i na pultu- ringu berze, dok drugorazredne kompanije posluju u vanberzanskoj trgovini.
Na Beogradskoj berzi najlikvidnije kompanije, sa pravom kontinuiranje trgovine na berzi, su u indeksu Belex 15, a ostale u indeksu Belex /fm.100. Američka berza NASDAK (NASDAQ) ima na listing samo kompanije visokih tehnologija.
Pravilo je da jedna kompanija može biti na listingu samo jedne berze, jake kompanije su na listingu međunarodnih, a slabije na lokalnim berzama.Zadatak listinga je da obezbedi da se na berzi nađu što kvalitetniji predmeti trgovanja.Na robnim berzama, ova funkcija se iscrpljuje u obezbeđenju određenog kvaliteta i količine robe (lotova) kojima se na berzi trguje.
Tako se, uz robne berze, u ovom delu procesa berzanskog poslovanja, vezuju službe za proveru kvaliteta i kvantiteta robe, ili se ovaj posao poverava sprecijalizovanim agencijama za proveru kvaliteta i kvantiteta robe, čija su uverenja validna (na primer Lojd u Velikoj Britaniji, Romkontrol u Rumuniji, Jugoinspekt u Srbiji i slično).
Svrha ovog postupka je obezbeđivanje sigurnosti trgovanja i uvođenje odgovornosti za ono što se na berzi dešava. U slučaju da se ispostavi da određeni lot robe nije deklarisanog kvaliteta, ili u deklarisanoj količini, onda se smatra da je odgovorna agencija za procenu kvaliteta i kvantiteta robe, ako je ona pre toga izdala validno uverenje da se radi o proverenoj robi.
Od posebne važnosti je proces usklađenosti robe sa berzanskim standardima. U slučaju da standardi proizvoda ne odgovaraju onome što je propisano u pravilima berze plaćaju se bonifikacije kod preuzimanja robe.
Kod berzi materijalnih dobara, usluga, novca i devizase ne formiraju se posebni listinzi, nego su robe svrstane po kvalitetu odnosno lotovima, dok hartije od vrednosti (akcije i obveznice) moraju ispuniti uslove listinga.
• Roba: žitarice (pšenica, kukuruz, ječam),šećer, kafa, kakao, koža, kaučuk, pamuk i neke druge sirivine, polufabrikati i metali, obično obojeni kao što su bakar, olovo,cink, kalaj,srebro, nafta, gas i derivati i dr., kao i papiri koji dokazuju njihovo vlasništvo (skladišnica odnosno robin zapis i tovarni list);
• Domaći novac u depozitnom obliku i papiri na bazi njega izdati;
• Strani novac: valute, efektni inostrani novac i devize i
• Hartije od vrednosti: akcije i obveznice (različite po nominalnoj vrednosti, poreklu emisije i dividendi, odnosno kamati koju donose).
Profesor Ćirović u hartije od vrednosti ubraja:
• akcije,
• dužničke hartije od vrednosti,
• varante i
• depozitne potvrde .
Domaći i strani novac obično se plasiraju i pozajmljuju direktno preko banaka tj. u vanberzanskoj trgovini. Tako da su prave berzanske robe pomenuta materijalna dobra i dugoročni vrednosni papiri tzv. efekti (pre svega akcije i obveznice).
„Kao što je već rečeno, berzanska roba je roba kojom se trguje bez uzorka, na osnovu prezentiranih hartija koje dokazuju vlasništvo nad robom.Pošto robe nisu najčešće prisutne na robnim berzama, vlasništvo nad njima se dokazuje prezentacijom odgovarajućih hartija.Najčešće su to skladišnica i teretnica.“
Skladišnica je dokument koji dokazuje da je roba smeštena u određeno skladište. U njoj je upisana količina, kvalitet i ime vlasnika.Zbog toga je često zovu i vlasnički list.
Skladišnica ima dva dela:
1. Priznanica da je roba skladištena i
2. Založnica (warrant).Založnica se može indosirati na novog vlasnika robe nakon sklapanja posla na berzi.
Takođe, se na osnovu nje, kao znaka zaloga robe, mogu dobiti bankarski zajmovi. Često se u praksi susreće termin „dokerski varant“ jer se berzanska roba najčešće prevozi brodom, pa skladišnicu izdaje lički skladištar zvani doker.
Taj dokument daje pravo za raspolaganje robom. Pošto skladištar potvrđuje da vlasnik ima uskladištenu robu kojom može slbodno raspolagati u robnom prometu ovaj dokument se u praksi naziva i robni zapis.
Za materijalne robne zapise mora se voditi komplikovan proces evidentiranja i arhiviranja, a mana im je što se stalno moraju prenositi između skladištara, vlasnika uskladištene robe i imaoca prava zaloge.
Zbog toga, da bi bili pravi berzanski materijal, slično akcijama i drugim korporativnim hartijama od vrednosti, oni moraju biti dematerijalizovane.
Dematerijalizacija robnih zapisa podrazumeva postojanje elektronske baze podataka,pri čemu se vrsta i način ostvarivanja prava registruje putem elektronskih zapisa,na računima ulagača, uz izdavanje odgovarajućih potvrda.
Kada se ovo postigne isključiće se skladišnica iz primene Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
Listing robne berze predstavlja spisak roba i instrumenata kojima se može trgovati
na organizovnaom tržištu berze, a sve se to reguliše aktima berze.
Konosman ili teretnica (Connaissment,Konossement, Polica di carico, Bill of lading)je posebna isprava u pomorskom prevozu koja služi kao dokaz, kojom brodar potvrđuje da je primio određenu robu i određene količine radi prevoza, na određenom putu u pomorskom transportu, odnosno da je zaključio ugovor o pomorskom prevozu, kojom se ispravom teretnicom (konsmanom) obavezuje da će robu predati ovlašćenom licu imaocu teretnice, odnosno konosmana u luci opredelenja.
„Teretnica ili konomsman, u praksi služi dao dokaz da je zaključen ugovor o pomorskom prevozu, ali i kao pismeni dokaz (potvrda) da je roba primljena od strane brodara radi prevoza.
Teretnica je u isto vreme i hartija od vrednosti kojom se vrši i prenos vlasništva na robi (M.Standardni kvalitet pojedinih vrsta robe se određuje prema prirodnim osobinama (dužina vlakna kod pamuka, vune), po stranim primesama, po usvojenoj jedinici mere,hemijskom sastavu, specifičnoj težini, količini defektnih delova sadržanih obično u robi (lomljena zrna) kod žitarica i drugo.
- Berzanske robe mogu biti:
- [You must be registered and logged in to see this image.]
- Najznačajnije berzanske robe:
- [You must be registered and logged in to see this image.]
Pored materijalnih dobara u berzanske robe spadaju usluge, novac, devize i raznovrsne hartije od vrednosti.Berza propisuje vrstu robe, odnosno hartija od vrednosti i drugih berzanskih instrumenata koji se nalaziti na njenom listing odnosno kotaciji, kao i uslove i postupak za prijem i skidanje robe sa listinga odnopsno kotacije.
Listing robne berze predstavlja spisak roba i instrumenata kojima se može trgovati na organizovnaom tržištu berze, a sve se to reguliše aktima berze.Poslove vezane za listing vrši, najčešće,berznaska Komisija za listing, koju imenuje Uprvni odbor berze iz reda zaposlenih koji imaju kvalifikaciju i ovlašćenje za rad na berzi, akcionara i članova Berze.
Da bi bila primljena na listing potrebno je da roba ispunjava određene uslove: minimalna količina robe i propisani standardi koje ona mora ispuniti.
Ako roba ne ispunjava te uslove za nju važe blaži standardi, pa se sa njom trguje u vanberzanskoj trgovini. Daje se primer minimalnog kvaliteta za robe pšenicu i kukuruz na američkoj/evropskoj (NYX) berzi da bi ove robe bile primljene na listing berze, a standardi su propisani i za sve druge berzanske robe.
- Psenica:
- [You must be registered and logged in to see this image.]
- Kukuruz:
- [You must be registered and logged in to see this image.]
Radi uspešnog poslovanja berze potrebno je obezbediti odgovarajuću dubinu
tržišta i likvidnot tržišta. Od dubine tržišta zavisi stabilnost cena, a od likvidnosti
tržišta volativnost cena.
Žitaricama se najviše trguje na Čikašnoj i Vinipeg berzi, nafti na Londonskoj i Njujorkoj berzi, metalima na Londonskoj berzi metala, šečeru i krompiru na Londonskoj robnoj berzi, svili na Pekinškoj berzi i berzi Jokohasma, vuni na berzi u Sidneju.
Sorte pšenice kojima se trguje na Ćikaškoj berzi (CBOT) su: Soft Red Winter, Hard Red Winter, Dark Northem Spring i Nortem Spring prvog i drugog kvaliteta.
Najčešća sorta kukuruza kojom se trguje na Čikaškoj berzi (CBOT) je Yellow Corn.Pravilnikom o kvalitetu robe koja se kupuje i prodaje na robnoj berzi („Službeni list SRJ“, br 5/97) propisuje standarde kvaliteta robe kojom se može trgovati na robnoj berzi.
Roba koja je predmet berzanskog poslovanja mora imati sertifikat o kvalitetu koji izdaje ovlašćeno pravno lice za kontrolu kvaliteta, kao i dokaz da je roba uskladištena i da se čuva u skladu sa propisima o uskladištenji i čuvanju robe.
Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi koji su predmet berzanskog poslovanja moraju imati fitosanitarnu potvrdu i veterinarsku potvrdusa rokom važenja.Količina isporučene robe utvrđuje se u momentu isporuke i dozvoljeno je otstupanje od 5% od ugovorene količine uz korekciju ugovorene vrednosti i odgovrajuće pravdanje.
Spisak robe koja mora ispunjavati uslove u pogledu kvaliteta predmet je berzanskog Pravilnika.(Milovanović i ostali, 2008) Osnovni uslovi koje kompanija mora da ispuni da bi se njene akcije kotirale na
NYSE su sledeći:
• da ima najmanje 2 000 akcionara koji su u posedu zaokruženih partija akcija – od po 100 akcija – (Round Lots);
• da ima najmanje 1 milion emitovanih akcija koje su javno u posedu najmanje 2 000 akcionara;
• da godišnje stvara najmanje $ 2, 5 miliona bruto profita;
• da kontinuirano publikuje svoj finansijski izveštaj;
• i da plati odgovarajuću cenu listinga.
Da bi kompanija zadržala svoj listing na NYSE ona mora da kvartalno objavljuje svoj izveštaj o ostvarenom prometu, godišnje da objavljuje svoj finansijski izveštaj, zabrani trgovinu „na kratko“ zaposlenih (insider short selling) i dobije odobrenje od SEC za formulare o zastupanju na skupštini koje šalje svojim akcionarima.
Trgovina „na kratko“(short selling) podrazumeva prodaju hartija od vrednosti u trenutku njihove visoke cene i njihovu kasniju kupovinu po očekivanoj nižoj ceni. O ovoj vrsti berzanske trgovine biće više reči u nastavku.
Mnogi smatraju da listing tj. kotacija na berzi ima više pozitivnih implikacija po kompaniju. Prvo, kotirana preduzeća imaju određenu dozu besplatne promocije u medijima (posebno onima namenjenim investicionoj publici) naročito ako se njihovom akcijom aktivno trguje.
Drugo, listing podiže reputaciju i prestiž preduzeća.Treće, time se, usled podizanja likvidnosti, podstiče prodaja efekata korporacije na primarnom finansijskom tržištu i smanjuje cena pribavljanja dodatnog kapitala.
Neki dokazuju da je prinos na hartije od vrednosti na NYSE veći nego na OTC tržištu dok drugi tvrde da je to posledica loših rezultata inicijalnih javnih ponuda na OTC tržištu i da ne predstavlja opštu karakteristiku ovog tržišta.
Neki, pak, smatraju da je likvidnost na OTC tržištu zadovoljavajuća kao i da besplatna medijska pokrivenost određenih korporacija pre svega proističe iz njihove veličine, a ne iz toga što su registrovana na NYSE (ili nekoj drugoj berzi) ili ne.
Pored toga, više od polovine ukupne vrednosti prometa hartija od vrednosti u SAD ostvaren je, ne posredstvom berzi, već posredstvom OTC tržišta i većina hartija od vrednosti na OTC tržištu nisu kotirane ni na jednoj berzi.
Stoga ćemo u nastavku analizirati OTC tržište kao važan deo sekundarnog finansijskog tržišta SAD.Radi uspešnog funkcionisanja berzanskog tržišta potrebno je obezbediti odgovarajuću dubinu tržišta koje bi se pozitivno odrazilo na stabilnost cena, jer kretanje cena u velikoj meri zavisi od stepena likvidnosti tržišta.
Ako je likvidnost tržišta nedovoljna teško je pronaći drugu uogvornu stranu i samim tim volatilnost cena je veća nego u slučaju visoke likvidnosti tržišta.Svaki investitor očekuje određenu stopu prinosa na berzanski materijal u koji ulaže.Očekivane stope prinosa su rzaličite za pojedine berzanske materijale.
Ako ulažete u nešto potpuno sigurno (zlato, državna obveznica, kvalitetna akcija) stopa prinosa je niža. Ako ulažete u poznatu kompaniju manji je rizik investicije nego kad ulažete u manju nepoznatu kompaniju. Drugim rečima, svaki nivo rizičnosti ulaganja ima različite nivoe stope očekivanih prinosa.
Saglasno racionalno očekivanoj riziko averziji ulagača viširizik podrazumeva višu, a niži rizik nižu stopu prinosa.
Zadatak berzanskog listinga je da se na berzi nađu što kvalitetniji predmeti
trgovanja.
Berzanski listing pedstavlja kompanije čije robe i vrednosni papiri mogu da se pojavljuju u procesu kupovine i prodaje na berzi.Prvoklasne kompanije imaju mogućnost da svoje berzanske materijale prodaju kontinuirano i na pultu- ringu berze, dok drugorazredne kompanije posluju u vanberzanskoj trgovini.
Na Beogradskoj berzi najlikvidnije kompanije, sa pravom kontinuiranje trgovine na berzi, su u indeksu Belex 15, a ostale u indeksu Belex /fm.100. Američka berza NASDAK (NASDAQ) ima na listing samo kompanije visokih tehnologija.
Pravilo je da jedna kompanija može biti na listingu samo jedne berze, jake kompanije su na listingu međunarodnih, a slabije na lokalnim berzama.Zadatak listinga je da obezbedi da se na berzi nađu što kvalitetniji predmeti trgovanja.Na robnim berzama, ova funkcija se iscrpljuje u obezbeđenju određenog kvaliteta i količine robe (lotova) kojima se na berzi trguje.
Tako se, uz robne berze, u ovom delu procesa berzanskog poslovanja, vezuju službe za proveru kvaliteta i kvantiteta robe, ili se ovaj posao poverava sprecijalizovanim agencijama za proveru kvaliteta i kvantiteta robe, čija su uverenja validna (na primer Lojd u Velikoj Britaniji, Romkontrol u Rumuniji, Jugoinspekt u Srbiji i slično).
Svrha ovog postupka je obezbeđivanje sigurnosti trgovanja i uvođenje odgovornosti za ono što se na berzi dešava. U slučaju da se ispostavi da određeni lot robe nije deklarisanog kvaliteta, ili u deklarisanoj količini, onda se smatra da je odgovorna agencija za procenu kvaliteta i kvantiteta robe, ako je ona pre toga izdala validno uverenje da se radi o proverenoj robi.
Od posebne važnosti je proces usklađenosti robe sa berzanskim standardima. U slučaju da standardi proizvoda ne odgovaraju onome što je propisano u pravilima berze plaćaju se bonifikacije kod preuzimanja robe.
Kod berzi materijalnih dobara, usluga, novca i devizase ne formiraju se posebni listinzi, nego su robe svrstane po kvalitetu odnosno lotovima, dok hartije od vrednosti (akcije i obveznice) moraju ispuniti uslove listinga.
